Највећа колонија пингвина на свету изгубила пола милиона птица

Готово две трећине популације огрличастих пингвина нестало је са забитог вулканског острва близу Антарктика, показали су снимци из ваздуха.

Острво Заводовски било је дом највеће колоније пингвина на свету, али истраживачи који су спровели истраживање кажу да је оно сада изгубило ту титулу.

Према студији, 2025. године било је 63 одсто мање заузетих гнезда огрличастих пингвина него у истом периоду 2011. године.

Тим истраживача каже да климатске промене утичу на залихе хране и опстанак птица, а пингвини би сада могли да буду и званично угрожени.

Друга врста пингвина, макарони, такође се гнезди на острву и напредује, што научници верују да је повезано са њиховом разноврснијом исхраном.

Заводовски је део Јужних Сендвичких Острва, забитог архипелага северно од антарктичког континента који је британска прекоморска територија.

Британски антарктички завод (БАС) га је 2011. прогласио домом највеће колоније пингвина на свету - са процењених 600.000 огрличастих пингвина и 90.000 макарони пингвина који се гнезде на његовом суморном, стеновитом терену.

БАС, који је предводио ово ново истраживање, каже да је то „једно од најекстремнијих места на свету за теренски рад“.

БАС-ов тим пловио је 15 дана да би стигао до острва и проучавао његове птичје становнике, користећи дронове, снимке из ваздуха и постављајући уређаје за праћење на 20 птица.

Истраживање и сателитске слике сугеришу да је између 2011. и 2025. године број заузетих гнезда огрличастих пингвина опао за 63 одсто.

Где су нестали сви пингвини?

Доступност хране и раст температуре океана до које су довеле климатске промене, главни су узроци „забрињавајућег“ пада популације огрличастих пингвина, кажу истраживачи.

Професор Норман Ретклиф, који је предводио ово истраживање, објаснио је да је „специјалистичка исхрана“ огрличастих пингвина" и преференција ка хладнијим водама изгледа угрозила њихов опстанак.

„Уз загревање вода, крилови (које једу огрличасти пингвини) преселили су се на југ.

„Морски ледени покривач на југу и одсуство одговарајућих острва за гнеждење спречава огрличасте пингвине да следе храну“, каже он.

Гладни китови и активни вулкани

Тим је проучио друге могуће претње по тешки опстанак пингвина на њиховом забитом острву.

Птице се овде гнезде у сенци активног вулкана - Монт Кари, такође одговарајуће назван Монт Асфиксија (Asphyxsia је гушење).

Локације низ ветар од вулкана су добиле имена као што су Тачка смрада, Шкодљива литица, и Загушљива равница, због мириса испарења које излази из кратера.

Последња велика ерупција Монт Карија била је 2016, али пад броја пингвина који је ова студија анализирала је постојан и траје од 2011, сугеришући да се ту сада дешава нешто друго.

Други разлог за забринутост је надметање у лову на крилове од којих огрличасти пингвини зависе - могуће од грбавих китова селица.

Али док грбави китови једу огромне количине крилова, они уједно потпомажу производњу крилова ђубрењем морског биља којим се крилови хране (огромним количинама китовског измета).

Истраживачи кажу да је за то крива фундаменталнија промена узрокована климатским променама у залихама океанске хране.

Постоји неочекивани елемент ове приче који такође придодаје слици како и зашто се овај регион мења: док је број популације огрличастих пингвина у опадању, број макарони пингвина је у драматичном порасту.

Макарони пингвини су, кажу научници, прилагодљивији, зато што имају ширу, флексибилнију исхрану.

Праћење података из студије показало је да макарони лове у топлијим водама на североистоку острва, где научници кажу да су били склонији да допуњују исхрану рибом и другим љускарима.

Ово је „највећа промена у саставу заједнице икад примећена на једној локацији на Антарктику“, каже доктор Ретклиф.

„Наши подаци показују да огрличаста врста навикнута на хладноћу Антарктика више не напредује крај њихових под-антарктичких суседа“, додаје.

„То је додатни доказ како рапидно загревање на Антарктику утиче на јединствене и осетљиве екосистеме.“

А што се тиче титуле највеће светске колоније пингвина, научници кажу да њу сада држи локација више од 5.000 километара даље - на другој страни антарктичког континента - под именом Кејп Адаре у Росовом мору.

Истраживање је објављено у часопису Current Biology.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk