Научници објаснили како нервне ћелије обликују осећања и добили Нобелову награду

Разумевање како мозак формира сец́ања, осец́ања и понашања дуго је био сан научника.

Тројица научника, амерички психијатар и неуролог Карл Дајсерот и његове немачке колеге, Петер Хегеман и Георг Нагел, добили су Нобелову награду за физиологију или медицину за 2026. годину управо за њихово истраживање које помаже научницима да боље разумеју како функционише људски мозак.

Њихова откриц́а су створила оптогенетику, која омогуц́ава укључивање или искључивање активности појединачних нервних ц́елија у живом мозгу.

Ова метода се сада користи у лабораторијама широм света како би се откриле мистерије мозга.

Нобелов комитет је похвалио тројицу научника због постављања темеља нове ере у неурологији и откривање неуролошких циклуса због којих се јављају „поједине успомене, осећања и понашања, важна за неуролошке и психијатријске поремећаје".

У клиничкој медицини, истраживачи користе тај метод како би покушали да поврате људима оштећени вид.

„Оптогенетика је из корена променила наше разумевање мозга.

„Свакодневно имамо нова открића, која нам помажу да решимо једну од великих мистерија човечанства - како наш невероватни мозак функционише", објавили су из Нобелове скупштине.

Освајачи награде су рекли да је „апсолутно дивно" добити признање и да им је част да га поделе са пријатељима.

Тројица научница ће поделити и новчану награду од 12 милион шведских круна, што је више од 1,06 милиона евра.

Погледајте видео: Како изгледа 24 сата живота људског мозга

Оптогенетика

Петер Хегеман и Георг Нагел открили су каналродопсин, протеин са јединственим својствима који ћелије чини осетљивим на светлост, независно од тога у коју биолошку структуру је убачен.

Карл Дајсерот је ово откриће подигао на виши ниво тако што је убацио ген за каналродопсин у нервне ћелије пацова.

Осветљавањем ћелија плавом светлошћу, научник је успео да покрене нервни сигнал.

Касније је овај светлосно контролисани прекидач за нервне ћелије успешно применио у мозгу живих мишева, чиме је утемељио методу која је данас свуда у свету позната као оптогенетика.

„Оптогенетика нам пружа шансу да мапирамо мозак на начин о којем смо могли само да сањамо", објаснио је Пер Свенингсон, председник Нобеловог комитета за психологију и медицину.

Пре развоја оптогенетике научници нису поуздано могли да објасне како настају осећања, понашања и телесне функције човека.

Погледајте и овај видео: Шта се дешава са нашим мозгом у тренутку смрти

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk