Косово изабрало председницу и избегло даљу политичку кризу

Поноћ је већ била прошла, када су посланици скупштине изабрали нову председницу Косова, чиме је избегнуто ново парламентарно гласање и продубљивање политичке кризе.

После недеља преговора, несугласица, па и гађања јајима, посланици су прихватили предлог премијера Аљбина Куртија, па је Јустина Широка Пуља, досадашња председница Академије наука и уметности Косова, постала нова шефица државе.

Седница скупштине одржана је у напетој атмосфери у Приштини због вишедневних протеста присталица бившег председника Хашима Тачија и још тројице бивших вођа Ослободилачке војске Косова (ОВК), које је Специјални суд првостепено осудио на укупно 81 годину затвора због ратних злочина на Косову крајем 1990-их.

Широка Пуља, некадашња министарка у првој Тачијевој влади, а потом и посланица његове Демократске партије Косова (ПДК) била је тек Куртијев трећи предлог за председника и изабрана је као нестраначка личност.

На месту председнице Косова наследиће Вјосу Османи.

Премијер је није ни консултовао пре избора, преноси портал КосСев.

„Нека је Бедри Хамза (председник ПДК) убеди, сагласан сам“, изјавио је Курти.

Из опозиционог ПДК је око 23 сата саопштено да им је прихватљива, јер је претходно Курти прихватио да се гласа о изменама Закона о Специјалном суду за Косово, којима се сужавају надлежности, преноси Коссев.

Из Европске уније су саопштили да су дубоко забринути због ових измена закона.

Курти је морао да попусти у последњем тренутку и пристане, сматра Неџмедин Спахиу, професор Факултета политичких наука у Приштини.

„Добро је што је изабрана председница и што ће Косово сада имати све институције, јер је ово крај једне кризе, али би могао да буде почетак Крутијевог краја пошто се договорио са онима са којима ће ући у пропаст.

„Измене закона су штетне по Косово и суд у Хагу би могао да оптужи Куртија за мешање у правосуђе", каже Спахиу за ББЦ на српском.

Шта избор нове председнице Косова значи за Србе?

После парламентарних избора јуна 2026, Косово, чију независност Србија не признаје, успело је да формира скупштину, а Курти је поново изабран за премијера.

Избор кандидата за председника изазвао је, међутим, нову главобољу.

Према Уставу Косова, председника бира скупштина, а последњи рок је био 6. октобар у поноћ.

Чинило се да договора неће бити, али је у последњи час 81 посланик (од укупно 120) гласао за избор Јустине Широке Пуље, економисткиње и бивше министарке енергетике и посланице из редова ПДК.

„Овај мандат не припада само једној особи, он припада нашим грађанима, нашим институцијама и држави за коју су се жртвовале многе генерације.

„Бићу председница свих грађана. Радићу за јединство, правду, развој и јачање наших институција", рекла је Широка Пуља током полагања заклетве.

„Косово мора да напредује као демократска, безбедна држава са јасном евроатлантском оријентацијом и снажним пријатељством са нашим савезницима", додала је.

У сали су били присутни посланици Куртијевог Самоопредељења, опозиционих Демократског покрета Косова (ПДК), Алијансе за будућност Косова, Демократског савеза Косова (ЛДК), као и мањинских странака.

Представници Српске листе, најјаче странке Срба на Косову, коју подржава власт у Београду, нису били присутни током гласања.

„Избор председнице неће утицати на положај Срба на Косову, јер она нема ту политичку моћ.

„Положај би се побољшао када би Београд признао Косово, али и остатак међународне заједнице", указује Спахиу.

Широка Пуља је добар избор, јер би могла да смири напете односе не само међу Албанцима, већ и међуетничке, оценио је политички аналитичар Огњен Гогић.

„Делује ми да је она генерација Албанаца који имају позитиван став према југословенском периоду и односу са Србима.

„Школовала се у Приштини, Загребу, верујем да течно говори српско-хрватски и да ће бити освежење за српско-албанске односе", рекао је Гогић телевизији Нова С.

Погледајте видео са једне од ранијих седница Скупштине Косова: Посланица опозиције гађала Куртија јајима

Шта је измењено у Закону о Специјалном суду за Косово?

Избору председнице претходило је усвајање измена Закона о Специјалном суду за Косово, који заседа у Холандији.

Измене су тражене пошто је суд у Хагу 16. септембра донео првостепену пресуду против бившег премијера и председника Косова Тачија и још тројице бивших вођа ОВК због ратних злочина 1998. и 1999.

Од тада су трајали протести њихових присталица у Приштини, а 5. октобра у сукобима са полицијом било је повређених.

Изменама закона се сужавају надлежности Специјалних већа, максимална казна може да буде до 15 година, уведена је и могућност да председник Косова помилује осуђене, а прописано је и да се казне издржавају на Косову.

По усвајању измена закона, протест је прекинут, пренели су медији на Косову.

Јустина Широка Пуља изразила је претходно „дубоке резерве према начину на који је осмишљен Специјализовани суд за Косово".

„ОВК је део важног поглавља наше историје.

„Кривични поступци против појединаца не би требало да се претворе у општу пресуду једном покрету, историјском периоду или тежњи једног народа за слободом", рекла је она у септембру, пренела је приштинска Коха.

Погледајте видео о нередима испред парламента у Приштини

Ко је Јустина Широка Пуља?

Извор: Коха

Крај двогодишње саге

На Косову је скоро две године трајала је политичка сага о формирању свих институција.

Куртијево Самоопредељење освојило је на изборима у јуну 2026. највише гласова - као и у претходна три циклуса - и потом су формиране су скупштина и влада, али је за све договоре била неопходна подршка опозиције.

Курти је поново постао премијер у септембру, три дана пре Тачијеве пресуде, уз подршку тесне већине од 62 посланика.

Убрзо је, међутим, уследио нови проблем око избора председника.

„Избор председника ће увек изазивати кризу, јер се бира у скупштини, а то се не подудара са менталним склопом друштва.

„У готово свим другим државама се бира непосредно на изборима - ми можда нисмо најглупљи, али нисмо ни најпаметнији", каже Спахиу, професор из Приштине.

Међу првима који су честитали избор председнице били су председник и премијер Албаније, Бајрам Бегај и Еди Рама.

„У сваком изазову и на сваком кораку ка европској будућности, Албанија и Косово биће заједно", написао је Бегај на Фејсбуку.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.