Ратко Младић: Од официра ЈНА и хероја до ратног злочинца осуђеног за геноцид

Бивши генерал Војске Републике Српске Ратко Младић преминуо је у 84. години у болници у Холандији током издражавања казне доживотног затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина почињених у Босни и Херцеговини.

И поред пресуде Међународног суда за ратне злочине за неке од најтежих зверстава почињених у Европи после Другог светског рата Младића, кога су западни медији често називали „босанским касапином", многи на Балкану и данас сматрају херојем.

„Сви они који мисле да је Младић херој, треба да знају да је он у време када је био командант војних снага Републике Српске био најмоћнији човек у том тренутку у Босни.

„Он је током рата градио имиџ хероја на акцијама које су за собом оставиле десетине хиљада мртвих", каже Катарина Субашић, новинарка Агенције Франс прес.

Посебно наглашава пажљиво осмишљену и планирану акцију која је резултовала геноцидом у Сребреници, и вишегодишњу опсаду Сарајева.

„Прича да он није знао не стоји, јер постоје видео докази који то оповргавају.

„А прича да је он само бранио српски народ такође не стоји, зато што су мушкарци погубљени у Сребреници били разоружани и многи од њих су били цивили", каже Субашић.

Дежмекасти ратник често зајапуреног лица био је оличење српског пркоса, и већ на самом почетку рата оптужио је муслимане да „Србе набијају на колац, живе их спаљују, разапињу и ваде им очи".

„Границе су увек исцртане крвљу, а државе обележене гробовима", говорио је војницима.

Алан Литл, ББЦ репортер, упознао га је у јуну 1992, када је већ почела опсада Сарајева током које су снаге босанских Срба са околних брда пуцале на центар града у котлини.

Свеже постављени „нови командант нове војске" био је на капији у Лукавици, у источном делу Сарајева, када је Литл тражио начин да уђе у град из правца Пала, предратног викенд насеља које је постало седиште политичког и војног руководства Срба у Босни.

Младић му се сам представио и руковали су се.

Симболично, испред њих био је мост Братства јединства, а даље град на Миљацки који је већ био под опсадом.

„Био је заиста врло узбуђен јер је на линији фронта, био је прилични фанатик у вези са тим.

„У очима му се видела ватра, држао ми је руку и није пустио два или три минута", каже Литл за ББЦ на српском.

Младић му се, каже, унео у лице, готово узнемирујуће, удаљен само неколико центиметара, иако су његове речи звучале помирујуће.

„Сањам о свету мира у којем ће једино оружје бити од пластике, којим ће се дечаци играти и понављати борбе њихових предака".

Али док су његови топовници тукли по Сарајеву тих дана, немилосрдно убијајући цивиле, он би викао „Спалите им мозак!" да их охрабри, и „Гранатирајте их док не испамете!".

Дугачак пут који води у град постао је познат као „Снајперска авенија", због Младићевих нишанџија који су пуцали на све што се креће - аутомобиле, мушкарце, жене и децу.

Од партизана до четника

Младић је рођен у јужнобосанском селу Калиновику 1942.

На његов рођендан 1945, отац му је погинуо борећи се у партизанским јединицама против хрватских усташких трупа.

Одрастао је у Титовој Југославији и постао редовни официр Југословенске народне армије (ЈНА).

Говорило се да инспирише страствену оданост међу војницима.

Када је бивша социјалистичка федерација клизнула у рат ,1991, Младић је постављен да води 9. корпус Југословенске народне армије (ЈНА) у сукобу против хрватских снага у Книну.

Следеће године, 1992, именован је да предводи нову војску босанских Срба, после референдума на којем су босански муслимани и Хрвати гласали за независност Босне и Херцеговине.

Постоји једна упорна прича о Ратку Младићу из времена кад је још био млађани пуковник, командант Книнског гарнизона ЈНА, писао је чувени српски новинар Дејан Анастасијевић у тексту „Како се Ратко Младић одао геноциду” 2011. за недељник Време.

Та прича каже да је у другој половини 1991, почетком рата у Крајини, Младић приметио групу војника који су са капа поскидали црвене звезде и заменили их четничким кокардама.

Младић је тада, наводно, постројио те војнике, посегнуо у џеп и одатле извадио прегршт хрватских војних ознака, међу којима и неколико слова „У".

„Ово сам поскидао са мртвих усташа", рекао им је тада Младић, „а кога видим да носи кокарду, проћи ће исто као те усташе."

Није прошло ни неколико месеци, а Младић је постао генерал, па ђенерал и официрску шапку заменио копијом капе војводе Мишића, а петокраку кокардом Републике Српске.

Геноцид у Сребреници

Најстрашнији злочин за који је Младић осуђен почињен је у малом рударском граду соли чије ће име остати неизбрисиво повезано са ужасом и трагедијом.

Сребреница је била бошњачка енклава под заштитом Уједињених нација када су је у јулу 1995. године Младићеве снаге заузеле и опколиле хиљаде цивила.

Док су дечаци и мушкарци привођени, Младић је на главном тргу делио слаткише бошњачкој деци и обећавао тадашњем градоначелнику да ће све бити у реду.

Неколико сати касније, на пољима изван града, његови људи су почели да пуцају.

Током наредних пет дана, више од 8.000 мушкараца и дечака је убијено.

Њихова тела су потом булдожерима убацивана у на брзину ископане масовне гробнице.

Младић је Бошњаке видео као освајаче - потомке Турака Османлија који су окупирали Босну у 15. веку и владали до пред крај 19. века.

Крајем 1995, Међународни кривични трибунал за ратне злочине у бившој Југославији подигао је оптужнице против Младића и Караџића за геноцид, опсаду Сарајева и масакр у Сребреници.

На снимку од 11. јула 1995. види се Младић како с војницима улази у овај градић у Источној Босни и назива је „српском Сребреницом".

„То апсолутно доказује да су они енклаву која је била под контролом Уједињених нација и у којој је било јако много цивилног становништва избеглог из других крајева одлучио да војно преузме и успео је да то учини без много жртава, а онда је наредио остатак.

„Таква акција није могла да прође без његовог наређења", каже Субашић.

Наизглед стално присутан на линијама фронта, Младић је надгледао војску од 180.000 људи током рата у Босни.

Када је окончан рат у Босни и Херцеговини 1995, Младић се, суочен са оптужницом за ратне злочине, дао у бекство, баш као и политички лидер Срба у Босни, Радован Караџић.

Бекство и хапшење

Уз помоћ присталица, међу којима су били и политичари из Србије, избегавао је хапшење 16 година.

Као бегунац, Младић је и даље уживао отворену подршку и заштиту режима тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића.

Вратио се у Београд, где је отворено одлазио у пуне ресторане, фудбалске утакмице и коњске трке, уз пратњу телохранитеља.

Али Милошевићев пад са власти 2000. и касније хапшење, довели су Младића у опасност.

Следећу деценију је провео мењајући скровишта по Србији, ослањајући се на све мањи број помагача.

У октобру 2004, његови бивши сарадници почели су да се предају трибуналу за ратне злочине, пошто је Србија била под јаким међународним притиском да сарађује.

Када је Караџић ухапшен у Београду у јулу 2008, очекивало се да ће Младић бити следећи.

Ипак, полиција га је ухапсила тек 26. маја 2011. у селу Лазарево, северно од Београда, где се крио у кући рођака.

У том тренутку најтраженији човек у Европи, изгледом старији од тадашњих 69 година и мршавији од здепастог генерала упамећеног из ратних дана, спремао се да прошета баштом.

Ухапшен је истог месеца када је и убијен лидер Ал Каиде Осама бин Ладен.

Бројне Младићеве присталице, које га и данас сматрају херојем, веровале су у различите теорије завере - да ухапшени није Младић, и да се никад не би предао без борбе, писала је тада агенција Франс прес.

Када су полицајци упали у кућу, човек који се заклео да никада неће бити ухваћен жив, тихо се предао, а два напуњена пиштоља које је држао за заштиту лежала су нетакнута.

Због можданог удара била му је делимично паралисана десна рука.

„Могао сам да убијем вас десет да сам хтео, али нисам желео", наводно је рекао полицајцима.

„Ви сте само младићи који радите свој посао."

Катарина Субашић је била међу ретким новинарима који су га видели у Тужилаштву за ратне злочине одмах после хапшења.

Каже да је био „непрепознатљив, ситан старац који полако хода, ни налик оном Младићу кога сви памте".

„Они који га сматрају херојем, вероватно имају ту слику у глави, онај Младић који наређује 'ожежи' и остало.

„А после хапшења смо видели његову праву слику, како се херој урушио за 15 година", каже Субашић.

Суђење

Суђење пред УН трибуналом у Хагу почело је 2011.

Младић се тешко кретао, наводно због низа можданих удара.

„Јако сам стар. Сваким даном сам све немоћнији и слабији", рекао је на суђењу.

Упркос нарушеном здрављу, често је био пркосан током суђења.

Саркастично је аплаудирао судијама док су улазиле и бурно се расправљао са њима.

Ухвативши поглед Босанке која му је грубо гестикулирала, повукао је прстом преко грла.

Младићев дванаесточлани тим одбране тврдио је да је он био поштен, професионални војник који је успешно бранио босанске Србе од претње геноцидом.

Једном приликом је судски поступак назвао „сатанским".

Имиџ моћног и надобудног команданта који је „изгледао огроман", јер је иза себе имао јаку војну, политичку, па и финансијску моћ током рата, Младић је покушао да поврати у Хагу, али безуспешно, оцењује Субашић.

„Ако знате да човек седи иза решетака, иако су решетке у форми стакла у суду за ратне злочине, нема ту никаквог херојства."

Последњих година, у Београду и другим градовима у Србији често је виђан рат графитима, понекад и на ивици физичког сукоба, између Младићевих присталица које цртају мурал са његовим ликом и порукама „Ратко Младић херој" и активиста који желе да га прекрече.

„Није он постао херој јер је урадио нека херојска дела, већ је стицајем околности имао страшну подршку, а радио заправо врло кукавичка дела - убијати цивиле је најкукавичкији чин који могу да замислим", закључује Субашић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk