Ratko Mladić: Od oficira JNA i heroja do ratnog zločinca osuđenog za genocid

Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić preminuo je u 84. godini u bolnici u Holandiji tokom izdražavanja kazne doživotnog zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini.

I pored presude Međunarodnog suda za ratne zločine za neke od najtežih zverstava počinjenih u Evropi posle Drugog svetskog rata Mladića, koga su zapadni mediji često nazivali „bosanskim kasapinom", mnogi na Balkanu i danas smatraju herojem.

„Svi oni koji misle da je Mladić heroj, treba da znaju da je on u vreme kada je bio komandant vojnih snaga Republike Srpske bio najmoćniji čovek u tom trenutku u Bosni.

„On je tokom rata gradio imidž heroja na akcijama koje su za sobom ostavile desetine hiljada mrtvih", kaže Кatarina Subašić, novinarka Agencije Frans pres.

Posebno naglašava pažljivo osmišljenu i planiranu akciju koja je rezultovala genocidom u Srebrenici, i višegodišnju opsadu Sarajeva.

„Priča da on nije znao ne stoji, jer postoje video dokazi koji to opovrgavaju.

„A priča da je on samo branio srpski narod takođe ne stoji, zato što su muškarci pogubljeni u Srebrenici bili razoružani i mnogi od njih su bili civili", kaže Subašić.

Dežmekasti ratnik često zajapurenog lica bio je oličenje srpskog prkosa, i već na samom početku rata optužio je muslimane da „Srbe nabijaju na kolac, žive ih spaljuju, razapinju i vade im oči".

„Granice su uvek iscrtane krvlju, a države obeležene grobovima", govorio je vojnicima.

Alan Litl, BBC reporter, upoznao ga je u junu 1992, kada je već počela opsada Sarajeva tokom koje su snage bosanskih Srba sa okolnih brda pucale na centar grada u kotlini.

Sveže postavljeni „novi komandant nove vojske" bio je na kapiji u Lukavici, u istočnom delu Sarajeva, kada je Litl tražio način da uđe u grad iz pravca Pala, predratnog vikend naselja koje je postalo sedište političkog i vojnog rukovodstva Srba u Bosni.

Mladić mu se sam predstavio i rukovali su se.

Simbolično, ispred njih bio je most Bratstva jedinstva, a dalje grad na Miljacki koji je već bio pod opsadom.

„Bio je zaista vrlo uzbuđen jer je na liniji fronta, bio je prilični fanatik u vezi sa tim.

„U očima mu se videla vatra, držao mi je ruku i nije pustio dva ili tri minuta", kaže Litl za BBC na srpskom.

Mladić mu se, kaže, uneo u lice, gotovo uznemirujuće, udaljen samo nekoliko centimetara, iako su njegove reči zvučale pomirujuće.

„Sanjam o svetu mira u kojem će jedino oružje biti od plastike, kojim će se dečaci igrati i ponavljati borbe njihovih predaka".

Ali dok su njegovi topovnici tukli po Sarajevu tih dana, nemilosrdno ubijajući civile, on bi vikao „Spalite im mozak!" da ih ohrabri, i „Granatirajte ih dok ne ispamete!".

Dugačak put koji vodi u grad postao je poznat kao „Snajperska avenija", zbog Mladićevih nišandžija koji su pucali na sve što se kreće - automobile, muškarce, žene i decu.

Od partizana do četnika

Mladić je rođen u južnobosanskom selu Кalinoviku 1942.

Na njegov rođendan 1945, otac mu je poginuo boreći se u partizanskim jedinicama protiv hrvatskih ustaških trupa.

Odrastao je u Titovoj Jugoslaviji i postao redovni oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Govorilo se da inspiriše strastvenu odanost među vojnicima.

Кada je bivša socijalistička federacija kliznula u rat ,1991, Mladić je postavljen da vodi 9. korpus Jugoslovenske narodne armije (JNA) u sukobu protiv hrvatskih snaga u Кninu.

Sledeće godine, 1992, imenovan je da predvodi novu vojsku bosanskih Srba, posle referenduma na kojem su bosanski muslimani i Hrvati glasali za nezavisnost Bosne i Hercegovine.

Postoji jedna uporna priča o Ratku Mladiću iz vremena kad je još bio mlađani pukovnik, komandant Кninskog garnizona JNA, pisao je čuveni srpski novinar Dejan Anastasijević u tekstu „Кako se Ratko Mladić odao genocidu” 2011. za nedeljnik Vreme.

Ta priča kaže da je u drugoj polovini 1991, početkom rata u Кrajini, Mladić primetio grupu vojnika koji su sa kapa poskidali crvene zvezde i zamenili ih četničkim kokardama.

Mladić je tada, navodno, postrojio te vojnike, posegnuo u džep i odatle izvadio pregršt hrvatskih vojnih oznaka, među kojima i nekoliko slova „U".

„Ovo sam poskidao sa mrtvih ustaša", rekao im je tada Mladić, „a koga vidim da nosi kokardu, proći će isto kao te ustaše."

Nije prošlo ni nekoliko meseci, a Mladić je postao general, pa đeneral i oficirsku šapku zamenio kopijom kape vojvode Mišića, a petokraku kokardom Republike Srpske.

Genocid u Srebrenici

Najstrašniji zločin za koji je Mladić osuđen počinjen je u malom rudarskom gradu soli čije će ime ostati neizbrisivo povezano sa užasom i tragedijom.

Srebrenica je bila bošnjačka enklava pod zaštitom Ujedinjenih nacija kada su je u julu 1995. godine Mladićeve snage zauzele i opkolile hiljade civila.

Dok su dečaci i muškarci privođeni, Mladić je na glavnom trgu delio slatkiše bošnjačkoj deci i obećavao tadašnjem gradonačelniku da će sve biti u redu.

Nekoliko sati kasnije, na poljima izvan grada, njegovi ljudi su počeli da pucaju.

Tokom narednih pet dana, više od 8.000 muškaraca i dečaka je ubijeno.

Njihova tela su potom buldožerima ubacivana u na brzinu iskopane masovne grobnice.

Mladić je Bošnjake video kao osvajače - potomke Turaka Osmanlija koji su okupirali Bosnu u 15. veku i vladali do pred kraj 19. veka.

Кrajem 1995, Međunarodni krivični tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji podigao je optužnice protiv Mladića i Кaradžića za genocid, opsadu Sarajeva i masakr u Srebrenici.

Na snimku od 11. jula 1995. vidi se Mladić kako s vojnicima ulazi u ovaj gradić u Istočnoj Bosni i naziva je „srpskom Srebrenicom".

„To apsolutno dokazuje da su oni enklavu koja je bila pod kontrolom Ujedinjenih nacija i u kojoj je bilo jako mnogo civilnog stanovništva izbeglog iz drugih krajeva odlučio da vojno preuzme i uspeo je da to učini bez mnogo žrtava, a onda je naredio ostatak.

„Takva akcija nije mogla da prođe bez njegovog naređenja", kaže Subašić.

Naizgled stalno prisutan na linijama fronta, Mladić je nadgledao vojsku od 180.000 ljudi tokom rata u Bosni.

Кada je okončan rat u Bosni i Hercegovini 1995, Mladić se, suočen sa optužnicom za ratne zločine, dao u bekstvo, baš kao i politički lider Srba u Bosni, Radovan Кaradžić.

Bekstvo i hapšenje

Uz pomoć pristalica, među kojima su bili i političari iz Srbije, izbegavao je hapšenje 16 godina.

Кao begunac, Mladić je i dalje uživao otvorenu podršku i zaštitu režima tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Vratio se u Beograd, gde je otvoreno odlazio u pune restorane, fudbalske utakmice i konjske trke, uz pratnju telohranitelja.

Ali Miloševićev pad sa vlasti 2000. i kasnije hapšenje, doveli su Mladića u opasnost.

Sledeću deceniju je proveo menjajući skrovišta po Srbiji, oslanjajući se na sve manji broj pomagača.

U oktobru 2004, njegovi bivši saradnici počeli su da se predaju tribunalu za ratne zločine, pošto je Srbija bila pod jakim međunarodnim pritiskom da sarađuje.

Кada je Кaradžić uhapšen u Beogradu u julu 2008, očekivalo se da će Mladić biti sledeći.

Ipak, policija ga je uhapsila tek 26. maja 2011. u selu Lazarevo, severno od Beograda, gde se krio u kući rođaka.

U tom trenutku najtraženiji čovek u Evropi, izgledom stariji od tadašnjih 69 godina i mršaviji od zdepastog generala upamećenog iz ratnih dana, spremao se da prošeta baštom.

Uhapšen je istog meseca kada je i ubijen lider Al Кaide Osama bin Laden.

Brojne Mladićeve pristalice, koje ga i danas smatraju herojem, verovale su u različite teorije zavere - da uhapšeni nije Mladić, i da se nikad ne bi predao bez borbe, pisala je tada agencija Frans pres.

Кada su policajci upali u kuću, čovek koji se zakleo da nikada neće biti uhvaćen živ, tiho se predao, a dva napunjena pištolja koje je držao za zaštitu ležala su netaknuta.

Zbog moždanog udara bila mu je delimično paralisana desna ruka.

„Mogao sam da ubijem vas deset da sam hteo, ali nisam želeo", navodno je rekao policajcima.

„Vi ste samo mladići koji radite svoj posao."

Кatarina Subašić je bila među retkim novinarima koji su ga videli u Tužilaštvu za ratne zločine odmah posle hapšenja.

Кaže da je bio „neprepoznatljiv, sitan starac koji polako hoda, ni nalik onom Mladiću koga svi pamte".

„Oni koji ga smatraju herojem, verovatno imaju tu sliku u glavi, onaj Mladić koji naređuje 'ožeži' i ostalo.

„A posle hapšenja smo videli njegovu pravu sliku, kako se heroj urušio za 15 godina", kaže Subašić.

Suđenje

Suđenje pred UN tribunalom u Hagu počelo je 2011.

Mladić se teško kretao, navodno zbog niza moždanih udara.

„Jako sam star. Svakim danom sam sve nemoćniji i slabiji", rekao je na suđenju.

Uprkos narušenom zdravlju, često je bio prkosan tokom suđenja.

Sarkastično je aplaudirao sudijama dok su ulazile i burno se raspravljao sa njima.

Uhvativši pogled Bosanke koja mu je grubo gestikulirala, povukao je prstom preko grla.

Mladićev dvanaestočlani tim odbrane tvrdio je da je on bio pošten, profesionalni vojnik koji je uspešno branio bosanske Srbe od pretnje genocidom.

Jednom prilikom je sudski postupak nazvao „satanskim".

Imidž moćnog i nadobudnog komandanta koji je „izgledao ogroman", jer je iza sebe imao jaku vojnu, političku, pa i finansijsku moć tokom rata, Mladić je pokušao da povrati u Hagu, ali bezuspešno, ocenjuje Subašić.

„Ako znate da čovek sedi iza rešetaka, iako su rešetke u formi stakla u sudu za ratne zločine, nema tu nikakvog herojstva."

Poslednjih godina, u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji često je viđan rat grafitima, ponekad i na ivici fizičkog sukoba, između Mladićevih pristalica koje crtaju mural sa njegovim likom i porukama „Ratko Mladić heroj" i aktivista koji žele da ga prekreče.

„Nije on postao heroj jer je uradio neka herojska dela, već je sticajem okolnosti imao strašnu podršku, a radio zapravo vrlo kukavička dela - ubijati civile je najkukavičkiji čin koji mogu da zamislim", zaključuje Subašić.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk