'Као да ходам по вулкану, пожари избијају из земље': ББЦ у Делиблатској пешчари

Аутор фотографије, REUTERS/Uroš Arsić
- Аутор, Јелена Субин и Ива Гајић
- Функција, ББЦ новинарке
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Шетња, ако се тако може назвати, по изгорелим деловима Делиблатске пешчаре, природног резервата у Србији, изгледа застрашујуће.
Ципеле су ми урањале у дубок слој пепела, помешаног са песком, док се свуда око мене тло 'пушило' и 'пуфкало'.
Као да ће сваког момента избити лава, док су црно-сиви пепео, под ногама и спаљени високи борови, који су мирно чекали смрт, личили на језиве сцене Мордора, из чувеног „Господара прстенова".
„Ватра, ватра, брзо овамо“, викнула је девојка ватрогасцима и окупљеним добровољцима, док ми је показивала шуму, која је само дан раније била потпуно у буктињи.
И док сам се окренула око себе, пламенови су само избијали из црног песка који је тињао.
Нестваран призор, као да испод земље цури гас и само се упали.
Од првог полицијског пункта, на путу из Ковина ка селима Делиблатске пешчаре, када се крочи на територију угрожену вишенедељним пожарима, улице су малтене пусте.
На скоро 40 степени Целзијуса колико је било 21. августа, асфалт је деловао као да се топи, обгрљен димом који је прекривао многа села у Делиблатској пешчари, дајући чудну нарандзасто-жуту боју.
Док пролазимо аутомобилом између села чини ми се да су свуда уз пут пожари свуда.
Гори растиње, гори дрвеће, једноставно све гори.
Возила ватрогасаца, добровољних ватрогасних друштва, цивилна заштита, војска, полиција, готово да су на сваком кораку.
Уморних и гаравих лица, готово да 'цакле' од зноја који се слива низ шлемове у пакленом августовском дану.
Данима и недељама, заједно са мештанима и добровољцима, покушавају да угасе ватрену стихију и сачувају животе и имања.
Шума је страдала, ватра је према њој немилосрдна, а човек је готово немоћан.
„Отворио сам кућу за ватрогасце и од кад су они ту, могу да спавам.
„Они овде живе сада, а ја патролирам и гасим пожар са њима кад треба“, каже Милан Михаљчић из Београда који има кућу у Шумарку, једним од села у Делиблатској пешчари, за ББЦ на српском.
Погледајте видео: ББЦ у Делиблатској пешчари - очајни мештани и хиљаде изгорелих хектара
Велики пожар у Делиблатској пешчари, на 70 километара од Београда, гори већ месец дана.
Најгори је од 1996. године када је у том природном резервату изгорело 7.000 хектара, од укупно 35.000, на колико се простире.
Уз ватрогасце, припаднике добровољних ватрогасних друштава и цивилне заштите, заједно са мештанима и добровољцима, ватрену стихију покушава да угаси и руски авион 'Иљушин-76', који у једном налету избацује 42 тоне воде.
После скоро месец дана, Србија се обратила Брисели за помоћ у гашењу пожара и активирала Механизам цивилне заштите Европске уније (ЕУ).
Захваљујући активирању механизма, у Србију стижу четири хеликоптера ЕУ који ће првенствено бити ангажовани у борби против пожара у Делиблатској пешчари, рекао је Лука Чаушић, начелник Сектора за ванредне ситуације.
„Прихватили смо и понуду Немачке - ватрогасно-спасилачки тим од 55 чланова и 24 возила и понуду Румуније која би упутила тим од 69 чланова и 15 возила", додао је.
Најављена помоћ, делује, као да је улила кап наде већ изнемоглим ватрогасцима и мештанима.

Аутор фотографије, Iva Gajić/BBC

Аутор фотографије, Reuters/Uroš Arsić

Аутор фотографије, Reuters/Feđa Grulović

Аутор фотографије, Iva Gajić/BBC

'Шума је била осуђена на пропаст'
Тежак ваздух, пун гарежи и дима који допире са околног брда, почиње да штипа за грло, пунећи нос сивим пепелом.
„Пожар је уништио петину шуме на мом имању и дошао је на 50 метара од куће", каже ми Милан Михаљчић из Шумарка.

У његовом лепо уређеном дворишту затекла сам ватрогасце који су дошли да предахну, чекајући нову смену у готово неправедној борби са ватром.
Води ме изнад куће да покаже изгорелу борову шуму.
„Пожар је подмукао, кажу ватрогасци, јер гори корен, борове иглице које су у песку, запаљено лишће које ветар нанесе и језиве ужарене шишарке које могу да прелете и више од 100 метара, када су зелене и пуне смоле“, прича Михаљчић, док му из очију избија туга, немоћ и бес.
Објашњава да су му у помоћ брзо притекле комшије, мештани и ватрогасци са напртњачама на леђима да гасе пожар изнад куће.
„Тек када је стигло возило, са цревом од неких 300 метара, успели су да га угасе. Сручили су око 14 тона воде.
„Пешчара је пуна противпожарних пасажа, који треба да буду доступни за цистерне и ватрогасце. То се одржавало, али не довољно добро.
„Али и да је одржавано максимално, испоставило се да теже ватрогасно возило ту не може да прође, јер је песак мекан и порозан, и само се заглави у њему“, каже Михаљчић.
Проходно је само за квад натовареним са неколико бидона воде, прича ми, показујући на дугачки и дубоки пешчани пут.
Погледајте и овај видео: Шта ако се ватра приближи вашој кући - савети ватрогасаца
„Шума је овде била осуђена на пропаст.
„Остављена је на милост и немилост пожару и највише ме иритира став власти у Србији да је 'све под контролом'", каже ми резигнирано Михаљчић.
„Половина Делиблатске пешчаре је изгорело, не постоји контрола и све се своди на заштиту мештана и кућа“, наставља у даху.
Каже да се ватрогасци надљудски боре и да су одбранили село Шумарак.
„Да је раније дошла помоћ сигуран сам да не би оволико шуме изгорело.
„Природни бисер Србије и Европе је девастиран“, констатује у очајању.


Аутор фотографије, Iva Gajić/BBC

Чардак између две ватре
Покушале смо да посетимо и Омладинско насеље „Чардак“ у Делиблатској пешчари, али ми није пошло за руком.
Успеле смо да се приближимо, али је ватра била јача, па су нас вратили назад.
И овде букти пожар, дуж пута, иако је шума на једном месту посечена, па је остао го песак.
Као рођена Панчевка, до скоро сам овде долазила и шетала једном од најлепше уређених стаза које воде кроз шуму и пешчару.
Готово цело детињство смо овде провели са школом.
Сада се надзиру црвени дрвени путокази, док се пламен издиже високо изнад дрвећа.
„Вратите се назад, молим вас, разбуктао се пожар и морате да се склоните“, упозорили су нас из Сектора за ванредне ситуације.
Док одлазимо и остављамо нагореле шуме и земљиште, у ретровизору аутомобила видим густ црно-бели дим, и пламен како избија из њега.
Дуж пута, ватрогасци, добровољци и мештани, готово 'сизифовски' су покушавали да угасе и најмању ватру која се, чини ми се, само створи ни из чега.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk





























