Šta sve škripi u kulturi u Srbiji: Politika, pare i podele

Dva crvena tepiha na filmskom festivalu prostrta su u Nišu u razmaku od samo nekoliko dana.

Predvođeni holivudskom zvezdom Žanom Klodom van Damom, tepihom je prodefilovala jedna ekipa glumaca i reditelja, neki aktivni u podršci vlastima, a drugog dana druga ekipa glumaca i ljudi iz domaće filmske industrije, od kojih su neki aktivni u antivladinim protestima.

Ispod tepiha je izašla prašina koja je ukazala na dublje razlike u kulturnoj sceni Srbije.

Jedan za drugim održani su Međunarodni filmski festival, u organizaciji Grada Niša, kojim upravlja Srpska napredna stranka sa koalicionim partnerima, i Niškog kulturnog centra, a zatim u organizaciji Udruženja glumaca Srbije pod sloganom „Više od igre" - i bez učešća vlasti.

Bilo je to prvi put u dugogodišnjoj istoriji jednog od najznačajnijih filmskih festivala u Srbiji da ima dva izdanja.

Niške podele samo su poslednje u nizu na kulturnoj sceni Srbije, koja mahom prati političku podeljenost društva.

U korenu svega je gotovo po pravilu novac.

Godinama se za kulturu izdvaja, po oceni stručnjaka, nedovoljno novca iz budžeta, otkazuju manifestacije, ne raspisuju konkursi za finansiranje, a uz to sukobljavaju se uprave i članovi kulturnih udruženja, jer mnogi spočitavaju imenovanje ljudi na vodeće pozicije po političkoj podobnosti.

Državna sredstva, scene i ustanove kulture ne smeju da se zloupotrebljavaju u dnevno-političke svrhe, izjavio je Nikola Selaković, ministar kulture protiv kojeg se vodi postupak pred Višim sudom, zbog optužbi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata u slučaju Generalštab.

U sektoru kulture je neophodno uvesti jasne zakonske norme i urediti sistem kako bi se sprečile zloupotrebe ustanova koje se finansiraju sredstvima svih građana, dodao je, gostujući u emisiji Radio Beograda.

Uloga kulture prvenstvo bi trebalo da bude prosvetiteljska, da oplemenjuje društvo, ali u savremenom svetu je često „poslednja rupa na svirali", ukazuje Nemanja Zvjer, sociolog kulture.

„Čini mi se da kod nas, u Srbiji, nije ni na toj rupi.

„Kultura se sistemski urušava, jer je između ostalog izvor kritike i umesto da se neguje kao takva, ona se gura pod tepih, a kritika je kritika i nije lična, ali se uglavnom tako tumači", dodaje Zvjer za BBC na srpskom.

Otkud dva festivala u Nišu?

Prethodnih gotovo šest decenija su se Filmski susreti u Nišu održavali na letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi, simbolu grada.

Glumcima su se uručivali ključevi grada, predsednik žirija je govorio: „Kolege glumci, Tvrđava je naša", a na velikom ekranu su se iz noći u noć smenjivala najnovija ostvaranja domaće kinematografije.

Ali 2025. festivala nije bilo, jer jedan od njegovih osnivača, Udruženje filmskih glumaca Srbije (UGS) nije hteo da ga organizuje zbog društveno-političke situacije, pa su gradske vlasti u zamenu održale „Susrete na Tvrđavi“.

Godinu dana kasnije osnivači nisu postigli dogovor, pa su organizovana dva filmska festivala.

Međunarodni filmski festival održan je na letnjoj pozornici sa počasnim gostom belgijskim glumcem Žanom Klodom van Damom, zvezdom akcionih filmova, ali je bio slabo posećen, prema pisanju medija.

Nekoliko stotina metara dalje, na Amfiteatru Niškog keja, otvoren je Niški filmski festival bez struje i uz pomoć agregata, ali znatno posećeniji.

„Ponosan sam što ste smogli snage, našli umeća i ljubavi da se večeras sretnemo u Nišu u slavu filma.

„Sada kada vas vidim ovde, znam da je najmanje što sam mogao da učinim bilo da poklonim jedno svoje leto očuvanju tradicije i značaja ovih filmskih susreta", poručio je glumac Petar Benčina, predsednik UGS-a.

Paralelno organizovanje festivala predstavlja ćorsokak u koji nas je dovela aktuelna vlast, tvrdi Milena Dragičević Šešić, profesorka beogradskog Univerziteta umetnosti u penziji.

„Ona i svojim lokalnim vlastima zabranjuje da pregovaraju sa umetnicima, ali da moraju da održavaju privid manifestacija.

„Iza toga su ljudi koji nisu poznati javnosti i nijedna od tih institucija koju vlast samostalno organizuje nema legimitet, jer je ne podržavaju čak ni umetnici koji bi trebalo da budu nosioci te manifestacije, a ni publika", dodaje za BBC na srpskom.

Kultura kao ogledalo društva

Problemi u kulturi postali su još uočljiviji posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024 usled čega je stradalo 16 ljudi.

Počele su blokade fakulteta, najpre na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, a potom i na ostalim širom zemlje, pokrenuvši masovne proteste, zahtevajući da se utvrdi odgovornost za novosadsku tragediju.

Među prvima su ih podržali brojni glumci.

U znak solidarnosti su pod ključem u februaru 2025. bila i neka pozorišta.

Mnoge predstave se gotovo dve godine kasnije i dalje završavaju izlaskom glumaca na scenu sa indeksom u rukama kao podrška studentima ili sa jednim od simbola antivladinih protesta - krvavom šakom.

Glumac Milan Marić tvrdi da je izgubio neke uloge onog trenutka kada je odlučio da govori o stvarima, bitnim za društvo, a o kojima vlast želi da ćuti i da je na „crnoj listi“, o kojima se „bojažljivo i retko govori".

Problemi u kulturi na najdublji način oslikavaju sve probleme društva: neskrivenu uzurpaciju vlasti, totalno uništavanje svih institucija (od prava, kulture, obrazovanja), tvrdi Dragičević Šešić.

„Društvo nam je razlomljeno i rascepkano - neki su se odrekli prava na sopstveno mišljenje, jer se izvršavaju naredbe, jedan segment se povukao u svoj prostor.

„Javne ustanove su u nekoj vrsti samoizolacije koju im je nametnula njihova uprava, što iz straha da povezivanjem sa umetnicima iz nevladinog sektora situacija može još više da se pogorša, jer bi ta sloboda mogla da se kazni", kaže profesorka.

Na drugačije mišljenje se nije blagonaklono gledalo ni u bivšoj Jugoslaviji zbog čega su neki glumci i reditelji dobijali otkaze, te su ih više cenili u inostranstvu nego u državi.

„Ako ljudi u politici imaju uske poglede i nemaju širinu onda će pokušati da kontrolišu kulturu.

„U Jugoslaviji je bio crni talas (autori ovog filmskog pravca su bili levo orijentisani, i kritikovali su tadašnje društvo) i možda bi i duže trajao da se nije pojavio neki partijski apartčik koji je procenio da nešto ne valja", ukazuje sociolog kulture Zvjer.

'Para nema'

Dugogodišnja boljka kulturne scene su i finansije.

Budžet namenjen kulturi se povećava, ali je i dalje manji od jedan odsto republičkog budžeta.

„Uz Bosnu i Hercegovinu, Srbija po glavi stanovnika i po procentu izdvaja najmanje novca za kulturu u regionu", rekao je Predrag Cvetičanin, vanredni profesor sociologije Fakulteta umetnosti u Nišu za BBC prilikom usvajanja budžeta za 2025.

U 2026. su bez sredstava ostale neke od značajnijih kulturnih manifestacija poput Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef) i Sterijinog pozorja.

Bitef je imao problema i 2025. kada zbog neslaganja umetničkog direktora i odbora festivala zvanično nije ni održan.

Manifestacija tada nazvana Ne:Bitef organizovana je u prostorijama Fakulteta dramskih umetnosti (FDU)

Upitno je i ovogodišnje izdanje, jer su neki umetnici već otkazali učešće, navodeći isti razlog - solidarnost sa umetnicima i kulturnim radnicima u Srbiji koji, kako oni navode, trpe političke pritiske.

„To je negativna kampanja koja se širi u krug i njen uticaj može da bude poguban za Bitef“, izjavio je glumac Svetozar Cvetković, koji je 2025. podneo ostavku na mesto predsednika Odbora festivala.

„Oduvek sam bio protiv toga da se predstave ne igraju, ne bi li se time eventualno vlasti ukazalo da postoje nepravilnosti u društvu.

„Ne verujem da je imalo efekta i nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde, a pogotovo ne treba da stanu pozorišta, jer su jedino mesto sa kojeg nešto može da se izrazi i kaže“, rekao je u intervju za nedeljnik Vreme.

Nije dobro, smatra, što ljudi jedni druge nazivaju „blokaderima“ i „ćacijima“ kao i da kultura, filmovi i predstave treba da stanu dok je trenutna vlast.

Ćacijima se od početka studentskih protesta nazivaju pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Ni Ljubišu Ristića ne treba dočekati na nož u Ateljeu 212, iako je postavljen kao upravnik pod čudnim okolnostima, rekao je Cvetković.

Ristić, pozorišni reditelj, predsednik stranke Jugoslovenska levica (JUL) Mirjane Marković, žene Slobodana Miloševića, predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Srbije bio je jedan od osnivača KPGT-a (Kazališta, Pozorišta, Gledališča, Teatra).

Prazna je i filmska kasa

Nema mnogo novca ni u filmskoj industriji.

Poslednji konkurs za finansiranje filmova, Filmski centar Srbije (FCS) je raspisao i sproveo 2024.

Ministarstvo kulture je 2026. izdvojilo 45,1 milion dinara za sufinansiranje projekata u oblasti filma i audio-vizuelnog stvaralaštva.

Najviše novca dobio je Međunarodni filmski festival (FEST) - 12 miliona dinara.

Mnogi su ostali bez sredstava.

„Strašno je koliko je besramna i ogoljena korupcija i sa ovo malo para koliko je za kulturu uopšte predviđeno.

„Da komisija Ministarstva odluči da je festival (glumca) Laze Ristovskog drugi po značaju za našu filmsku kulturu, a da Martovski (Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma), Festival autorskog filma i Beldoks ne zaslužuju jednog dinara“, izjavio je Miloš Škundrić, reditelj i predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije.

Možda je bolje da se dve godine značajni filmski festivali ne održe nego da se pretvore u „ćaci zabavu“, dodao je.

Početkom avgusta 2026, Ministarstvo kulture potpisalo ugovor sa Kulturnim centrom Zlatibora od 17 miliona dinara za sufinansiranje trećeg Festivala filma i TV NAFFIT.

„Nadam se da ćemo do održavanja festivala imati raspisane i konkurse Filmskog centra jer nam je mnogo važno da naša kinematografija u vremenu pred nama nastavlja da stvara.

„Naročito posle turbulentnog perioda sa velikim društvenim lomovima u kojima se i kinematografija našla kao žarišna tačka u srpskoj kulturi", izjavio je ministar Selaković.

Egzit festival

Potresi su stigli i do novosadske tvrđave gde je četvrt veka održavan međunarodno najprepoznatljiviji muzički festival u Srbiji.

Egzit (Exit) je počeo kao podrška studentima 1999. godine u borbi protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, koji je godinu dana kasnije i smenjen posle oktobarskih demonstracija.

Krajem juna 2000. u parku Univerziteta u Novom Sadu pokrenut je EXIT Noise letnji festival, kao „pokret mladih u Srbiji i na Balkanu za mir i slobodu koje je muzika podstakla da učestvuju u demokratskoj revoluciji koja se kuvala u Srbiji", rekli su iz organizacije za BBC na srpskom 2023.

Više od četvrt veka kasnije, Egzit će organizovati Blacklist Festival na kojem će učestvovati muzičari, glumci i druge javne ličnosti „sa crne liste aktuelnog režima".

Ovogodišnje izdanje Egzita se održano je u susednoj Crnoj Gori, a o novoj lokaciji festivala spekulisalo se i 2025.

„Od trenutka kada smo javno stali uz studente i njihovu borbu za slobodno i pravedno društvo u Srbiji, izloženi smo ogromnim finansijskim i drugim pritiscima, sa ciljem da nam se ukine pravo na slobodu mišljenja i govora.

„Iako nam je u potpunosti uskraćeno javno sufinansiranje na svim nivoima vlasti, bez kojeg u ograničenim srpskim ekonomskim okvirima dugoročno nije moguće realizovati festival veličine i renomea Egzita, ne pristajemo da budemo ućutkani", poručili su 2025.

Vlada tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2016. finansijski je podržala Egzit festival na šest godina.

„Učinili ste nas još jednom ponosnim zbog postignutih rezultata i činjenice da ste Srbiju stavili na posebno mesto i podigli njen ugled u Evropi i svetu", izjavio je Vučić posle sastanka sa Dušanom Kovačevićem, direktorom muzičkog festivala.

'Kulturu treba negovati, a ne kontrolisati'

Bez finansijske podrške je prvi put 2026. ostala i Srpska književna zadruga, jedna od najstarijih izdavačkih ustanova osnovana još 1892.

Problema je bilo i 2025. na Sajmu knjiga.

Neke izdavačke kuće, među kojima i Laguna, Čarobna knjiga, Akademska knjiga i Pčelica objavile su da su primile upozorenje da bi oni koji 1. novembra zatvore njihove štandove mogli da budu finansijski kažnjeni.

Tog dana obeležavala se godišnjica pada nadstrešnice novosadske železničke stanice.

Na predstojećem Sajmu, koji bi trebalo da bude održan krajem oktobra 2026. nekoliko velikih izdavačkih kuća, članica Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), među kojima je i Laguna saopštili su da neće učestvovati.

Tome je doprineo višemesečni spor dela izdavačke industrije i organizatora Sajma knjiga oko organizacije manifestacije, ali i sastava njenog novog Odbora.

U slično vreme održava se i Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti ali je nekoliko umetnika već najavilo da neće učestvovati.

„Ne pristajemo na to da se profesionalni status umetnika svodi na pitanje dobre volje institucije.

„Ne pristajemo na to da se urušavanje standarda u kulturi predstavlja kao nešto na šta umetnici moraju da se naviknu", poručili su.

Zanemarivanje kulture donosi i katastrofalne posledice, ukazuje sociolog Zvjer.

„Stalno se stvaraju prividi, kvazinormalnosti koje nekada dobijaju apsurdne oblike.

„Nemate više ni festivale, sve je manje kvalitetnijih izložbi, sve pada, jer se sve gura pod tržište", kaže on.

Tvrdi da aktuelna vlast pokušava da na plastičan način kontroliše kulturu, što nije uspelo ni znatno organizovanijim sistemima.

„U kulturu treba više ulagati, negovati je, a ne kontrolisati je", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk