Šta je potrebno za obnovu Deliblatske peščare

Decenije će proći pre nego što se u Deliblatskoj peščari krošnje ponovo budu nadvile nad uništenim parcelama najveće peščane površine u Evropi.

Katastrofalan požar proteklih nedelja uništio je više hiljada hektara zemljišta pod šumom i primorao mnoge životinje da utočište potraže na drugom kraju ovog zaštićenog područja.

„Trećina površine Deliblatske peščare je obuhvaćena požarom. Ovako nikada nije bilo", kaže Slobodan Milanović, profesor zaštite šuma na Šumarskom fakultetu za BBC na srpskom.

Izgorelo je, naglašava, više od 5.500 hektara pod šumom i žbunastom i travnatom vegetacijom.

Ali je, dodaje, površina zahvaćena požarom veća od 10.000 hektara i tu se vide ožiljci od vatre, iako unutra ima dosta „zelenih ostrva“.

„To je vegetacija koja nije do sada izgorela i može da pomogne obnovu na ovoj površini. Izgleda kao koža leoparda.

„Ne znači, međutim, da će to sve i ostati zeleno, jer će dobra površina stradati kasnije“, kaže on.

Iz „Vojvodinašuma“ kažu za BBC na srpskom da će biti potrebno najmanje 20 godina, od prve setve i sadnje, kroz dobru negu, da bi se videla šuma na mestima gde je ona uništena.

U Deliblatskoj peščari, velikom prirodnom rezervatu, na oko 70 kilometara severoistočno od Beograda, već mesec dana se gasi vatra, a, prema izveštajima sa terena, situacija je sada nešto bolja.

Zašto Deliblatska peščara „traži“ šumu?

Najveća evropska peščara koja obuhvata blizu 35.000 hektara nalazi se u jugoistočnom delu Panonske nizije, u Banatu.

To je skoro 50.000 fudbalskih terena.

Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je 1818. godine, u vreme Austrougarske monarhije.

„U peščari mora da se očuva šuma, jer je ona zaštitnog karaktera.

„Štiti kretanje peska na okolne poljoprivredne površine i od eolske erozije, što je i bila namera kada je u njoj počelo pošumljavanje pre 200 godina“, ističe Milanović.

Treba se ozbiljno pozabaviti biljnim vrstama, dodaje, koje mogu da ostanu na tom ekstremnom staništu koje nije baš povoljno za rast drvenastih vrsta.

„Tamo gde su ostali četinari, treba ih zadržati, jer se njihova osetljivost menja sa starošću.

„Mlađe kulture, do 50 godina, osetljivije su, dok su starije otpornije na prizemne požare“, objašnjava Milanović.

U specijalnom rezervatu prirode je više od 900 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

„Zahvaćen je i onaj prostor koji je pod prvim stepenom zaštite, tu je stradalo oko 25 odsto.

„Precizne podatke ćemo imati tek kada požar bude ugašen, ali je sigurno da je ovo promenilo mikroklimu, zagadilo vazduh, ekološka šteta je velika i godinama ćemo morati da radimo na sanaciji“, kaže Marko Marinković, direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u „Vojvodinašumama“.

Pogledajte video: BBC u Deliblatskoj peščari - očajni meštani i hiljade izgorelih hektara

Koncentracije zagađujućih materija u vazduhu u gradovima u zoni uticaja velikih požara u Deliblatskoj peščari (Kovin, Vršac, Bela Crkva) u poslednjoj nedelji bile su manje od graničnih vrednosti, ali se beležio porast zagađujućih materija u odnosu na uobičajenu situaciju, objavio je Zavod za javno zdravlje Pančevo 21. avgusta.

U dimu od šumskog požara su smese gasova i suspendovanih čestica Pm10 I Pm2,5 koje mogu da dospeju duboko u disajne puteve.

Izloženost dimu može da izazove iritaciju očiju, nosa i grla, kašalj, glavobolju, malaksalost ili pogoršanje postojeće bolesti disajnih puteva i srca, kažu lekari.

Kako izgleda obnova šume?

Dugotrajno i mukotrpno.

„Šume mogu da se obnavljaju prirodnim i veštačkim putem, kada čovek utiče setvom ili sadnjom i to će u ovom slučaju biti neophodno.

„Veštački su podignute i šume crnog bora, sada ima dosta bagrema, koji može prirodno da se obnovi, ali što se tiče drugih vrsta koje treba da se favorizuju u odnosu na četinare, mora veštački“, kaže Milanović.

Borovi su, dodaje, izuzetno osetljivi na krunske požare, kao što je ovaj.

Krunski požar je najopasniji tip šumskog požara u kojem plamen zahvata krošnje i širi se na susedne vrhove drveća.

„Potrebno je uraditi stručnu u analizu, s obzirom na uslove staništa, jer su klimatske promene takve da će situacija sa temperaturama i padavinama da se menja na prostoru Srbije i peščare.

„Kod nekih vrsta se još ni ne vidi šteta, ali prvo moraju da se spreče negativni efekti požara, uklone nagorela stabla i sva delimično oštećena“, objašnjava stručnjak sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Delimično oštećena stabla postaće plen štetnih insekata, dodaje profesor.

„Potkornjak napada samo oslabljena stabla, ali kada se prenamnoži preti okolnim šumama i zdravom drveću“, kaže on.

Štetočina potkornjak uništava stabla četinara.

Obnova će biti definisana sanacionim planom, priča Marko Marinković iz „Vojvodinašuma“.

Kaže da će se snimiti izgorela površina, mapirati stanište ugroženih i oštećenih biljnih i životinjskih vrsta.

„Prvo ide stabilizacija zemljišta i zaštita od eolske erozije, onda ide prirodna regeneracija, gde je to moguće, a to su stepski pašnjaci koji se brzo obnavljaju i onda veštačka obnova šuma.

„Ići će se na zamenu vrste. Nećemo vraćati bor, jer je vrlo rizičan za požare, već ćemo saditi različite lišćare, kako bismo imali mešovitu šumu“, kaže Marinković.

Takve šume su ekološki stabilnije i predstavljaju dobru preventivu kod budućih požara, objašnjava.

„To su bagrem, on će lako da se obnovi, hrast medunac, lipa i žešlja", nabraja.

Sadni materijal, objašnjava, mora biti poznatog i sertifikovanog porekla.

„Bagremova šuma može da nikne već za tri godine, ali za druge vrste je potrebno više decenija“, kaže.

Životinje izbegle smrt?

Pustinjski mravi, mravlji lav, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, banatski soko, orao krstaš, divlje svinje, jeleni i srndaći samo su neki od stanovnika Deliblatske peščare.

Mnogima je život bio ugrožen, a u 'Vojvodinašumama' su mi rekli da nisu pronašli nijednu spaljenu krupnu životinju.

„Krupni sisari nisu stradali, jer su brzi i uspeli su da pobegnu.

„Otvorili smo ograde, pa se divljač povukla iz požara. Imamo 800 jelena, 300 srneće divljači i 250 divljih svinja“, kaže Marinković.

Zaposleni u 'Vojvodinašumama' su pojačali hranilišta i ubacili 32 nova pojila kako bi životinje preživele ovo katastrofalno stanje, dodaje.

Pogledajte video: Vatrogasci spasili sovu u Deliblatskoj peščari

Opozicija: Posle požara nema gradnje 30 godina

Dok je požar bio u punom jeku, ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov najavila je predlog plana obnove Deliblatske pešćare za period 2027-2030.

„Zajedno sa stručnjacima, profesorima i nadležnim organima, predstavićemo plan sanacije.

„Cilj je da se obnovi priroda tako što će biti otpornija na visoke temperature i posledice klimatskih promena", rekla je ona tokom posete prirodnom rezervatu.

Njenu izjavu kritikovali su neki stručnjaci, nazivajući plan „predizbornim i apsurdnim" jer vatra još gori, pa se ne može ni praviti plan, prenela je Nova ekonomija.

„Kada požar bude definitivno ugašen, tek onda 'Vojvodinašume', koje upravljaju peščarom, u roku od tri meseca moraju da predaju sanacioni plan Upravi za šume Ministarstva zaštite životne sredine", kaže Slobodan Milanović, profesor Šumarskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Parlamentarna opozicija kritikovala je vlast zbog kako tvrde, oklevanja u traženju pomoći od Evropske unije (EU).

Opoziciona Stranka slobode i pravde predložila je da se šumsko i poljoprivredno zemljište zahvaćeno požarom ne može pretvoriti u građevinsko narednih 30 godina.

SSP je podnela amandman na izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.

„Cilj amandmana je „zaštita šuma, prirode i zemljišta i sprečavanje zloupotrebe požara radi ostvarivanja lukrativnih interesa", obrazložili su iz te stranke.

Tokom posete Deliblatskoj peščari 23. avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je „lažima" tvrdnje da je požar namerno izazvan zato što su navodno na tom području pronađeni nafta i gas.

„Voleo bih da su nafta i gas pronađeni, i čak su mi iz helikopterskih jedinica dali izveštaj da je nemoguće da vatra tako izbija i da mora da negde postoje podzemna gasna polja, ali od gasa ni od nafte nema ništa", tvrdi Vučić.

„Ni moj kum nikada nije planirao posao, niti bilo ko drugi. Sve su lagali i izmišljali iz jednog razloga - ne mogu da veruju da postoje pošteni koje ne zanimaju pare", kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk