Шта све шкрипи у култури у Србији: Политика, паре и поделе

Два црвена тепиха на филмском фестивалу прострта су у Нишу у размаку од само неколико дана.

Предвођени холивудском звездом Жаном Клодом ван Дамом, тепихом је продефиловала једна екипа глумаца и редитеља, неки активни у подршци властима, а другог дана друга екипа глумаца и људи из домаће филмске индустрије, од којих су неки активни у антивладиним протестима.

Испод тепиха је изашла прашина која је указала на дубље разлике у културној сцени Србије.

Један за другим одржани су Међународни филмски фестивал, у организацији Града Ниша, којим управља Српска напредна странка са коалиционим партнерима, и Нишког културног центра, а затим у организацији Удружења глумаца Србије под слоганом „Више од игре" - и без учешћа власти.

Било је то први пут у дугогодишњој историји једног од најзначајнијих филмских фестивала у Србији да има два издања.

Нишке поделе само су последње у низу на културној сцени Србије, која махом прати политичку подељеност друштва.

У корену свега је готово по правилу новац.

Годинама се за културу издваја, по оцени стручњака, недовољно новца из буџета, отказују манифестације, не расписују конкурси за финансирање, а уз то сукобљавају се управе и чланови културних удружења, јер многи спочитавају именовање људи на водеће позиције по политичкој подобности.

Државна средства, сцене и установе културе не смеју да се злоупотребљавају у дневно-политичке сврхе, изјавио је Никола Селаковић, министар културе против којег се води поступак пред Вишим судом, због оптужби за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање докумената у случају Генералштаб.

У сектору културе је неопходно увести јасне законске норме и уредити систем како би се спречиле злоупотребе установа које се финансирају средствима свих грађана, додао је, гостујући у емисији Радио Београда.

Улога културе првенство би требало да буде просветитељска, да оплемењује друштво, али у савременом свету је често „последња рупа на свирали", указује Немања Звјер, социолог културе.

„Чини ми се да код нас, у Србији, није ни на тој рупи.

„Култура се системски урушава, јер је између осталог извор критике и уместо да се негује као таква, она се гура под тепих, а критика је критика и није лична, али се углавном тако тумачи", додаје Звјер за ББЦ на српском.

Откуд два фестивала у Нишу?

Претходних готово шест деценија су се Филмски сусрети у Нишу одржавали на летњој позорници у Нишкој тврђави, симболу града.

Глумцима су се уручивали кључеви града, председник жирија је говорио: „Колеге глумци, Тврђава је наша", а на великом екрану су се из ноћи у ноћ смењивала најновија остварања домаће кинематографије.

Али 2025. фестивала није било, јер један од његових оснивача, Удружење филмских глумаца Србије (УГС) није хтео да га организује због друштвено-политичке ситуације, па су градске власти у замену одржале „Сусрете на Тврђави“.

Годину дана касније оснивачи нису постигли договор, па су организована два филмска фестивала.

Међународни филмски фестивал одржан је на летњој позорници са почасним гостом белгијским глумцем Жаном Клодом ван Дамом, звездом акционих филмова, али је био слабо посећен, према писању медија.

Неколико стотина метара даље, на Амфитеатру Нишког кеја, отворен је Нишки филмски фестивал без струје и уз помоћ агрегата, али знатно посећенији.

„Поносан сам што сте смогли снаге, нашли умећа и љубави да се вечерас сретнемо у Нишу у славу филма.

„Сада када вас видим овде, знам да је најмање што сам могао да учиним било да поклоним једно своје лето очувању традиције и значаја ових филмских сусрета", поручио је глумац Петар Бенчина, председник УГС-а.

Паралелно организовање фестивала представља ћорсокак у који нас је довела актуелна власт, тврди Милена Драгичевић Шешић, професорка београдског Универзитета уметности у пензији.

„Она и својим локалним властима забрањује да преговарају са уметницима, али да морају да одржавају привид манифестација.

„Иза тога су људи који нису познати јавности и ниједна од тих институција коју власт самостално организује нема легимитет, јер је не подржавају чак ни уметници који би требало да буду носиоци те манифестације, а ни публика", додаје за ББЦ на српском.

Култура као огледало друштва

Проблеми у култури постали су још уочљивији после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024 услед чега је страдало 16 људи.

Почеле су блокаде факултета, најпре на београдском Факултету драмских уметности, а потом и на осталим широм земље, покренувши масовне протесте, захтевајући да се утврди одговорност за новосадску трагедију.

Међу првима су их подржали бројни глумци.

У знак солидарности су под кључем у фебруару 2025. била и нека позоришта.

Многе представе се готово две године касније и даље завршавају изласком глумаца на сцену са индексом у рукама као подршка студентима или са једним од симбола антивладиних протеста - крвавом шаком.

Глумац Милан Марић тврди да је изгубио неке улоге оног тренутка када је одлучио да говори о стварима, битним за друштво, а о којима власт жели да ћути и да је на „црној листи“, о којима се „бојажљиво и ретко говори".

Проблеми у култури на најдубљи начин осликавају све проблеме друштва: нескривену узурпацију власти, тотално уништавање свих институција (од права, културе, образовања), тврди Драгичевић Шешић.

„Друштво нам је разломљено и расцепкано - неки су се одрекли права на сопствено мишљење, јер се извршавају наредбе, један сегмент се повукао у свој простор.

„Јавне установе су у некој врсти самоизолације коју им је наметнула њихова управа, што из страха да повезивањем са уметницима из невладиног сектора ситуација може још више да се погорша, јер би та слобода могла да се казни", каже професорка.

На другачије мишљење се није благонаклоно гледало ни у бившој Југославији због чега су неки глумци и редитељи добијали отказе, те су их више ценили у иностранству него у држави.

„Ако људи у политици имају уске погледе и немају ширину онда ће покушати да контролишу културу.

„У Југославији је био црни талас (аутори овог филмског правца су били лево оријентисани, и критиковали су тадашње друштво) и можда би и дуже трајао да се није појавио неки партијски апартчик који је проценио да нешто не ваља", указује социолог културе Звјер.

'Пара нема'

Дугогодишња бољка културне сцене су и финансије.

Буџет намењен култури се повећава, али је и даље мањи од један одсто републичког буџета.

„Уз Босну и Херцеговину, Србија по глави становника и по проценту издваја најмање новца за културу у региону", рекао је Предраг Цветичанин, ванредни професор социологије Факултета уметности у Нишу за ББЦ приликом усвајања буџета за 2025.

У 2026. су без средстава остале неке од значајнијих културних манифестација попут Београдског интернационалног театарског фестивала (Битеф) и Стеријиног позорја.

Битеф је имао проблема и 2025. када због неслагања уметничког директора и одбора фестивала званично није ни одржан.

Манифестација тада названа Не:Битеф организована је у просторијама Факултета драмских уметности (ФДУ)

Упитно је и овогодишње издање, јер су неки уметници већ отказали учешће, наводећи исти разлог - солидарност са уметницима и културним радницима у Србији који, како они наводе, трпе политичке притиске.

„То је негативна кампања која се шири у круг и њен утицај може да буде погубан за Битеф“, изјавио је глумац Светозар Цветковић, који је 2025. поднео оставку на место председника Одбора фестивала.

„Одувек сам био против тога да се представе не играју, не би ли се тиме евентуално власти указало да постоје неправилности у друштву.

„Не верујем да је имало ефекта и никад нисам мислио да уметност треба да стане као протест против власти, било које, било где, а поготово не треба да стану позоришта, јер су једино место са којег нешто може да се изрази и каже“, рекао је у интервју за недељник Време.

Није добро, сматра, што људи једни друге називају „блокадерима“ и „ћацијима“ као и да култура, филмови и представе треба да стану док је тренутна власт.

Ћацијима се од почетка студентских протеста називају присталице владајуће Српске напредне странке (СНС).

Ни Љубишу Ристића не треба дочекати на нож у Атељеу 212, иако је постављен као управник под чудним околностима, рекао је Цветковић.

Ристић, позоришни редитељ, председник странке Југословенска левица (ЈУЛ) Мирјане Марковић, жене Слободана Милошевића, председника Савезне Републике Југославије и Србије био је један од оснивача КПГТ-а (Казалишта, Позоришта, Гледалишча, Театра).

Празна је и филмска каса

Нема много новца ни у филмској индустрији.

Последњи конкурс за финансирање филмова, Филмски центар Србије (ФЦС) је расписао и спровео 2024.

Министарство културе је 2026. издвојило 45,1 милион динара за суфинансирање пројеката у области филма и аудио-визуелног стваралаштва.

Највише новца добио је Међународни филмски фестивал (ФЕСТ) - 12 милиона динара.

Многи су остали без средстава.

„Страшно је колико је бесрамна и огољена корупција и са ово мало пара колико је за културу уопште предвиђено.

„Да комисија Министарства одлучи да је фестивал (глумца) Лазе Ристовског други по значају за нашу филмску културу, а да Мартовски (Београдски фестивал документарног и краткометражног филма), Фестивал ауторског филма и Белдокс не заслужују једног динара“, изјавио је Милош Шкундрић, редитељ и председник Асоцијације филмских редитеља Србије.

Можда је боље да се две године значајни филмски фестивали не одрже него да се претворе у „ћаци забаву“, додао је.

Почетком августа 2026, Министарство културе потписало уговор са Културним центром Златибора од 17 милиона динара за суфинансирање трећег Фестивала филма и ТВ НАФФИТ.

„Надам се да ћемо до одржавања фестивала имати расписане и конкурсе Филмског центра јер нам је много важно да наша кинематографија у времену пред нама наставља да ствара.

„Нарочито после турбулентног периода са великим друштвеним ломовима у којима се и кинематографија нашла као жаришна тачка у српској култури", изјавио је министар Селаковић.

Егзит фестивал

Потреси су стигли и до новосадске тврђаве где је четврт века одржаван међународно најпрепознатљивији музички фестивал у Србији.

Егзит (Exit) је почео као подршка студентима 1999. године у борби против тадашњег председника Слободана Милошевића, који је годину дана касније и смењен после октобарских демонстрација.

Крајем јуна 2000. у парку Универзитета у Новом Саду покренут је EXIT Noise летњи фестивал, као „покрет младих у Србији и на Балкану за мир и слободу које је музика подстакла да учествују у демократској револуцији која се кувала у Србији", рекли су из организације за ББЦ на српском 2023.

Више од четврт века касније, Егзит ће организовати Блацклист Фестивал на којем ће учествовати музичари, глумци и друге јавне личности „са црне листе актуелног режима".

Овогодишње издање Егзита се одржано је у суседној Црној Гори, а о новој локацији фестивала спекулисало се и 2025.

„Од тренутка када смо јавно стали уз студенте и њихову борбу за слободно и праведно друштво у Србији, изложени смо огромним финансијским и другим притисцима, са циљем да нам се укине право на слободу мишљења и говора.

„Иако нам је у потпуности ускраћено јавно суфинансирање на свим нивоима власти, без којег у ограниченим српским економским оквирима дугорочно није могуће реализовати фестивал величине и реномеа Егзита, не пристајемо да будемо ућуткани", поручили су 2025.

Влада тадашњег премијера Александра Вучића 2016. финансијски је подржала Егзит фестивал на шест година.

„Учинили сте нас још једном поносним због постигнутих резултата и чињенице да сте Србију ставили на посебно место и подигли њен углед у Европи и свету", изјавио је Вучић после састанка са Душаном Ковачевићем, директором музичког фестивала.

'Културу треба неговати, а не контролисати'

Без финансијске подршке је први пут 2026. остала и Српска књижевна задруга, једна од најстаријих издавачких установа основана још 1892.

Проблема је било и 2025. на Сајму књига.

Неке издавачке куће, међу којима и Лагуна, Чаробна књига, Академска књига и Пчелица објавиле су да су примиле упозорење да би они који 1. новембра затворе њихове штандове могли да буду финансијски кажњени.

Тог дана обележавала се годишњица пада надстрешнице новосадске железничке станице.

На предстојећем Сајму, који би требало да буде одржан крајем октобра 2026. неколико великих издавачких кућа, чланица Удружења издавача и књижара Србије (УИКС), међу којима је и Лагуна саопштили су да неће учествовати.

Томе је допринео вишемесечни спор дела издавачке индустрије и организатора Сајма књига око организације манифестације, али и састава њеног новог Одбора.

У слично време одржава се и Октобарски салон ликовних и примењених уметности али је неколико уметника већ најавило да неће учествовати.

„Не пристајемо на то да се професионални статус уметника своди на питање добре воље институције.

„Не пристајемо на то да се урушавање стандарда у култури представља као нешто на шта уметници морају да се навикну", поручили су.

Занемаривање културе доноси и катастрофалне последице, указује социолог Звјер.

„Стално се стварају привиди, квазинормалности које некада добијају апсурдне облике.

„Немате више ни фестивале, све је мање квалитетнијих изложби, све пада, јер се све гура под тржиште", каже он.

Тврди да актуелна власт покушава да на пластичан начин контролише културу, што није успело ни знатно организованијим системима.

„У културу треба више улагати, неговати је, а не контролисати је", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk