Онколошка трудноћа: Гинеколог је рекао - 'Нажалост, чују се откуцаји срца'

Када је Емина Захировић Пинтарић из Сарајева септембра 2024. сазнала да има рак дојке - дијагнозу које се највише плашила, накратко је утихнула њена жеља да постане мајка.

У то време је ова 37-годишња правница већ годинама покушавала да затрудни.

Свет јој се већ био срушио, али морала је да почне да се лечи.

Знала је да не жели хормонску терапију јер би то могло да значи да ни наредних пет година не може да остане у другом стању.

Седам дана после дијагнозе, отишла је у приватну клинику како би замрзла јајне ћелије, али на првом прегледу лекари су уочили мрљу на материци.

„Помислих, још један рак“, сада ми са осмехом препричава трауму.

Сат пошто су јој узели крв за лабораторијску анализу доктори су се вратили, али насмејани.

„Размишљам - неће ми ваљда с осмехом рећи да имам још један рак“, сећа се.

Уместо тога, саопштили су јој да је у шестој седмици трудноће.

„Дуго сам чекала да чујем те речи, а сада не знам шта да радим. У трудноћи не смеш да попијеш ништа осим парацетамола“, присећа се.

Доктори су саветовали да сачека онколошки конзилијум који доноси коначну одлуку да ли може задржати бебу, али одмах је знала да терапија треба да почне тек после „10. недеље“.

„Онколошки конзилијум ми је био заказан за два дана после тог прегледа и имала сам два дана да уживам у чињеници да сам трудна.

„Срећом, на конзилијуму су се сагласили да је профил тумора такав да можемо да одгодимо почетак лечења и операцију док беба не буде имала бар 10 недеља", објашњава.

Оперисана је после 10. недеље трудноће.

Тада креће потрага за доктором који би могао да је испрати пошто већина гинеколога саветује прекид трудноће по принципу - мајка има приоритет.

Управо тако је поступио први гинеколог коме се обратила, како га без навођења имена зове ова успешна сарајевска адвокаткиња која се бави заштитом људских и мањинских права.

„Нажалост, чују се откуцаји срца“, препричава реченицу која ју је шокирала.

Рекао јој је да тумор од три центиметра који је метастазирао и трудноћа не иду заједно.

„Иде хемотерапија, шансе да ће беба преживети свакако су мале, а ако одбијете лечење, рак ће метастазирати на кости и умрећете за пет година“, цитира Емина речи гинеколога.

Ризик од умирања од рака дојке пет година после дијагнозе опао је у просеку са 14 одсто, колико је износио 1990-их, на пет одсто, подаци су објављени 2023. у часопису Бритисх Медицал Јоурнал.

У појединим земљама Европе и света већ су успостављене смернице за поступање са онколошким трудницама и беби се даје шанса да преживи.

Овакви случајеви су релативно ретки, једна од хиљаду трудница може да се суочи са дијагнозом рака, подаци су британске невладине организације Мекмилан.

„Заиста верујем да би прекид трудноће требало да буде изузетак.

„Важно је знати да прекид трудноће неће побољшати исход лечења мајке", каже за Фредерик Аман, један од водећих гинеколошких онколога у Европи, и шеф гинеколошке онкологије на Католичком универзитету Левен у Белгији, за ББЦ.

Емина није хтела да прихвати онколошку прогнозу гинеколога.

Када ми је пре годину дана први пут све ово испричала, помислио сам: „Да ли је луда или храбра и савремена?“.

Одмах сам затражио интервју када она и беба буду добро, што је, вероватно, био подсвесни оптимизам.

На растанку сам јој дао букет нарциса и од тада се нисмо видели до јула 2026.

Сада ми је уз кафу препричавала све што сам пропустио, а стигли смо до првог конзилијума Клинике за гинекологију и акушерство (ГАК) Сарајево, када су доктори рекли да „не иду онколошко лечење и трудноћа“, али да може да покуша на сопствену одговорност.

Ни после скоро три месеца, из Клиничног центра Универзитета у Сарајеву није стигао одговор на питање ББЦ-ја о процедурама за поступање са онколошким пацијентима.

Онколог: На мајкама је тежак избор

Емина је од пријатељице из Немачке чула да се у Сарајево вратио доктор из Швајцарске који би могао да јој помогне.

„На првом сусрету је рекао да му је драго што може да се бави онколошким трудницама у Босни, на шта сам му ја рекла да ми је драго да сам некоме изазов“, прича Емина кроз смех.

У 11. недељи трудноће, хируршки су јој одстрањене злоћудне ћелије, а потом је почелаа заштитна терапија.

„Кад сам сазнала да морам хемотерапију, кренуо је плач."

Тада је освестила да је и трудница и пацијенткиња.

„Себи сам говорила - нисам болесна, ово је само превентива."

Прву терапију примала је пет сати и тада се први пут озбиљно забринула за бебу.

„Течност цури, а она живне у стомаку и ја размишљам шта радим детету."

Пошто су онколошке трудноће ретке, доктора Хомена Беговића не чуди што се лекари тешко одлучују да трудницама саветују задржавања плода.

Ипак, тај број расте, због тренда да се породице заснивају касније.

„То доводи до пролонгирања и репродукције, а повећањем старосне доби мајке расту и шансе истовремене појаве трудноће и рака", каже Беговић, онколошки гинеколог.

У Швајцарској је радио у онколошким центрима па се већ сусретао са ретким случајевима.

Трудноћа и карцином су велики изазови за тело, али за труднице је некада већи притисак да донесу одлуку.

„У таквим ситуацијама, пацијенткиње су неретко присиљене да у најкраћем року доносе тешке и велике одлуке, па бирају између живота који носе у себи и личног здравља", додаје.

Признаје и да му је то лично највећи професионални изазов.

„Сматрам да уопште није хумано, нити могуће донети такву одлуку и да вреди уложити све напоре да се избегне абортус, колико год је то могуће и научно оправдано."

Наглашава да су у морално-акушерском смислу мајка и чување њеног здравља приоритет.

„Ту нема дилеме.

„Најважније је сести заједно: пацијенткиња са њеним окружењем и стручњаци са искуством, заједно да утврде стање, реалне могућности и ризике, и да на најбољи начин пруже подршку приликом доношења одлука", каже Беговић.

Хемотерапија у трудноћи: Да, али после 12. недеље

Највећи изазов у лечењу трудница оболелих од рака био је уверити медицинске онкологе широм света да је то могуће, каже Аман, гинеколошки онколог из Белгије.

То је разумљиво јер на први поглед делује нелогично да хемотерапија током трудноће није толико штетна, објашњава.

„Трудницама се саветује да не једу сирово месо, да добро перу поврће, да избегавају контакт с мачкама, не треба да пију алкохол, пуше...

„А онда кажемо да су лекови направљени да убијају ћелије које се брзо деле ипак могући током трудноће", каже Аман.

Да би се медицинска заједница уверила, били су потребни чврсти научни докази.

„Управо смо то урадили - уложили смо у прикупљање квалитетних података о неурокогнитивном развоју те деце, а резултати су били охрабрујући.

„Зато се ова идеја данас све више прихвата."

Примећује да су пацијенткиње, уз степен неизвесности, често биле мотивисаније од онколога.

Прошле године објављене су и смернице за гинеколошке карциноме током трудноће.

„Надамо се да ће их лекари читати и користити, а свакако их неки већ користе.

„Међутим, у удаљеним подручјима или у преоптерећеним клиникама, лекари можда неће бити упознати с њима", указује.

Универзитет на којем је запослен успоставио је и Саветодавни одбор за рак, неплодност и трудноћу који омогућава консултације о појединачним пацијентима.

„До сада смо дали савете за више од 600 пацијената из више од 50 земаља."

Најважнија смерница је да се током првог тромесечја не примењује хемотерапија, јер је то најосетљивији период трудноће.

„После 12. недеље трудноће, можемо да примењујемо хемотерапију", наводи у писаном одговору.

Фетус може да има успорен раст, што зависи од укупне дозе хемотерапије, али новорођенчад надокнађује заостатак у расту.

„Што раније почнемо терапију, то је већа укупна изложеност хемотерапији и већа могућност утицаја на раст.

„Зато треба веома пажљиво пратити раст."

Доктор Беговић каже да је најважније имати индивидуални приступ свакој пацијенткињи, јер идентичне дијагнозе у различитим животним ситуацијама значе и другачију одлуку труднице.

„Мајка двоје деце ће у случају агресивног карцинома бити приморана да се усредсреди на терапију и неће имати простора за истовремено задржавање трудноће, за разлику од дугоочекиване трудноће када је битно оставити простора и времена за доношење рационалних и индивидуалних одлука", каже онколошки гинеколог.

Указује да се и код одређивања цитостатика за труднице мора водити посебна брига, јер су цитостатици отровни.

Користе се већ испробани лекови, где су нуспојаве добро познате због широке примене.

„То нам пружа могућност да се чисте савести упуштамо у њихову примену у трудноћи.

„То, наравно, не важи за све супстанце, нити сваку фазу трудноће."

Беговић каже и да постоји готово „магични" орган који мајку и бебу чува од штетности цитостатика.

„Постељица је врло фасцинантан орган од кључне важности за развој и исхрану плода.

„Служи као филтер за скоро све потенцијално штетне супстанце које могу да нашкоде беби."

Погледајте: 'То ми зовемо листе смрти' - оболели од рака у Босни и Херцеговини дуго чекају на лек

Порођај: 'Само да видим да је жива, здрава и читава'

После девет месеци трудноће и паралелног лечења, средином маја 2025. почео је Еминин порођај.

Тражила је спиналну анестезију, која привремено уклања бол из доњег дела тела, како би сведочила тренутку за који је у тренутку добијања дијагнозе - 5. септембра 2024. - мислила да никада неће доћи.

„Желела сам само да је чујем кад закмечи, да видим да је жива, здрава и у једном комаду", прича Емина.

У међувремену, Емина је ишла на 11 хемотерапија, што је вид заштитне терапије.

Осећала је промене расположења, али све је пребродила уз рад, мајчинство и психотерапију.

Износи нам мезе, да наставимо разговор на који смо ставили зарез прошлог лета, али нас повремено прекида раздрагани дечји глас.

Њена 15-месечна ћеркица Ена тражи минут славе, као да зна да снимам разговор.

Док три пара очију одраслих пазе на Ену, коју њен тата потом односи у кревет, Емина ми открива још нешто: и сама је случајно дошла на свет, јер је њена мајка затруднела док је још дојила Емининог брата.

Лекари су предложили Емининој мајци да прекине трудноћу због терапије коју је примала у то време, а она се плашила да постоји велика шанса да се дете роди са озбиљним психофизичким недостацима.

„Тата је рекао: 'Какво год да буде - волећемо је'."

Ипак сам испала добра, каже ми са осмехом.

„Ена и ја имамо специфичан долазак на свет - одлучиле смо да будемо ту упркос свим прогнозама“, каже Емина Захировић Пинтарић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk