Да ли ће заиста бити скупа подршке Ратку Младићу у Сребреници

Младићев лик, графит из Београда

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Лик Ратка Младића на графиту из Београда
    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ на српском
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Позивамо вас на окупљање поводом опроштаја од генерала Младића“, пише на фотографији са друштвених мрежа, која је објављена у многим медијима и изазвала велику буру широм региона.

Датум је 2. септембар, време 17 сати, а локација - „српска Сребреница“, пише уз лик Ратка Младића, некадашњег команданта Војске Републике Српске (ВРС), осуђеног за низ ратних злочина током рата у Босни и Херцеговини (БиХ), међу којима и за геноцид у Сребреници.

По уласку његових војника у Сребреницу 11. јула 1995. године, у којој је у наредних неколико дана убијено више од 8.000 муслимана, Младић је такође употребио израз „српска Сребреница“, коју, како је рекао, „поклања српском народу“.

„Дођите да достојанствено испратимо нашег генерала - добро дошли“, пише на крају позива за наводни скуп, који делује као да је направљен помоћу вештачке интелигенције.

Један од Instagram постова у којем је овај позив објављен, а који су преузели медији широм Балкана, у међувремену је обрисан.

Према незваничним речима троје људи из локалне полиције за ББЦ на српском, скупа подршке Младићу у Сребреници неће бити.

„Све ће бити у реду", рекао ми је један од њих у телефонском разговору.

Ипак, та информација и даље није званично потврђена.

Из полицијске станице у Сребреници су за ББЦ на српском у кратком разговору рекли да не могу да дају никакву информацију о томе да ли ће наводни скуп бити одржан, да ли је пријављен и ко је организатор.

Из полицијске управе у Зворнику, граду на истоку БиХ, под чију надлежност спада и Сребреница, до тренутка објављивања текста нису одговорили на иста питања.

Из Меморијалног центра у Сребреници кажу за ББЦ на српском да су послали званичан упит полицији да ли ће наводни скуп бити одржан, али да ни они нису добили одговор.

У међувремену је и неколико удружења жртава поднело захтев за скуп у Сребреници истог дана, од 16 до 18 сати, али Министарство унутрашњих послова РС није дало одобрење, јављају медији.

Као циљ окупљања наведено је да се „на миран и достојанствен начин упути јавна порука против јавног величања, оправдавања и пружања подршке особама које су правоснажно осуђене за ратне злочине“, пренело је сарајевско Ослобођење.

Скуп су најавила удружења „Покрет Мајке енклаве Сребреница и Жепа", „Жене Сребренице", „Мајке Сребренице" и „Жене Подриња".

Младић је умро 27. августа, у 84. години, у затворској болници у Хагу, током издржавања доживотне казне затвора.

У више градова у Републици Српској, једном од два ентитета БиХ, попут Бањалуке, Вишеграда и Зворника, организовани су скупови на којима му је одавана почаст.

„Тешко је пронаћи бруталнији пример моралног суноврата и историјског ревизионизма... То није само провокација, већ поновно симболичко извршавање злочина над жртвама", саопштили су из невладине организације Хелсиншки одбор за људска права, поводом наводног скупа и у Сребреници.

Напетости око позива за наводни скуп у Сребреници само су један у низу сличних потреса коју је Младићева смрти изазвала широм земаља бивше Југославије.

Посебно у Србији и БиХ, где страсти не јењавају данима после Младићеве смрти.

У Републици Српској махом тугују и славе „хероја" који је „убијен у Хагу", окупљајући се на трговима палећи свеће и полажући венце и цвеће „генералу који је спасио Србе“.

Због негирања геноцида и величање ратних злочинаца у БиХ поднето је скоро 55.000 кривичних пријава, на основу којих је формирано више од 820 предмета, пише на сајту Регистар 145а, названом по члану Кривичног закона који то забрањује.

Кривична пријава је поднета и против Милорада Додика, лидера Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Драшка Станивуковића, градоначелника Бањалуке, Ненада Стевандића, председника Народне скупштине РС и Сташе Кошарца, министра спољне трговине и економских односа у Савету министара БиХ.

Закон о забрани величања геноцида и ратних злочинаца у БиХ усвојен је 2021. године, када је тадашњи високи представник Валентин Инцко, пред сам крај мандата, наметнуо допуне Кривичног закона БиХ.

По том закону, досад су донете само две правоснажне пресуде.

Погледајте видео: Ко је био Ратко Младић

Потпис испод видеа,

Упоредо, у Сарајеву и другим градовима Федерације, где већину чине Бошњаци и Хрвати, Младић је „крвник“ и ратни злочинац, и поручују да његова улога у геноциду у Сребреници и скоро четворогодишњој опсади Сарајева не сме да буде заборављена.

У време рата 1990-их, Сребреница је била енклава под заштитом снага Уједињених нација, а данас је на територији Републике Српске.

Пре потписивања Дејтонског споразума, којим је упостављен мир у БиХ, Младић је оптужен за геноцид, злочине против човечности у БиХ, цивилног становништва и за држање припадника мировних снага за таоце.

Друга оптужница стиже крајем 1995. године, а терети га за геноцид и злочине на подручју Сребренице.

На казну доживотног затвора правоснажно је осуђен 2021. године.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk