Да ли бисте узели загарантованих 50.000 долара или 50 одсто шансе за милион

Кад бисте добили да бирате између 50.000 долара одмах или имате 50 одсто шансе да освојите милион долара, шта бисте изабрали?

Недавно је 4.600 одраслих Британаца добило сличну дилему међународне фирме за истаживање и анализу података ЈуГов.

Резултат?

Скоро три четвртине (73 одсто) њих рекло је да ће узети 50.000 одмах.

Мало више од петине (21 одсто) одлучило се за шансу да добије милион, а шест одсто је било неодлучно.

Постојала је јасна родна подела - 82 одсто жена су се одлучиле за 50.000 одмах, а код мушкараца је тај проценат био 63.

Испрва је анкета спроведена само у Великој Британији, а резултат је покренуо расправу на друштвеним мрежама.

„Велика Британија мора да је друштво најнесклоније ризику на планети Земљи!“, рекао је један коментатор.

Други је додао: „То је проблем са Великом Британијом!“

Али да ли је то стварно тако?

Да ли су Британци (или можда ви који читате текст, ако бисте се одлучили за прву опцију) ирационално несклони ризику?

Врабац у руци

Овај наратив оспорава Фејсал Ислам, уредник ББЦ-ја за економију.

Посматрање овог питања искључиво као проблем вероватноће сувише је ограничен, каже он.

„Они који претпоставе да треба да се одлучите за бацање новчића мисле да су веома софистицирани и да је прихватање сигурних 50.000 практично глупо.

„Али иронија је да је то Економија 101: што у бихејвиоралној економији називамо Теоријом одлуке", објашњава.

Он каже да 'очекивана вредност' израчуната простим множењем вероватноће с исходом, није заправо како наш мозак ради или како доносимо одлуке.

Ислам указује на рад швајцарског математичара Данијела Бернулија (1700-1782), који је стекао увид пре скоро три века: људи не вреднују новац на чисто математички начин.

Укратко, новачана вредност нечега није иста као и њена лична.

Бернулијев рад је помогао да се поставе темељи за концепт закона опадајуће граничне корисности.

То је идеја да корист или задовољство које неко стекне од сваке наредне јединице нечега има склоност да се смањује како стиче све више тога.

На пример:

Кад се то узме у обзир, уз актуелно финансијско оптерећење кроз које пролазе многи Британци, извесност од 50.000 долара је изузетно привлачна.

На крају крајева, то је 10.000 долара више од просечне годишње плате радника запослених за стално у Уједињеном Краљевству, према званичној статистици.

Али то није једини фактор на делу.

Још једна важна идеја је Теорија изгледа (Prospect theory).

Страх од губитка

Теорија изгледа потиче од револуционарне студије Данијела Канемана и Ејмоса Тверског из 1979. године и сматра се једном од основа бихејвиоралне економије.

Заснована је на опсежним контролисаним испитивањима према којима људи бирају између различитих финансијских исхода.

Њих двојица су извукла велики број утицајних закључака о томе како људи процењују ризик и награду.

Један налаз био је да су људи склони да придају превише важности малим вероватноћама, а премало средњим и великим.

Људи доносе одлуке о новцу и ризику и у односу на референтну тачку.

На пример, после губитка 10 долара у опклади са пријатељем, можда ћете бити склонији да ризикујете још толико да бисте покушали да их повратите него што бисте били спремни да се кладите у 20 долара од почетка.

Другим речима, не размишљате у апсолутним вредностима.

Размишљате у односу на референтну тачку.

А ту је и најславнији закључак студије: „Губитак делује веће од добитка.“

Нелагода коју осећамо кад изгубимо неку суму новца делује као да је већа од задовољства за добијање исте суме.

Људи додељују високу вредност избегавању губитка ствари које већ поседују.

Ако изаберете шансу за милион и не добијете, имаћете осећај као да сте изгубили 50.000.

За многе људе то је много новца.

У Великој Британији, ако не рачунамо некретнине и пензију, само четвртина људи има финансијско богатство од 50.000 долара или више.

На другом крају, само 25 одсто њих има мање од 300 долара уштеђевине.

Упркос томе што уопштено гледано зарађују мање, људи између 18 и 24 година биле су, према овом испитивању, спремнији да прихвате опкладу на милион него било која друга група.

Њих 28 одсто је било спремно да ризикује одлуку донету бацањем новчића, у поређењу са само 11 одсто оних старијих од 65 година.

Поред рода и старости, неки људи онлајн су сугерисали да би и културолошке разлике могле да играју одређену улогу.

Неки Американци који су се укључили у онлајн расправу тврдили су да би друге националности биле спремније да више ризикују.

Зато је било савршено одговарајуће што је, неколико дана касније, ЈуГов поставио исто питање и у Сједињеним Америчким Државама.

Али резултати су били веома слични.

Чланак је заснован на епизоди ББЦ-јевог серијала Више или мање.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk