Могу ли крупније бутине да вам помогну да живите дуже

„Волела бих да нису тако крупне.“

То је прва ствар која би падала на памет британској атлетичарки Таши Томпсон кад би размишљала о њеним бутинама.

У неким културама, витке ноге одавно се идеализују кад су у питању стандарди лепоте.

„Ако не испуните та очекивања, можете да се осећате као промашај“, каже Томпсон за ББЦ Светски сервис.

Али све више доказа указује да се крупне бутине неправедно критикују и да су уместо тога повезане са дуговечношћу.

Свако повећање обима бутина од пет центиметара повезује се са 18 одсто мањим ризиком од умирања од било ког узрока, показала је метаанализа спроведена на 25.000 учесника.

Али да ли то стварно значи да треба да покушамо да повећамо величину наших бутина?

Које су предности крупнијих бутина?

Разлог зашто су учесници метаанализе из 2020. године живели дуже вероватно је тај што су имали јаче мишиће ногу који су увећали њихове бутине, сматрају стручњаци.

„Постоје врло чврсти докази да је једно од три ткива која се налазе у бутини, мишић, веома снажно повезан са здрављем и дуговечношћу“, каже Клер Стивс, професорка старења и здравља на Краљевском колеџу у Лондону.

Кад имате већу мишићну масу, то вам помаже да регулишете ниво шећера у крви, смањујући ризик од дијабетеса, срчане болести и других хроничних болести.

Мање бутине биле су повезане са повећаним ризиком од срчане болести и смрти и код мушкараца и код жена у студији из 2009. године објављеној у Британском медицинском часопису.

Снажне бутине могу и да спрече крхкост и побољшају самосталност старијим људима.

„Квадрицепси су веома важни за физичку функцију у познијим годинама зато што вам они омогућују да устанете из фотеље и крећете се унаоколо“, објашњава Стивс, која је и специјалисткиња за геријатрију у болници Гаја и Светог Томе у Лондону.

Снага коју могу да произведу наше ноге повезана је са гаранцијом да ће и наш мозак боље старити.

Студија која је мерила снагу ногу код више од 300 близнакиња показала је да је она са већом снагом у ногама на почетку студије имала бољу когнитивну функцију и мождану структуру десет година касније.

Али зашто?

Активни мишићи производе хемикалије за које научници мисле да могу да заштите наш мозак како старимо смањивши инфламације и заштитивши мождане мреже.

„Постоји и снажни ефекат физичке активности на наш имуни систем“, додаје Стивс, који је спровела ову студију.

Једна друга студија са КЦЛ-а која се бавила изузетно активним старијим бициклистима показала је да су имали младалачке имуне системе, у неким случајевима оне који су могли да се мере са људима у двадесетим.

Како до јачих бутина?

Инструкторка фитнеса Елизабет Дејвис сагласна је да људи треба да се усредсреде на стицање мишићне масе зарад дуговечности, уместо да мењају конкретан облик бутина.

„Ако сте годинама желели да вам бутине мање, веће, другачије, време је да више не размишљате тако.

„Усредсредимо се на оно што ваше бутине могу да ураде“, додаје Дејвис.

Она истиче да бутине могу бити мање или веће, али да и даље буду снажне.

Усредсређивање на снагу уместо на величину поткрепљују и научни подаци.

Студија из 2006. године спроведена на људима у седамдесетим показала је да су слаби мишићи ногу снажнији предсказатељ умирања током студије него просто имање мањих мишића.

Ако желите да појачате снагу бутина, тренинг са оптерећењем је златни стандард, каже Дејвис.

Дизање тегова има додатну корист од побољшања густине костију и спречавања остеопорозе - стања које ослабљује кости, чинећи их крхким и склонијим ломљењу.

Зацртати себи циљ да тренирате ноге два, три пута недељно сјајно је за почетак, предлаже Дејвис.

„То је кључно - договорити се са самим собом око ваше јединствене почетне тачке, а онда временом само повећавати изазов“, додаје она.

Тренинг са теговима можда није ваш омиљени облик вежбе, али Дејвис охрабрује клијенте да размишљају о њему као о делу рутине око којег нема преговора.

„Ни ја не волим да чистим зубе концем, али радим то зато што знам да ће помоћи мојој оралној хигијени“, каже она.

Дејвис нас подстиче да размишљамо о малим стварима „које чине да уживамо у тренингу са теговима зато што осећамо опипљиве користи од њега.“

„Стално слушам: 'Подигла сам унука и носила га 100 метара и било је лако'.

„'Одвукао сам компост све до кола и потом га подигао у гепек без проблема'".

Да ли сало на бутинама доноси било какву корист?

Сало на бутинама није онолико лоше као сало у другим пределима тела, нарочито кад се упореди са салом око стомака, за које Стив каже да може да буде посебно проблематично.

Сало око органа, звано висцерално сало, долази са појачаним ризиком од дијабетеса типа 2, срчане болести и метаболичког стеатохепатитиса повезаног за дисфункцијом (МАСХ) који могу да вас доведу у повећани ризик од инсуфицијенције јетре и канцера.

Мања телесна маст чак може да одигра заштитну улогу, јер ћелије масти у овој области могу да заточе штетне масне киселине, показале су студије.

То значи да мања телесна маст може да смањи ЛДЛ, познат као 'лош' холестерол, подигне ХДЛ, 'добар' холестерол и смањи ниво шећера у крви.

Сало такође може бити корисно јер служи као резерва енергије у ванредним ситуацијама током болести, што је посебно важно за старије људе.

Друго главно ткиво у бутини је кост.

Како старимо, можемо да губимо мишићну масу и снагу кроз процес старења зван саркопенија.

Саркопенија убрзава остеопорозу, што наводи наше кости да губе густину и постану крхке.

Дакле, имати снажне кости, које можете да ојачате кроз тренинг с оптерећењем, такође је корисно за старење, каже Стивс.

Славите снагу

Усредсређивање на оно шта њене бутине могу да урадите помогло је Томпсон, оснивачици британске заједнице Црне девојке трче, да почне другачије да размишља о њима.

Кад је добила ћерку, то ју је навело да промени речник који користи да би их описала.

„Уместо да их зовем дебелим или крупним, зовем их снажним“, каже Томпсон, која је трчала ултрамаратоне и триатлоне.

„Сви ми долазимо на свет у различитим облицима и величинама - суштина је у томе шта наше тело може да уради, а не како изгледа“, додаје она.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk