You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Погледајте мапу шумских пожара на Балкану и колика површина је изгорела
- Аутор, Теодора Ћурчић
- Функција, ББЦ новинарка
- Објављено
- Време читања: 4 мин
Само у августу 2026, пожари широм Балкана прогутали су више од 45.000 хектара шуме и земљишта, подаци су до којих је ББЦ на српском дошао прегледом података из базе Европског информационог система за шумске пожаре (ЕФФИС).
На основу истог извора, утврдили смо да је само у Србији до сада уништено око 12,6 хиљада хектара, што је површина слична Националном парку Копаоник.
Највише је изгорело на подручју Делиблатске пешчаре, на око 70 километара северно од Београда, где више од две недеље траје борба са ватром.
Пожар је почео 21. јула, али је локализован и гашен све до 5. августа када је ватра измакла контроли, кажу надлежни.
Делиблатска пешчара, позната и као 'Европска Сахара', највећа је пешчана површина у Европи и дом за многе животиње и више од 900 врста биљака, од којих су многе ретке и ендемске.
Ово је један од око 60 пожара у Србији током лета 2026, показују подаци из базе ЕФФИС-а.
Може их бити и више, пошто сателит прати само пожаре веће од око 30 хектара.
Пожар у Делиблатској пешчари је највећи у Србији овог лета, али су у категорији већих и на планини Столови код Краљева, и у Кладову, на истоку Србије.
Од почетка јуна до 19. августа, у Србији је изгорела површина од око 12,6 хиљада хектара, према подацима из ЕФФИС-ове базе.
Готово сва ова површина је изгорела у августу, када се распламсао пожар у Делиблатској пешчари.
Од укупно 35.000 хектара на колико се простире овај природни резерват, до сада је изгорело више од 3.500, према ранијим подацима Националног мониторинга шума Србије, на коју се позвао Марко Маринковић, извршни директор за шумарство у Јавном предузећу Војводинашумама, које управља овим подручјем.
Међутим, у писаном одговору за ББЦ на српском, рекао је да је сада захваћена већа површина.
Чекамо нову процену, додао је.
„Еколошка штета је велика, и уништена су одређена станишта, као и заштићене и ретке врсте биљака и инсеката, рекао је Маринковић.
„Крупнијји сисари су се повукли. У резервату је матични фонд од 800 јединки јелена, 250 дивљих свиња и 300 јединки срнеће дивљачи", навео је Маринковић у писаном одговору за ББЦ на српском.
Каже и да су предузете мере да се животиње заштите од пожара.
Са пожарима се боре и друге државе на Балкану.
Омиш, познати туристички град на ушћу реке Цетине у Јадранско море, полако се опоравља од пожара који се описује као један од најтежих у историји Хрватске.
У великом пожару који се великом брзином распламсао током ноћи између 13. и 14. августа погинула је држављанка Босне и Херцеговине, а повређено је више од 40 људи.
У овом месту 40-ак километара јужно од Сплита изгорело је око 1.300 хектара земљишта, подаци су из ЕФФИС-ове базе.
Због пожара на подручју Задра, још једног хрватског града на обали Јадранског мора, ухапшено је четворо људи због сумње да су га намерно изазвали.
До 19. августа, највише пожара забележено је у Румунији - 54.
Међутим, штета је, према сателитским подацима, највећа била у Србији.
Скоро 11.000 хектара изгорело је у Босни и Херцеговини.
Велики шумски пожар на планини Рисовац, уз границу са Хрватском, и даље је активан.
Могуће је да је и у овим државама изгорело више земљишта пошто мањи пожари не улазе у тај збир.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk