Може ли крцкање прстију да буде штетно

То је као ватромет који експлодира у зглобу.

Док је одрастао, Доналд Унгера је стално слушао упозорења - од мајке, неколико тетака, а касније и таште - да ће због сталног пуцкетања прстију добити артритис.

Решен да им докаже да нису у праву, крцкао је зглобове прстију леве руке најмање два пута дневно током 50 година, што је укупно око 36.500 пута, док то није чинио зглобовима десне руке.

Када је 1998. напунио 72 године, урадио је рендгенске снимке обе шаке како би сазнао резултат његовог вишедеценијског експеримента.

„Артритиса није било ни у једној шаци, нити је било уочљивих разлика између њих", рекао је.

Наравно, ово је био узорак само једног човека.

Између 20 и 50 одсто људи крцка зглобове прстију, показују истраживања.

Да ли би то требало да нас забрињава и може ли свако пуцкетање, шкљоцање и крцкање да остави трајне последице?

Све је у мехурићима

Некима је пуцкетање прстију само несвесна навика, а другима тај осећај прија.

Али судећи по снимцима терапија киропрактиком, популарном на друштвеним мрежама, приличан број људи ужива и у самом звуку тог карактеристичног крцкања.

Оно што се заправо дешава приликом пуцкетања прстију је прилично једноставно.

Зглоб је место где се спајају две кости, а зглобови прстију, врата и леђа окружени су синовијалном течношћу, супстанцом налик беланцету која служи као лубрикант, односно подмазује зглоб.

Када увијате, повлачите или савијате зглобове да бисте изазвали пуцкетање, простор унутар зглоба се привремено проширује.

То доводи до пада притисак синовијалне течности, па гасови који су до тада били растворени у њој почињу да се издвајају у облику мехурића.

Звук који настаје при крцкању зглоба, што је заправо звук пуцања образованих мехурића, може да буде изненађујуће гласан, чак до 83 децибела.

То је приближно јачини звука дизел-камиона који пролази поред вас брзином од око 64 километра на сат.

Када су научници Универзитета Калифорније у Дејвису у Сједињеним Америчким Државама (САД) ултразвуком посматрали зглоб у тренутку „крцкања", оно што су видели на екрану су описали да је налик ватромету.

Углавном безопасна навика

Можда јесте бучно, али звук крцкања зглобова је „само нормалан физиолошки процес", каже Кими Хајрич, реуматолошкиња на Универзитету у Манчестеру у Уједињеном Краљевству (УК).

Али, да ли је оно што је нормално нужно и безопасно?

„Наравно, постоје одређени знакови упозорења, као што су бол или оток у зглобовима", каже Џеј Џаганатан, неурохирург из Мичигена у Сједињеним Америчким Државама.

Он је лечио пацијенте са истегнућима и другим повредама услед превише снажног крцкања врата - што се никако не препоручује (о овоме више касније).

Међутим, уопштено гледано, када осетите потребу да крцкате зглобове прстију, то се сматра прилично безопасним, објашањава Џаганатан.

Неки људи и даље страхују да би снажно пуцкетање прстима могло да доведе до ишчашења прста или повреде тетива, нарочито када се примењује превелика сила или када се прст нагло повуче на начин који може да узрокује ишчашење.

Овакве повреде се заиста дешавају.

Хирург за шаку из Филаделфије описао је 1999. године случајеве два пацијента који су угануИи прсте јер су желели да чују задовољавајући звук крцкања.

Међутим, када је крцкање зглобова слабије, овакве повреде су ретке.

Оно што највише брине људе који имају навику да пуцкетају зглобове прстију јесте могућност развоја остеоартритиса - најчешћег облика артритиса повезаног са хабањем хрскавице, заштитног ткива које ублажава контакт костију у зглобовима.

„То је питање које ми многи људи постављају у ординацији, али и за столом током вечере", каже Хајрич.

„Кратак одговор је да крцкање прстију не изазива остеоартритис", истиче реуматолошкиња.

Неколико истраживања су показала да је ово уврежено веровање нетачно.

У истраживању објављеном 1975. године, научници су проучавали 28 корисника дома за старе и открили да су они који су крцкали зглобове прстију имали сличну учесталост дегенеративног артритиса као и они који то нису радили.

У новијој ретроспективној студији истраживачи су анализирали пуцкетање зглобова прстију код 215 пацијената са остеоартритисом и упоредили их са контролном групом која га није имала.

Закључак је био исти: ни учесталост нити време током којег је неко крцкао прсте нису утицали на ризик од развоја остеоартритиса.

Опрезно са вратом

Иако пуцкатање зглобова прстију вероватно не представља проблем, то не може да се каже и за крцкање врата и леђа.

Кроз врат пролазе важни нерви, као и кичмена мождина.

„Кроз задњи део врата пролазе и две веома важне артерије које воде према мозгу", напомиње доктор Џаганатан.

Ти делови тела су осетљиви - неправилно руковање њима може да изазове озбиљне повреде и нежељене последице, као што су трњења у удовима и вртоглавице.

„Свака прекомерна манипулација је опасна", упозорава неурохирург.

Не препоручује се да сами себи крцкате врат, а проблематично је чак и када то обавља стручњак.

Примена киропрактике на врату је „непотребна и не препоручује се", рекли су Нил О'Конел из Центра за истраживање и рехабилитацију Лондонског универзитета Брунела и његове колеге су 2012. године.

Снага стиска шаке

Још једна наводна опасност пуцкетања зглобова прстију је да утиче на снагу стиска шаке.

То је важан показатељ здравственог стања који се повезује са многим обољењима, међу којима су срчана, когнитивно опадање, депресија, и неке врсте рака.

Студија из 1990. године, у којој је учествовало 74 људи који су крцкали прсте између 18 и 60 година, показала је да су имали слабији стисак и израженије отицање шака у поређењу са онима који нису имали ту навику.

Међутим, ови налази су оповргнути 2017, када је друго истраживање показало да нема повезаности између крцкања зглобова прстију и слабијег стиска шаке.

Постоје и други митови, попут тврдњи да учестало пуцкетање прстију може да доведе до увећања зглобова прстију или лабавих тетива, али Хајрич каже да ни то није тачно.

То потврђује и раније поменута студија рађена уз помоћ ултразвука.

Тада су лекари физички прегледали људе који су крцкали зглобове прстију и нису пронашли никакав оток нити било какво оштећење функције шаке.

Неким људима пуцкетање може да донесе осећај олакшања и привремено повећа покретљивост зглоба, јер се тако зглоб истеже и има шири опсег покрета.

Према једној теорији, крцкање чак стимулише нервне завршетке око зглоба, што опушта околне мишиће, смањује бол и подстиче ослобађање ендорфина, али још није доказано.

С обзиром на то да је крцкање прстију углавном безопасно, можда и нема много разлога да то више не радите.

Ако ипак желите да престанете, доктор Џаганатан препоручује да пробате неке технике попут когнитивне терапије да бисте боље разумели шта радите и пронашли начине да себи одвратите пажњу и спречите потребу за крцкањем зглобова.

Можете да водите белешке о ситуацијама које вас подстичу на пуцкетање прстију - да ли то радите када сте под стресом, када вам је досадно или чините потпуно несвесно, и покушате да руке запослите лоптицом против стреса или неком другом играчком за руке.

Све у свему, пуцкетање прстију не штети зглобовима, каже Хајрич.

Крцкање зглобова прстију једино може да утиче на односе са вашим пријатељима, уколико им то постане превише иритантно, додаје.

* Искључива намена овог текста је да пружи опште информације и не треба га сматрати заменом за савет здравствених радника.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk