Продужена лиценца за рад НИС-а до краја октобра, преговори МОЛ-а и Руса 'у магли'

Нафтна индустрија Србије (НИС), једна од најважнијих компанија за функционисање целокупне српске привреде, добила је одобрење од Американаца да несметано ради још месец дана.

Неизвесно је, међутим, какав ће бити исход дуготрајних преговора мађарског МОЛ-а и руске стране о купопродаји већинског удела у НИС-у, због којих је српска компанија годину дана под америчким санкцијама.

Преговори МОЛ-а и руског Гаспрома су „практично пропали", јер руска страна не жели да прода њен удео у НИС-у, а „ћутећи о томе купује време", објавио је магазин Форбс, позивајући се на неименоване изворе.

На сајту Будимпештанске берзе 1. октобра је објављено да је Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК) одобрила продужење рока за преговоре МОЛ Групе и Гаспрома.

„Спровођење овакве (купопродајне) трансакције захтева, између осталог, и одобрење ОФАК-а и других институција", кратко су одговорили у писаној поруци из МОЛ Групе за ББЦ на српском на питање да прокоментаришу извештаје о наводном неуспеху преговора.

ББЦ на српском се обратио Министарству енергетике Србије за коментар.

Од 8. октобра прошле године, од када су Американци ставили НИС под санкције због већинског руског удела у акцијама компаније, траје неизвесност око судбине жиле куцавице српске привреде.

Санкције НИС-у део су ширих мера усмерених на руски енергетски сектор због рата у Украјини.

НИС, односно српске власти, сваког месеца се обраћају Американцима са молбом за продужетак одобрења за несметани рад.

Из Вашингтона су до сада стално продужавали лиценцу за рад НИС-а, орочавајући је на 30 дана.

Истовремено, Вашингтон је више пута до сада продужавао рокове да МОЛ заврши преговоре са руским Гаспромом, односно његовом ћерком-фирмом Гаспромњефтом о купопродаји већинског удела у НИС-у.

Гаспромњефт и руски фонд Интелиџенс тренутно имају 56,15 одсто удела у власништву НИС-а, Србија 29,87 одсто, а остало мали акционари.

„Ситуација је и даље је веома изазовна, како због геополитичких околности и раста цена енергената, тако и због отежаних логистичких услова, ниског водостаја Дунава и проблема са увозом нафтних деривата.

„Због тога смо реаговали пуштањем 5.000 тона дизела из државних резерви на тржиште, уз смањење акциза које примењујемо већ месецима", рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике у техничком мандату.

Док преговори Мађара и Руса трају, ново продужавање лиценце НИС-у значи да ће компанија моћи и даље да снабдева тржиште горивом, али и да рафинерија у Панчеву, кључни део нафтне индустрије, настави рад.

Докле су стигли преговори МОЛ-а и Гаспромњефта за сада није познато.

До сада је било неколико датума означених као „Дан Д" или дан одлуке за судбину НИС-а.

Мађарски МОЛ је још 19. јануара саопштио да је потписао главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у НИС-у.

Међутим, до данас преговори нису завршени.

Пре него што је поднео оставку на место председника Србије, Александар Вучић је преговоре о купопродаји већинског руског удела у НИС-у назвао „изузетно компликованим".

„Главна препрека није само цена", рекао је раније Атила Холода, директор консултантске фирме Aurora Energy, са седиштем у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Најважније питање је како доћи до „споразума који је усклађен са америчким санкцијама, прихватљив за српску владу, економски разуман за МОЛ, и политички одржив за руске продавце", објашњава.

„Ова комбинација чини преговоре изузетно осетљивим и тешким", додаје.

Шта су се договорили држава Србија и МОЛ?

Током јуна, Ђедовић Хандановић је рекла да је да су српске власти и МОЛ Група потписали Уговор између акционара, према којем ће Србија постати власник додатних пет одсто акција у НИС-у.

Тај уговор је важан и јер обезбеђује рад рафинерије у Панчеву у следећих десет година, нагласила је.

Представници Србије у Одбору директора НИС-а имаће „генерално већа овлашћења него до сада у доношењу, али и блокирању евентуално неповољних одлука" за државу, рекла је она.

„Такав утицај држава Србија није имала од 2008. године, када је НИС приватизован", каже министарка.

Компанија МОЛ потврдила је да су „успешно закључени" преговори са српском владом.

Да би уговор ступио на снагу потребно је да МОЛ постигне коначни споразум са руским Гаспромњефтом, али и да амерички ОФАК одобри посао.

МОЛ ће „учинити све што може да НИС буде јачи и профитабилнији", уколико у Вашингтону одобре посао, изјавио је раније Жолт Хернади, вишедеценијски директор мађарске фирме.

„Оптимиста сам јер би нам то омогућило да додатно ојачамо сигурност снабдевања за цео регион и остваримо виши ниво сарадње међу енергетским компанијама у Централној и Источној Европи", додао је Хернади.

Ко се још нудио за куповину руског удела у НИС-у?

Поред МОЛ-а, као заинтересовани купац појавила се и мало позната српска фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву бизнисмена Ранка Мимовића, која је понудила 2,3 милијарде долара за 56 одсто власништва у НИС-у.

То је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су то начелно прихватили, рекао је.

Гаспромњефт се „активно припрема за продају свог удела у НИС-у компанији МОЛ и да не преговара ни са ким другим", пренела је агенција Тасс.

Богољуб Карић, српски привредник, политичар и председник Удружења предузетника и индустријалаца, такође је упутио иницијативу НИС-у, као и председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину о куповини акција компаније.

Међутим, није саопштено да ли се обратио Гаспромњефту, као продавцу, нити ОФАК-у који би то морао да одобри.

Продужавање лиценце - шта то значи?

ОФАК је издао две лиценце за НИС - једна се односи на преговоре о продаји, а друга је оперативна лиценца за рад.

Ове две дозволе тесно су повезане.

Уколико би лиценца за преговоре престала да важи, могла би да буде доведена у питање и оперативна дозвола за рад НИС-а, рекао је раније Велимир Лукић, професор Економског факултета у Београду, за РТС.

Ако ОФАК не би продужио лиценцу за преговоре, то не би аутоматски значило да је МОЛ-ова куповина руског удела пропала, рекао је Атила Холода раније за ББЦ на српском.

„Ипак, био би то озбиљан негативни сигнал и могао би да повећа правну, финансијску и оперативну несигурност НИС-а", додаје мађарски енергетски стручњак који је скоро две деценије радио на менаџерским позицијама у МОЛ-у.

Будућност нафтне компаније „не зависи само од комерцијалних преговора, већ и од усклађености са санкцијама, приступа финансирању, логистике снабдевања сировом нафтом и способности да послује без стварања правних ризика за своје партнере", указао је.

Када су уведене америчке санкције у октобру, рафинерија у Панчеву, од које зависи цела Србија, остала је без дотока сирове нафте док је недељама у ваздуху висила неизвесност о енергетској безбедности земље.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk