Suze zbog Tačija, polupani prozori na zgradi Vlade Kosova i nasrtaj na sedište Euleksa

Pristalice Hašima Tačija, bivšeg premijera i predsednika Kosova, i još trojice bivših visokih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) plakale su kada im je u Hagu izrečena dugogodišnja kazna zatvora zbog ratnih zločina krajem 1990-ih, a potom su organizovali protestnu šetnju ulicama Prištine.

Uprkos jakim policijskim snagama, pristalice OVK su gađale kamenicama zgradu Vlade Kosova i polomile nekoliko prozora.

Neki od njih su napali sedište Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) u Prištini.

Na Kosovu je pojačano prisustvo policije i međunarodnih snaga u sklopu Kfora.

I ispred Specijalnog međunarodnog suda u Hagu okupile su se pristalice Tačija i OVK, a pojedini su se sukobili sa policijom koja je rasporedila i borna kola opremljena vodenim topovima.

Prvostepenom presudom na koju imaju pravo žalbe, Tači, nekadašnji komandant OVK i još trojica visokih rangiranih pripadnika te grupe koja je krajem 1990-ih bila u oružanom sukobu sa srpskim snagama bezbednosti, osuđeni su na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.

Od 2023. sudilo im se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999.

Tužilaštvo je tražilo kazne zatvora od 45 godina za svakog, a optuženi su ranije odbacivali svu krivicu.

Tužilaštvo nije dokazalo optužnicu za zločine protiv čovečnosti, presudilo je sudsko veće.

Bivšem portparolu OVK i članu direkcije za politička pitanja Jakupu Krasnićiju je određeno ukupno 25 godina zatvora.

Načelnik obaveštajne službe OVK tokom sukoba, i kasnije šef obaveštajne službe Kosova, Kadri Veselji je osuđen na 18 godina.

Redžep Seljimi, koji je u vreme koje optužnica obuhvata bio načelnik direkcije OVK za operacije, a kasnije glavni inspektor, osuđen je na ukupno 13 godina.

Svim osuđenima se u kaznu uračunava vreme provedeno u haškom pritvoru. Oni imaju pravo žalbe na prvostepenu presudu.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu formirano je pošto je tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti sačinio izveštaj o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima.

U optužnici, međutim, nije bila navedena trgovina organima.

Pogledajte fotografije iz Prištine i Haga

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk