Под ватром и земљом: Како руски напади мењају живот у Кијеву

Током већег дела руске инвазије на Украјину, Дарија Столиарова се није плашила гранатирања.

Чак и у ноћима тешког бомбардовања, ова 27-годишњакиња могла је да спава усред експлозија у њеном стану у Кијеву.

Као и многи други Украјинци, ослањала се на „правило два зида“: бићеш безбедан ако поставиш два зида између себе и спољног света.

Али ове године се то променило, јер је последњих месеци Русија појачала интензитет и учесталост напада на украјинску престоницу.

Само у првих 10 дана јула, испаљене су десетине балистичких ракета у три велика напада, у којима је страдало скоро 60 цивила, према локалним властима.

Напади су се наставили током августа, а 1. септембра је у још једном нападу великих размера на Кијев и околни регион погинуло најмање 12 људи, саопштили су локални званичници.

Током напада једне ноћи у мају Дарија је схватила да се више не осећа безбедно у властитом дому.

Она и њен дечко били су у ходнику њиховог стана на деветом спрату, гледајући бокс меч, док су експлозије одјекивале око њих, а од ударних таласа су се прозори упорно отварали и затварали, уз треску.

Кад се борба окончала, „више није било ничега што би ми одвукло пажњу“, каже Дарија.

„Тад сам схватила да се истински плашим.“

У почетку је мислила да ће они током напада ићи у оближње склониште.

Али у јуну, кад је млада мајка погинула трчећи до склоништа у Кијеву, Дијана је одлучила да мора да напусти град.

Вратила се у породичну кућу њених родитеља, на 30 километара од града у Романкиву и сада проводи два сата дневно путујући до и од Кијева, где ради у одбрамбеном сектору.

Далеко од тога да је Дарија усамљена у том искуству.

Становници Кијева, раније навикнути на руске нападе ракетама и дроновима кажу за ББЦ Светски сервис да их обновљени интензитет напада приморава да преиспитају како живе.

Претходно је мрежа украјинске противваздушне одбране и војне обавештајне службе давала становницима степен предвидљивости.

Напади масовних размера често су могли бити откривени унапред, омогућујући људима да проводе ноћи у склоништима, напусте град или предузму друге мере предострожности.

Погледајте видео: 'Највећи напад' Русије на Кијев

Али од овог лета, Русија је променила тактику.

Почела је да се ослања мање на авионе, чије се кретање може спазити на време, а више на балистичке ракете које путују при изузетним брзинама и пружају врло мало упозорења.

Узбуне за ваздушну опасност понекад почињу да се оглашавају свега неколико тренутака пред удар или чак паралелно са првим експлозијама.

Дарија може да види најближе склониште са прозора изнајмљеног стана у граду.

Упркос томе, треба јој око 10 минута да стигне до њега.

Током балистичког напада, може да има само четири минута предности или мање, каже она.

Одлучила је да напусти Кијев у јуну пошто је овог лета била на одмору у иностранству и видела како људи живе „нормалним“ животима.

Од тада је провела само једну ноћ у Кијеву.

За многе напуштање града није опција.

Шездесетогодишња Олга Власова живи на седмом спрату небодера са 98-годишњом мајком Надијом Цибином.

Упркос њеним годинама, Надија интензивно прати шта се дешава у свету око ње.

Из кревета прати догађаје у Украјини и иностранству, расправљајући о свему, од политике Доналда Трампа до антикорупцијских протеста у Кијеву и Епстинових досија.

Открила је да често може да одреди, простим ослушкивањем, да ли су руска ракета или дрон пресретнути или су погодили циљ.

Каже да је овог лета чула мање пресретања.

„Узнемирујуће је кад немата са чим да их обарате“, каже Надија.

„Чујем их како пуцају из онога што имају, пушака, митраљеза.“

Пошто је Надија везана за кревет, она и Олга не могу да иду до склоништа, колико год да је озбиљан напад.

Уместо тога, чим се огласи сирена за ваздушну опасност, Олга покрива мајку ћебетом, ставља њихов душек у прозор, а потом се сакрива у ормар, што су два зида између њих и спољног света.

Надија ставља јастук преко главе да заштити лице од крхотина стакла.

Чим уђе у орман, Олга често остаје будна гледајући вести током ноћи.

„Они само нагрну и бомбардују нас“, каже Надија.

„Нисте имали времена ни да заспите, а већ се чује нова узбуна. Дођу поново, ови их поново оборе и то се дешава читаве ноћи.

„Људи не спавају и потом тумарају около као зомбији", прича она.

Непрекидни таласи руских напада на Кијев довели су до тога да сирене за ваздушну опасност даноноћно прекидају живот у граду.

Кад су се деца вратила у школу после летњих распуста, већ је било 100 узбуна, праћених експлозијама и пожарима.

Двоје деце је рањено у нападима од 31. августа, тврди Виталиј Кличко, градоначелник Кијева.

Као последица тога, многа деца су остала код куће, док су друга проводила време у подрумима школа и вртића.

Кад се огласе сирене, то утиче и на послове.

Тржни центри се затварају, а метро станице изнад земље престају са радом, често прекидајући саобраћајне везе између леве и десне обале Кијева, с обе стране реке Дњепар, понекад сатима без престанка.

За Олгу, то значи да ће мање виђати осмогодишњу унуку, која живи на другом крају града.

Она зна да ако јој унука дође у посету, ризикује да има проблеме да се врати кући.

Кад метро престане са радом, скупе вожње таксијем су једина опција за Олгу.

Прелазак преко реке може да кошта и до 1.000 гривни (око 19 евра), што је отприлике једна осмина украјинске минималне месечне плате, каже она.

Ово искуство је у њој пробудило незадовољство оним што доживљава као оклевање украјинских страних партнера да пошаљу додатне противваздушне пројектиле.

Владимир Зеленски, председник Украјине, изнова позива савезнике да пошаљу додатне системе противваздушне одбране и ракете пресретаче.

„Украјински савезници чекају мислећи: 'Шта ако ми будемо били нападнути?'“, каже Олга.

„То је као да одбијате да дате лек оболелом од рака зато што тврдите: 'Шта ако се ја једног дана разболим?'

„Е, па можда нећете. Поклоните лек пре него што му истекне рок трајања", каже она.

У другом делу града, мајка двоје деце Наталија Бушковска сваке ноћи вежба три различита плана.

План А је да распростре постељину у ходнику између два унутрашња зида.

Други план је да пребаци породицу у заједнички ходник зграде, а план Ц је да се спусти у подрум.

Чак се ни тамо, признаје она, не осећа потпуно безбедно.

„Држим ранац са основним потрепштинама.

„Имам чврст завој за подвезивање тешких крварења, а чувам и пиштаљку, за сваки случај. Ако дође до најгорег, спасиоци ће моћи да нас нађу испод рушевина", каже 37-годишња Наталија.

Њена деветогодишња ћерка има властиту торбу за хитне случајеве са играчкама, балзамом за усне и завојем.

Као и њен 12-годишњи брат, научила је да подвезује ране на обуци за прву помоћ.

Наталија каже да су стални напади исцрпљујући.

Иако их њен син често преспава, она и ћерка се пробуде скоро сваки пут.

„Због напада, не спавам довољно“, каже она.

„Сада у петој години рата, све ми је теже да се опоравим после ноћи као што је ова", прича она.

Све јачи интензитет напада, каже она, има психолошку цену по читав град.

„Људи су исцрпљени. Немају довољно времена да се опораве.“

Додатно извештавање: Џенет Бол

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk