Nasin novi moćni teleskop mogao bi da reši misterije univerzuma

Nasin svemirski teleskop Nensi Grejs Roman biće lansiran iz Kenedijevog svemirskog centra na Floridi 30. avgusta.

Ovaj teleskop nazvan je po prvoj ženi koja je rukovodila svemirskom agencijom, a naučnici se nadaju da će im pomoći da otkriju nove planete, kako su se galaksije razvijale i da će pomoći u pronalaženju odgovora na ključna pitanja astrofizike, u koja spadaju i ona o tamnoj materiji i tamnoj energiji.

„Sprovešćemo najveći popis planeta oko drugih zvezda svih vremena“, kaže za BBC viša projektna naučnica misije doktorka Džuli Mekineri.

„I proučavaćemo sve drugo u Univerzumu, sve galaksije, zvezde i neobične objekte, uz pomoć fantastičnih instrumenata koje imamo na Romanu“, dodaje.

Pola miliona televizora

Umesto da zumiraju pojedinačne objekte kao što to rade svemirski teleskopi Habl i Džejms Veb, Roman će skenirati ogromne segmente neba, pretražujući beskrajne galaktičke populacije, zvezde i planete.

„On nam daje sliku nalik Hablu, ali u panoramskim razmerama sa „najmanje 100 puta više neba u jednom jedinom pogledu“, kaže doktorka Noelija Noel, astrofizičarka sa Univerziteta u Sariju, u Velikoj Britaniji,

Primarno ogledalo teleskopa od 2,4 metra ima neobično poreklo.

Donirala ga je Nacionalna kancelarija za izviđanje 2012. godine, američka agencija zadužena za američke špijunske satelite.

„Mislim da je to baš slatko, tehnologija prvobitno nastala da bi gledala sa neba na Zemlju transformisana je u teleskop koji će gledati milijarde svetlosnih godina u Univerzum“, kaže Noel.

Ogledalo je moralo biti ekstenzivno modifikovano za njegovu novu namenu, prema rečima Mekineri, ali je donacija omogućila Nasi da koristi mnogo veće ogledalo nego što je prvobitno planirano, što vam „daje priliku da vidite bleđe objekte“ i pruža vam „oštriji vid“.

U središtu Romana nalazi se moćna infracrvena kamera od 300 megapiksela poznata kao Instrument širokog polja, koja će praviti ogromne slike.

Mekineri kaže da za samo mesec dana teleskop može da pronađe više od 20 milijardi zvezda, „što bi ga činilo najvećim katalogom astronomskih objekata svih vremena“.

A on će raditi mnogo duže od mesec dana.

Takođe se očekuje da pronalazi nove egozplanete koje orbitiraju oko ovih zvezda.

„Trenutno znamo za malo više od 6.000 planeta oko drugih zvezda - povećaćemo to na 100.000“, predviđa ona.

Tokom njegovog najvećeg pregleda, teleskop će pokrivati oko 12 odsto neba za nešto manje od godinu i po dana.

Da bi se prikazala čitava slika biće potrebno više od pola miliona 4K televizora.

Ali Roman je pravljen tako da radi zajedno sa prethodnicima, umesto da ih zameni.

„Džejms Veb odlazi dublje, ali u manjoj oblasti.

„Ako Roman bude otkrio nešto zaista zanimljivo, onda možete da uperite Džejms Web u tom pravcu i detaljnije proučite taj objekat ili komad neba“, kaže Noel.

Tamna strana Univerzuma

Pored zvezda i planeta, Roman će skenirati stotine miliona galaksija, koje će nam „govoriti o fundamentalnoj prirodi našeg vlastitog Univerzuma“, kaže Mekineri.

Ovo će pomoći astronomima da rasvetle najveće misterije u savremenoj astronomiji - tamnu materiju i tamnu energiju.

Tamna materija je nevidljivi lepak koji drži Univerzum na okupu, čineći oko 27 odsto njegovog dela, kaže NASA.

Znamo da je prisutna zato što naučnici mogu da vide posledice njene gravitacije, koja savija svetlost galaksija iza nje, izvitoperujući njihove oblike.

Ovaj efekat se zove slabo gravitaciono sočivo i može da se koristi za mapiranje distribucije tamne materije unazad kroz vreme, jer svetlost putuje od dalekih galaksija da bi stigla do nas.

Preko ove 3D mape, naučnici se nadaju da će bolje razumeti kako su se galaksije i druge strukture razvijale od Velikog praska i od čega je tamna materija stvarno načinjena.

Tamna energija, s druge strane, čini i oko 70 odsto Univerzuma, i „ima sklonost da razdvaja stvari“, kaže Mekineri.

Veruje se da se ona suprotstavlja gravitaciji i tera Univerzum da se širi ubrzanim tempom.

Ali neka skorašnja zapažanja postavljaju pitanje da li je tamna energija konstanta.

To bi moglo da ima implikacije po krajnju sudbinu našeg Univerzuma.

Ako ona vremenom slabi, gravitacija bi mogla da pobedi i dovede do toga da se sve uruši.

„Roman nam stiže u veoma uzbudljivom trenutku“, kaže Noel, zato što će pružiti preciznija merenja koja bi mogla pomoći da se razreše ove rasprave.

Jedno od merenja će se usredsrediti na eksplodirajuće zvezde zvane Supernove tipa Ia, za koje Mekineri kaže da uvek eksplodiraju uz istu bleštavost.

„Ako budemo mogli da izmerimo koliko je bleštav, moći ćemo da odredimo koliko je tačno objekat udaljen, a to možemo da iskoristimo da izmerimo istoriju širenja Univerzuma“, objašnjava ona.

„Imamo model za to kako Univerzum funkcioniše koji je stvarno dobar, ali u poslednjih nekoliko godina, kako smo dobijali sve preciznija merenja, postalo je jasnije da model nije sasvim tačan.“

Mekineri procenjuje da bi Roman mogao bolje da rasvetli ova fundamentalna pitanja za samo dve godine od sadašnjeg trenutka.

'Majka Habla'

Noel veruje da je „predivno prikladno“ to što je ovaj novi super-snažni teleskop nazvan po doktorki Nensi Grejs Roman.

Rođena u Tenesiju 1925. godine, Roman je počela da se interesuje za astronomiju od najranijih dana.

Ali se suočavala sa stalnim preprekama zbog njenog pola.

Na Univerzitetu u Čikagu, postalo je očigledno da je malo verovatno da će dobiti stalnu profesuru i ona je otišla.

„Mnogi ljudi su mi rekli da žena ne može da bude astronom“, ispričala je Roman 2016. godine.

„Drago mi je da sam ih ignorisala.“

Na kraju se prijavila za posao u Nasi u njenim ranim danima 1950-tih i nastavila da igra veoma važnu ulogu u pretvaranju Svemirskog teleskopa Habla u stvarnost.

Tako je stekla nadimak „Majka Habla“.

„Mislim da mnoge od Nasinih najambicioznijih misija ne bi postojale bez njene vizije od pre nekoliko decenija“, kaže Mekineri.

Za Noel, nazivanje teleskopa po Roman povezuje misiju sa mnogo dužim istorijatom žena čiji je rad pomogao u oblikovanju savremene astronomije.

Ona ukazuje na sve one žene koje su radile u Harvardskoj opservatoriji krajem 19. veka, kao što je Henrijeta Levit, čiji je rad na zvezdama postavio temelje novom načinu merenja udaljenosti u svemiru.

„Mislim da je to ona vrsta situacije u kojoj je obrnut pun krug“, kaže Noel.

„Sada zapravo dajemo ženi koja je na neki način pošla stopama Henrijete Levit zasluge koje joj pripadaju.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk