Куга у Русији: Како се мењала прича о смрти лабораторијске техничарке

Смрт руске лабораторијске техничарке у центру за истраживање куге у Сибиру изазвала је забринутост у свету и покренула нагађања о могућем цурењу ове ретке заразне болести из лабораторије.

У почетку, руски званичници су њену смрт повезивали са кугом, али сада то поричу, упркос извештајима независних медија о увођењу локалних карантина.

Шта се, дакле, заиста догодило овој жени и колико би људи требало да буду забринути?

Шта знамо?

Дарија Шипилова, 28, која је радила у Институту за борбу против куге Сибира и Далеког истока, примљена је у болницу крајем септембра.

Три дана касније је преминула у Шелехову, граду недалеко од регионалног центра Иркутска.

Према извештајима, то се догодило 2. октобра, али ББЦ није успео да потврди ову информацију.

У болници је стављена у карантин, локална фабрика алуминијума увела је обавезно ношење маски, а велики јавни догађај у Иркутску је отказан.

Игор Кобзев, гувернер Иркутске области је 2. октобра рекао да је главни руски санитарни инспектор допутовао у Иркутск како би истражио „сумњиви случај нарочито опасне инфекције" и да надлежни прате људе који су били у контакту са Шипиловом.

Према писању листа Известија, око 197 људи је било под медицинским надзором.

Истог дана, гувернер суседне Републике Бурјатије изјавио је да је лаборанткиња преминула од куге.

То је подстакло нагађања о могућем цурењу из лабораторије Института за борбу против куге, а локални новинар је објавио непотврђену информацију да се преминула истраживачица разболела након што је разбила епрувету.

Како се ова верзија догађај променила?

Руска Федерална служба за заштиту права потрошача и надзор јавног здравља људи, позната као Роспотребнадзор, покушала је да измени те наводе.

Ове недеље саопштено је да је лаборанткиња, чије име није наведено, преминула од упале плућа неутврђеног порекла болести и да тестирања нису показала присуство „никаквих микроорганизама повезаних са њеним професионалним активностима".

После овог саопштења, провладин информативни медиј је обрисао пет објава у којима се помињао могући случај куге, док су власти у граду Бајкалску уклониле поруку којом се грађанима саветовало да не путују у Шелехов због могуће заразе кугом.

Међутим, док се чинило да власти усклађују објаве како би умањиле озбиљност ситуације, независни локални портал People of Baikal је пренео наводе сопствених извора да су најмање четири болнице у Иркутску затворене и стављене у троонедељни карантин.

Ова информација није званично потврђена.

ББЦ руски сервис је сазнао да Институт за борбу против куге у Иркутску треба да буде домаћин међународне конференције о контроли куге у октобру, на којој би требало да учествују научници из Кине, Монголије и неколико бивших совјетских република.

ББЦ је контактирао Институт да би потврдио да ли ће скуп бити одржан.

Шта је куга?

Бактерија која изазива кугу Јерсинија пестис (Yерсиниа пестис) усмртила је до половине становништва Европе у 14. веку, када је била позната као Црна смрт.

Она изазива болест животиња која је присутна на свим континентима осим Океаније, а међу њима су и глодари попут мрмота у руској Републици Бурјатији.

Људи могу да се заразе уједом буве, контактом са телесним течностима или контаминираним материјалом, као и респираторним путем.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), плућни облик куге има веома кратак период инкубације, понекад само 24 сата, и може да буде смртоносан ако се не дијагностикује и не лечи на време.

Неки од симптома су отежано дисање и кашаљ, често праћен искашљавањем крваве слузи.

Међутим, без обзира на узрок смрти лаборанткиње, ризик од епидемије куге је мали, јер у развијеним земљама не постоје услови потребни за одржавање епидемије, каже Ирина Јакутенко, руска новинарка која извештава о научним темама.

„Обични антибиотици су делотворни против куге, јер је та болест данас изузетно ретка и није имала прилику да развије широко отпорност", рекла је у подкасту ББЦ руског сервиса.

Реакције у свету

СЗО је ступила у контакт са руским властима како би проценила ситуацију и њене могуће последице по међународно јавно здравље, рекао је портпарол организације за информативни портал Политико.

Ситуацију прате и стручњаци Европског центра за спречавање и контролу болести (ЕЦДЦ), агенције Европске уније (ЕУ) задужене за надзор заразних болести, рекао је портпарола Европске комисије.

Сједињене Америчке Државе (САД) „веома пажљиво" прате извештаје о могућем случају куге у Русији, рекао је председник Доналд Трамп 5. октобра.

Он је наговестио да су САД спремне да помогну у сузбијању болести, али је рекао да о томе није разговарао са Кремљом.

Слично је изјавио и Марко Рубио, државни секретар САД-а.

„Позивамо Русију да буде транспарентна и подели више информација са светом, како бисмо сви могли да реагујемо на одговарајући начин", рекао је Рубио на конференцији за новинаре у Рејкјавику на Исланду.

У уторак је портпарол Кремља Дмитриј Песков поздравио Трампову понуду за помоћ.

„Увек је веома добро када се понуди помоћ", рекао је Песков уреднику ББЦ руског сервиса Стиву Розенбергу.

Додао је да су поуздане само званичне информације о ситуацији у Иркутску.

Које тврдње се износе на интернету?

На друштвеним мрежама, како у Русији тако и у иностранству, кружи низ противречних извештаја.

ББЦ је открио најмање пет налога на Instagramу који деле непотврђене информације о наводној другој жртви.

Ти налози, који заједно имају скоро 169.000 пратилаца, објавили су готово идентичне поруке на руском језику, тврдећи да је преминуо и мушкарац по имену Виктор Наклоњени, за кога се наводи да је колега Дарије Шипилове.

Извор близак руској служби Роспотребнадзор није потврдио ове наводе.

ББЦ је од ове службе затражио коментар.

Институт за борбу против куге Сибира и Далеког истока је одбио да коментарише случај.

Ове непотврђене информације касније је пренело и неколико међународних медија, међу којима и британски Дејли мејл (Daily Mail), који се позвао на „локалне медије" у Русији.

Објаве су изазвале подељене реакције на интернету: неки корисници су изразили забринутост због мера заштите јавног здравља, док су други оптужили те налоге за ширење дезинформација.

ББЦ је такође пронашао низ непотврђених информација на платформи Иксу, од којих неке имају више милиона прегледа.

Један блогер је рекао да је од пријатеља добио поруку да се Санкт Петербург, други највећи град у Русији, спрема за закључавање (карантин).

Та објава има више од шест милиона прегледа.

Међутим, ни власти ни медији у Санкт Петербургу нису известили о случајевима куге у том граду, нити о могућности увођења закључавања.

У другој објави, корисник је тврдио да је „плућна куга која је управо побегла из лабораторије у Русији око 100 пута смртоноснија од корона вируса".

Та објава је имала 11,3 милиона прегледа.

Иако је плућна куга смртоноснија ако се не лечи, мало је вероватно да би убијала људе на исти начин као корона вирус, јер може да се контролише антибиотицима.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk