Историја, велика очекивања и варнице: Шта доноси нови сазив Скупштине Србије

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Марко Протић и Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 7 мин
Историја.
У данима када је инаугурисан нови састав Скупштине Србије, ова реч била је на уснама и представника Студентске листе, нове већине, и Српске напредне странке (СНС) која је владала претходних 14 година.
Док су посланици Студентске листе, свих 140, исписали историју као дебитанти у скупштинским клупама, Александар Вучић, доскорашњи председник државе и шеф посланичке групе СНС-а, историјским детаљима зачинио је уводни говор - од византијских владара, преко покрета Јакобинаца из Француске револуције, све до политичара Николе Пашића.
Али прича о прошлости брзо ће нестати пред бурним, а могуће и дугим скупштинским расправама о будућности, услед великих очекивања бирача од нове већине која је на таласу антивладиних протеста и обећања о борби против корупције на изборима 25. октобра освојила 2,3 милиона гласова.
„Овај тренутак може да буде тачка преокрета за Србију на путу који неће бити лак.
„Неке ствари ће лакше моћи да мењају, као што смо већ видели у медијском окружењу, док ће тежи посао бити реформе тајних служби, судова и тужилаштва", каже Александра Карпи, стручњакиња за Балкан са Универзитета у Грацу, за ББЦ на српском.
За председника парламента изабран је кандидат Студентске листе Александар Чупић, који је председавање почео извињењем и позивом да се у скупштину врати достојанство, а од 17. новембра почео је да тече рок од 90 дана за формирање владе.
О великом интересовању, историјском, како су описивале поједине присталице Студентске листе, за ову седницу сведочи и чињеница да су многи кафићи и ресторани организовали гледање директног телевизијског преноса, попут финала фудбалске Лиге шампиона или Мундијала.
Очекивања пред Студентском листом су „реално постављена“, јер они ни у кампањи нису давали велика обећања о подизању животног стандарда или да ће увести Србију у Европску унију, каже Виктор Стаменковић, политички аналитичар.
„Били су опрезни и реални“.
Уверен је да ће први задаци владајуће већине бити горућа питања енормне корупције и криминала, као и дугорочни процес враћања поверења у институције.
Поларизујућа питања о Русији или ЕУ могла би да дођу на ред тек за две или три године, сматра политиколог.

Аутор фотографије, Reuters/Marko Đurica
Шта се очекује од владајуће већине?
Многи млади људи који су први пут пратили скупштинска заседања могли су да препознају, поред доскорашњих државних функционера, Дејана Бодирогу, бившег кошаркаша и глумце Бојана Димитријевића, Драгана Јовановића или Бранислава Лечића.
Од плејаде професора, издвојио се жустрим говорима шеф посланичке групе Студентске листе Јово Бакић.
Међутим, већина њихових посланика и даље представља празну таблу, оцењује Жарко Пуховски, хрватски политички аналитичар.
То је само један од разлога због којих се он прибојава разочарања бирача, после почетног ентузијазма.
„Због одушевљења смицањем примитивног ауторитарног режима, превише се очекује од новог, јер ће ето бити бољи од старог, то је истина, али то није довољно“, каже Пуховски за ББЦ на српском.
Као трећи разлог пензионисани професор Филозофског факултета у Загребу наводи изјаве представника Студентске листе, које су, каже, „унутрашње контрадикторне“.
„Немамо појма какву ће политику водити ни унутар Србије, ни ван.
„Једино што знамо да остаје став да Косово не може бити независно, а то је већ довољно да изазове сумњу у суседству“.
Једина шанса је да себе схвате као прелазну владу чије је трајање орочено на 12 или 18 месеци, после чега би се ишло на плуралистичке изборе, додаје.
Историја и искуство после 5. октобра 2000. када се коалиција различитих странака, окупљена са циљем да сруши режим Слободана Милошевића распала веома брзо, а 2003. уследило је и убиство премијера Зорана Ђинђића, сугерише на опрез, упозорава Пуховски.
Погледајте: Посланица Студентске листе Мирјана Николић о спољној политици
Дан уочи конститутивне седнице Скупштине Србије, Студентска листа објавила је спољнополитички програм који подразумева наставак европских интеграција, очување добрих односа са САД, али и Кином и Русијом којој не планирају да уводе санкције због напада на Украјину.
Тај документ није наговестио велике промене у односу на досадашњу политику седења на више столица.
„Верујем да ће покушати да нађу равнотежу, али делује су многи склонији раду са европским партнерима.
„Лоптица је у Бриселу, у европском дворишту, да видимо јесу ли тамошње институције вољне да понуде велике шаргарепе да би ствари почеле да се померају у проевропском правцу", каже Карпи.
Ако је Студентска листа у кампањи инсистирала на питању борбе против корупције, а остале теме стављала у други план, формирање владе доноси другачије бреме одговорности.
Могли би да крену за примером мађарског покрета Тиса, предвођеног Петером Мађаром, који је у априлу ове године свргнуо са власти Виктора Орбана после 16 година.
Проблем кампање на платформи борбе против корупције је у томе што постаје веома широк оквир у који може да стане много тога различитог, тврди Марк Епископос, сарадник вашингтонског Квинси института, за ББЦ на српском.
„Оног тренутка када заиста покушате да прецизирате шта ова нова влада жели да постигне, неизбежно може да дође до унутрашњих неслагања, чак и цепања.
„Они су били уједињени против Вучиц́а, али сада, када њега више нема на челу државе, могу да почну да излазе на видело суштинске разлике", оцењује Епископос.
„Студентска листа тренутно делује неодлучно у погледу формулисања политичке платформе, јер је реч о веома широкој коалицији људи са различитим ставове о разним питањима", додаје он.
Током седница је СЛ одабрала добру тактику да се не упушта у „напредњачко блато" и сачека избор новог председника који ће поштовати пословник, каже Стаменковић.
Пословник, обимни правни документ који уређује рад парламента, релативно је добро написан, али је деценију и по била спорна његова примена, додаје политички аналитичар.
Већ се осећа попуштања „СНС стега“ на друштву, додаје.
„Од избора до данас, исти људи који су деценију и по седели у институцијама који нису радили посао како треба, сад кад нема политичког притиска, раде“.
Погледајте видео: Ко је Александар Чупић - од универзитетске учионице до чела парламента
Шта се очекује од Вучића?
У уживо преносу, гледаоци су могли данима да прате вишесатне Вучићеве говоре и одуговлачење, такозвани филибастеринг, остављајући утисак да ће СНС користити све дозвољене методе за говорницом.
Међутим, нови председник парламента је већ првог дана изрекао низ опомена напредњацима, међу којима и Вучићу, што је изазвало бројне варнице у сали.
„Јасно је да ће СНС бити јака опозиција.
„Али са 140 посланика, ако задрже јединство унутар блока, не видим проблем да Студентска листа изгласа оно што жели, па и да изабере владу релативно брзо", оцењује Карпи.

Аутор фотографије, Reuters
Политичко-скупштинску утакмицу у Србији очекује још једно озбиљно убрзање.
Новоизабрани председник парламента ће као вршилац дужности председника Србије расписати изборе за шефа државе у наредних неколико дана најкасније.
Крајњи рок за одржавање првог круга председничких избора је 27. децембар, што значи да морају да буду расписани најкасније 27. новембра.
Напредњаци ту бирају између две лоше опције да немају кандидата или да имају и остваре лош резултат, оцењује Стаменковић.
„Може се очекивати да ће подршка њиховој партији рапидно да пада, ако не буде великих економских ломова.
„То је било и код других ауторитарних режима, после пада с власти, попут Фидеса у Мађарској који је за само неколико месеци изгубио скоро половину подршке“, каже Стаменковић.
Вучић је најавио да неће бити посланик читав мандат, а Пуховски сматра да ће отићи и корак даље.
„Очекујем да ће покушати да дође до затвора, мислим да му је то тактика, јер би хтео да се прикаже као човек који је спреман не само владати Србијом, већ се и жртвовати за њу, па да се онда једног дана поново појави у игри“, закључује.
Готово осамнааест година од проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 121 државе, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























