Плажа од костију: Русија покушава да заборави совјетску репресију, али докази упорно испливавају на површину језера

Аутор фотографије, BNK/VK MO "Knyazhpogostsky"/BBC
- Аутор, Софија Вољанова и редакција за истрагу
- Функција, ББЦ руски сервис
- Објављено
- Време читања: 7 мин
За неке, језеро за пливање у Јемви је предивно место, идилично језерце украшено лабудовима - савршено за освежавајуће купање по топлом летњем дану.
Други га називају гробљем.
„Читав град зна да су тамо доле наслагане кости преко костију“, гласи коментар на друштвеним мрежама испод слике вештачке плаже, у северној руској републици Коми.
Деценијама су мештани пливали у овом језеру, али оно је настало ископавањем локације на којој се налазила масовна гробница за жртве совјетског Гулага, озлоглашена мреже логора за принудни рад.
Становници упорно проналазе људске кости на обали.
Не постоји споменик нити спомен-плоча у част мртвих која би могла да послужи као упозорење - власти никад ни на који начин нису обележиле ово место и током скорашње расправе о томе шта урадити са посмртним остацима, чак су одбиле да потврде да кости припадају затвореницима Гулага.

Аутор фотографије, TASS/BBC
Локална грађевинска компанија одлучила је 1980-их да изгради вештачко језеро и плажу у овој области, са све сунцобранима и кабинама за пресвлачење.
Током процеса, булдожер није ископао само земљу већ и људске посмртне остатке и комаде дрвета из мртвачких ковчега.
То, међутим, није зауставило изградњу на ово локацији, више од 1.000 километара североисточно од Москве.
Вода из подземних извора била је усмерена у јаму и становници Јемве, којих има укупно око 15.000, пливају у њој од тада.
Али пре пет година, пожар у области и долазак тима истраживача покренуо је нову расправу о томе шта урадити са костима.
Неки мештани су казали да је читава област требало да буде поново прекопана и сви посмртни остаци сахрањени.
Други су тражили да место буде обележено крстом.
Трећи су тврдили да нема потребе за дизањем прашине - гулази нису били тако страшни и у логоре су били смештени само криминалци.
Том приликом власти ништа нису урадиле.
Изостанак било какве акције одражава шири тренд у Русији, где су масовне гробнице из овог периода ретко кад обележене.
Људи који покушавају да истражи жртве или им одају пошту кривично су гоњени, док су расправе о Гулагу постале табу.

Аутор фотографије, NA Komi /USTR/BBC
Према проценама московског Музеја историје Гулага, који су власти присилно затвориле ове године, кроз совјетске логоре, казнене колоније и затворе прошло је између 1930. и 1956. године око 20 милиона људи.
Око четири милиона њих били су осуђени из политичких разлога.
Током овог периода репресије, под Стаљином и непосредно после, у државном заточеништву је умрло више од два милиона људи.
Шест милиона њих било је изложено присилном расељењу у забите регије Совјетског Савеза.
Јемва, што значи „чиста вода" на језику Комија, израстао је из радног логора отвореног 1928. године.
Већина људи који живе у крају потомци су затвореника Гулага или чувара.
Исто важи и за читав регион Комија.
Чак и сада, постоји активна казнена колонија за мушкарце у Јемви.
Услови живота у северним логорима, окруженим субарктичким четинарским шумама, били су брутални.
Није било довољно смештаја за затворенике.
А чак и зими, кад би температура пала на -50 степени Целзијусових, многи су живели у земуницама или шаторима.
Од јутра до вечери, обарали су дрвеће да би градили пругу кроз шуму.
Њихова дневна следовања састојала су са од 400 грама хлеба и тањира супе.

Аутор фотографије, T.me/Officially_vorkuta/BBC
Према проценама историчара, кроз логоре у Комију прошло је више од милион затвореника - и политичких и неполитичких - мада не постоје тачне бројке колико их је тамо умрло.
Кад су ватрогасци били позвани да угасе оближњу запаљену траву 2021. године, открили су кости најмање троје људи.
И то је навело локалне власти да интервенишу.
Истражитељи су утврдили да су остаци најмање 15 година стари и нису показивали знакове повреда.
Нису отворили случај „због одсуства кривичног дела“.
У одлуци истражитеља наведено је да је место на ком су пронађене кости служило као „незванично место масовног укопа затвореника из Гулага“ између 1930. и 1950. године.
И завршило би се на томе, да није било тима истраживача специјализованих за историју Гулага, који су стигли из регионалне престонице Сиктивкара шест месеци касније.
„Отишли смо у каменолом и нисмо морали да тражимо ништа - кости су се саме одмах појавиле“, каже Григориј Спичак, писац и локални историчар, за ББЦ на руском.

Аутор фотографије, TSGALI SPB/BBC
У оно време, стручни истраживач Игор Сажин је рекао: „Пронашли смо кости ребара и карличне кости".
„Њих не можете да помешате са животињским посмртним остацима.
„Оставити их овако напросто је нехумано. Јемва наставља живот, невољна да прихвати ове језиве подсетнике на прошлост.
Према руском закону, власти морају да региструју и обележе новооткривене гробнице, међу њима и „гробове жртава масовне репресије", и, уколико је неопходно, поново сахране посмртне остатке.
Сажин је контактирао јавног тужиоца, али ништа није предузето.
Скоро годину дана касније, тражио је од локалне администрације и цркве да макар подигну крст поред језера.
Али администрација је рекла тужилаштву да није пронашла доказе да се ради о гробу из времена Гулага, пошто је контактирала регионалну казнено-поправну службу, Министарство унутрашњих послова и локални историјски музеј.
Други су, међутим, сигурнији у то.

Аутор фотографије, Getty Images/BBC
„То су дефинитивно жртве Гулага, јер су сахрањене без одеће или обуће, на дубини од сечива лопате", објавио је истраживач Орест Романко на друштвеним мрежама.
Руска историја масовне репресије политички је осетљива тема и људи који су покушали да идентификују масовне гробнице били су кривично гоњени.
Суд је новчано казнио Николаја Аракчејева, директора Музеја историје Гулага у западној Русији, зато што је ископао лобању „без дозволе".
Роберт Латипов, шеф огранка историјске организације Меморијал у Перму, нашао се под кривичном истрагом након што су он и петорица литванских добровољаца очистили напуштено гробље повезано са бившом локацијом присилног расељења и ставили крст на један од гробова.
Случај је окончан дан након што је Владимиру Путину саопштено за њега, на састанку руског Савета за људска права 2019. године.
Али на истом састанку, председник је говорио против „неограниченог приступа“ совјетским архивама.
„Знамо како је совјетска тајна полиција НКВД оперисала 1930-их и можда није увек пријатно за родбину да досијеи њихових предака буду отворени за јавност“, рекао је Путин.
Забрањено пливање
Руски државни архив почео је 2025. да класификује досијее жртава политичке репресије као „само за званичну употребу“.
Ове године је независни културни простор Центар за револт у Коми, који је сакупљао, проучавао и ширио информације о политичкој репресији, проглашен екстремистичком организацијом, заједно са Меморијалом, организацијом основаном да проучава кршења људских права из совјетског времена, која је такође забрањена.
А московске власти су заменила Музеј Гулага, који је био затворен две године уз објашњење о кршењу противпожарних прописа, а директор Роман Романов смењен, Музејом сећања, посвећеном совјетским животима изгубљеним током нацистичке инвазије.
У лето 2022. године, јавни тужилац је забранио пливање у језеру Јемва.
Локални суд је наредио локалним властима да претраже област и поново сахране било какве пронађене посмртне остатке до краја године.
Али Врховни суд Комија је поништио ту одлуку, рекавши да област мора да се проучи како би се утврдило да ли је она заиста „гробница жртава масовне репресије“.
'Интернализована срамота'
Крајем прошле године, присилна процедура која је требало да натера званичнике да проуче посмртне остатке из каменолома је била покренута, али и одмах након тога заустављена.
ББЦ њуз на руском је контактирао генерално тужилаштво, локалну администрацију и судску службу, али није добио никакав одговор од њих.
Стаљинистичка репресија остаје и даље табу тема, каже Лана Пилајева, главна и одговорна уредница независне регионалне публикације Коми дејли, за ББЦ на руском.
„То је једна веома срамотна тема, а то посебно важи за потомке потлачених, можда због тога што се задржала интернализована срамота од етикете 'непријатељ народа'.
„Потомци џелата такође нису претерано жељни да се ова тема превише истражује.“
Овог лета су власти поставиле таблу „забрањено пливање“ на обали језера.
Али људи настављају да се купају, кажу мештани.
„Највише изненађује то што људима уопште не смета што пливају међу костима“, каже Пилајева.
Додатно извештавање: Олга Ившина
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























