Румуни угасили једину нуклеарну електрану, Дунав више не хлади реакторе

Због ниског водостаја Дунава, у Румунији је угашена једина нуклеарна електрана, а у Србији су због суше и даље на снази рестрикције воде у неким градовима у централном делу земље.

Нуклеарна електрана Чернаводе, у којој два реактора производе око 20 одсто струје за целу Румунију, требало би да поново буде покренута у наредних 10 дана.

Водостај у другој најдужој реци у Европи пао је на најнижи ниво у последњих неколико деценија година у неколико земаља.

„Не предвиђамо поновно покретање у наредних 10 дана“, рекао је директор електране Ромео Урјан новинској агенцији АФП.

Први реактор је вец́ био искључен у јулу.

Ово је први пут од 2003. године да је угашена нуклеарна електрана у Румунији.

Недавно су власти покушале да повец́ају проток воде до електране, која се хлади Дунавом, потапањем баржи натоварених камењем у реку, али то није дало резултате.

Суседна Мађарска је била на ивици да затвори једину нуклеарну електрану Пакш из совјетског доба која производи више од половине струје у тој земљи, али је Дунав порастао таман толико да се избегне крајња мера.

Велики ударац по европску привреду

Пољопривредни сектор Европе је претрпео значајан ударац.

Највец́е италијанско удружење пољопривредне трговине, Колдирети, саопштило је да би штета од суша, шумских пожара и града могла да премаши три милијарде евра.

Позивајући се на податке националне статистичке агенције, француска министарка заштите животне средине Моник Барбу упозорила је да би због недавних топлотних таласа директна и индиректна штета могла да буде између 10 и 15 милијарди евра.

Холандска банка Триодос саопштила је да би екстремне вруц́ине и њихове последице могле значајно да умање пројектовани економски раст Европске уније.

Европска комисија је прогнозирала раст од 1,1 одсто, док Међународни монетарни фонд сада прогнозира раст у еврозони од око 0,9 одсто.

Како тренутно изгледа Дунав?

Иако је у Србији Дунав у порасту, призори друге највеће европске реке на појединим деловима тока, од Немачке до Црног мора, међутим, и даље изгледају застрашујуће.

Код Бездана, на улазу из Хрватске у Србију, Дунав је 5. августа пао на минус 169 центиметара, што је апсолутни негативни рекорд, пише на сајту Хидрометеоролошког завода (РХМЗ).

Ипак, према подацима РХМЗ-а, Дунав је сада на -159 центиметара и показује знаке додатног оправка.

Нормалан (средњи годишњи) ниво Дунава код Бездана износи око 205 центиметара изнад нуле водомера, посматрано на основу вишегодишњих података РХМЗ.

ББЦ новинарка Јелена Субин посетила је Бездан 7. августа, њене утиске прочитајте у посебном тексту.

У Србији дуго није било кише, температуре су поново високе и сушном периоду се за сада не види крај.

Низак водостај у читавом току Дунава изазива много проблема, угрожен је биљни и животињски свет, али и пловидба.

Погледајте мапу водостаја Дунава и других река у Србији

Дунав је уобичајено најнижи у августу, што, према упозорењу стручњака, значи да би могло да буде још већих проблема.

„Наши климатолози, који су урадили изгледе за наредна три месеца, не очекују побољшање до средине септембра", рекао је раније хидролог Дејан Владиковић.

Дунав је данима био у рекордном опадању, али се у Србији сада благо опоравио, кажу из Републичког Хидрометеоролошког завода (РХМЗ).

Зашто су рестрикције воде у Горњем Милановцу, Чачку и Новом Пазару?

Због ниског нивоа реке Рзав, рестрикције воде од по 12 сати уведене су у Горњем Милановцу, граду у централној Србији са око 30.000 становника.

У Чачку, недалеко од Горњег Милановца, од 9. августа такође су на снази ограничења у коришћењу воде, јавила је агенција Бета.

Одлуком локалних власти, забрањено је заливању паркова, вртова, башти, пољопривредних усева, прања улица и возила водом из градског водовода.

Из Рзава се водом снабдевају Чачак, Горњи Милановац, Лучани, Ариље и Пожега.

Због сушног периода и значајног опадања нивоа река и у Новом Пазару, у југозападној Србији, уведена су ограничења коришћења воде као у Чачку.

Зашто је Дунав толико низак баш ове године?

Иако је и раније било сушних сезона, ове године Дунав је пробио све негативне рекорде.

„То је последица недостатка снега на Алпима у комбинацији са мањком кише.

„У јануару и почетком фебруара, снега је било изнад просека, али су температуре ваздуха биле високе и он се брзо отопио“, каже Јелена Јеринић, хидролошкиња Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) за ББЦ на српском.

Прочитајте ОВДЕ цео текст зашто је Дунав баш ове године толико низак.

Погледајте видео: Зашто је Дунав баш ове године рекордно низак

'Овако није било 200 година': директор 'Хрватских вода'

Дуготрајни топлотни талас и изостанак значајнијих падавина спустили су водостаје Драве, Дунава и других водотока на истоку Хрватске на рекордно ниске нивое.

На појединим местима овог лета забележене су најниже вредности откад постоје мерења, а Драва је у кратком периоду чак три пута досегла нови минимални водостај, објавиле су Хрватске воде.

'У Србији ће бити рестрикција струје': економски стручњак

За разлику од српских званичника, стручњак за енергетику Милош Здравковић изјавио је Фонету да Србију очекују озбиљни проблеми у електроенергетском систему и снабдевању и да следе рестрикције струје.

„Апсолутно је сигурно да ће бити рестрикција. Постоји нестабилност у снабдевању, са испадима у појединим месним заједницама, па чак и деловима градова.

„Очекујем да ће таквих проблема бити све више, а током зиме и рестрикција, без обзира да ли ће бити званично објављене", рекао је Здравковић.

Он је оценио да је стање у Електропривреди Србије (ЕПС) последица дугогодишњег недовољног улагања и неблаговремених одлука.

Здравковић каже и да неповољне климатске прилике и низак водостај Дунава нису једини узрок проблема.

„Хидроелектране раде са минималним капацитетом због ниског водостаја, што је објективна околност.

„Међутим, скоро 70 одсто производње електричне енергије у Србији ослања се на угаљ. Зато се поставља питање зашто нема довољно угља и зашто ревитализација рударских копова није спроведена када је требало", рекао је Здравковић.

Сматра да домаћа производња неће бити довољна за потребе Србије, због чега очекује наставак великог увоза електричне енергије и притисак на раст цена.

„Струја ће морати да поскупи, како би се покрили трошкови.

„Да ли ће држава политичком одлуком решити да поскупљење за грађане ипак одложи, не могу да проценим, али проблем производње тиме неће бити решен", рекао је Здравковић.

Погледајте видео: Како рекордно низак водостај Дунава утиче на мене

Хоће ли бити воде за хидроелектрану Ђердап?

Доток воде у хидроелектрани Ђердап, најважније за производњу струје у Србији, данима је на историјском је минимуму.

Иако турбине на Ђердапу раде четвртином капацитета, како је рекла министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, за сада нема проблема у снабдевању струјом.

После 2025. године, која је од почетка рада највеће хидроелектране у Србији била историјски најлошија и по дотоку и по производњи, из Електропривреде Србије тренутну ситуацију описују као изузетно хидролошки тешку.

Ипак, директор у хидроелектрани Ђердап Давор Маљоковић рекао је раније за Радио Београд да се струја производи без прекида и да „енергетска стабилност земље ни у једном тренутку неће бити угрожена".

На разним местима слива Дунава из воде израњају остаци раније потонулих бродова и разно оружје, попут неексплодираних ручних бомби, јавила је Радио-телевизија Војводине.

Шта је све изникло из Дунава прочитајте у посебном тексту.

Купање у Дунаву да, али обавезно туширање

Због ниског нивоа Дунава код Новог Сада, вода је сада четврте класе, што значи да је слабог еколошког статуса због промене концентрације раствореног кисеоника и високе температуре воде, кажу из локалног Градског зеленила.

На популарној новосадској плажи Штранд и другим местима, купање у Дунаву је дозвољено, уз препоруку да се људи обавезно истуширају када изађу из реке, преноси Радио 021.

Погледајте видео: Да ли је вештачка интелигенција 'попила' Дунав

'Избегавајте рибу из Дунава': лекари

Због повећане загађености реке, из Института за јавно здравље Новог Сада препоручују да се у току овог периода избегава конзумирање речних риба.

„Рибе током живота могу да акумулирају различите хемијске загађујуће материје из воде, седимента и ланца исхране.

„Термичка обрада може да смањи микробиолошки ризик, али не уклања хемијске загађујуће материје и једињења у ткиву рибе", упозоравају из Института, цитира Радио 021.

Погледајте видео: Треба ли јести рибу из Дунава - шта кажу стручњаци

Зашто је важно да у речном кориту буде довољно воде?

У врелим летњим месецима, Дунаву не недостаје само кише већ и топљења снега још од претходне зиме.

„Воде из притока прехрањују Дунав, па тако имате поплаве које доносе велике количине воде које корито реке не може да прими, те се вода излива.

„Сада имате други екстрем, када не протиче довољно количине воде у речно корито и онда је оно делимично пуно", рекла је раније Дејана Ђорђевић, ванредна професорка на катедри за хидротехнику и водно еколошко инжењерство на београдском Грађевинском факултету, за ББЦ на српском.

Када нема довољно воде у речном кориту, бродови морају да смање количину терета коју преносе, како не би ударила у речно дно, објашњава она.

Због тога се ангажују речни багери који чине реку дубљом.

Погледајте видео из августва 2022. године када је водостај Дунава и Саве у Београду такође био изузетно низак

Дунав, друга најдужа европска река

Дунав је река која протиче кроз десет земаља (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина).

На њеним обалама налазе се четири престонице: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд.

Укупна дужина Дунава је 2.857 километара, а кроз Србију река се протеже на 587 километара.

Неке од највећих притока Дунава су Тиса, Морава, Ин, Вах, Драва, Сава, Олт и Прут.

Дунав извире у Немачкој, код града Донаушинген, а улива се у Црно море.

Настаје од две мање реке - Брег и Бригах - што је чини другом најдужом реком у Европи, после Волге.

Погледајте фотографије Дунава у Србији, Румунији, Мађарској и Хрватској

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk