Rumuni ugasili jedinu nuklearnu elektranu, Dunav više ne hladi reaktore

Zbog niskog vodostaja Dunava, u Rumuniji je ugašena jedina nuklearna elektrana, a u Srbiji su zbog suše i dalje na snazi restrikcije vode u nekim gradovima u centralnom delu zemlje.

Nuklearna elektrana Černavode, u kojoj dva reaktora proizvode oko 20 odsto struje za celu Rumuniju, trebalo bi da ponovo bude pokrenuta u narednih 10 dana.

Vodostaj u drugoj najdužoj reci u Evropi pao je na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija godina u nekoliko zemalja.

„Ne predviđamo ponovno pokretanje u narednih 10 dana“, rekao je direktor elektrane Romeo Urjan novinskoj agenciji AFP.

Prvi reaktor je već bio isključen u julu.

Ovo je prvi put od 2003. godine da je ugašena nuklearna elektrana u Rumuniji.

Nedavno su vlasti pokušale da povećaju protok vode do elektrane, koja se hladi Dunavom, potapanjem barži natovarenih kamenjem u reku, ali to nije dalo rezultate.

Susedna Mađarska je bila na ivici da zatvori jedinu nuklearnu elektranu Pakš iz sovjetskog doba koja proizvodi više od polovine struje u toj zemlji, ali je Dunav porastao taman toliko da se izbegne krajnja mera.

Veliki udarac po evropsku privredu

Poljoprivredni sektor Evrope je pretrpeo značajan udarac.

Najveće italijansko udruženje poljoprivredne trgovine, Koldireti, saopštilo je da bi šteta od suša, šumskih požara i grada mogla da premaši tri milijarde evra.

Pozivajući se na podatke nacionalne statističke agencije, francuska ministarka zaštite životne sredine Monik Barbu upozorila je da bi zbog nedavnih toplotnih talasa direktna i indirektna šteta mogla da bude između 10 i 15 milijardi evra.

Holandska banka Triodos saopštila je da bi ekstremne vrućine i njihove posledice mogle značajno da umanje projektovani ekonomski rast Evropske unije.

Evropska komisija je prognozirala rast od 1,1 odsto, dok Međunarodni monetarni fond sada prognozira rast u evrozoni od oko 0,9 odsto.

Kako trenutno izgleda Dunav?

Iako je u Srbiji Dunav u porastu, prizori druge najveće evropske reke na pojedinim delovima toka, od Nemačke do Crnog mora, međutim, i dalje izgledaju zastrašujuće.

Kod Bezdana, na ulazu iz Hrvatske u Srbiju, Dunav je 5. avgusta pao na minus 169 centimetara, što je apsolutni negativni rekord, piše na sajtu Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Ipak, prema podacima RHMZ-a, Dunav je sada na -159 centimetara i pokazuje znake dodatnog opravka.

Normalan (srednji godišnji) nivo Dunava kod Bezdana iznosi oko 205 centimetara iznad nule vodomera, posmatrano na osnovu višegodišnjih podataka RHMZ.

BBC novinarka Jelena Subin posetila je Bezdan 7. avgusta, njene utiske pročitajte u posebnom tekstu.

U Srbiji dugo nije bilo kiše, temperature su ponovo visoke i sušnom periodu se za sada ne vidi kraj.

Nizak vodostaj u čitavom toku Dunava izaziva mnogo problema, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.

Pogledajte mapu vodostaja Dunava i drugih reka u Srbiji

Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi moglo da bude još većih problema.

„Naši klimatolozi, koji su uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra", rekao je ranije hidrolog Dejan Vladiković.

Dunav je danima bio u rekordnom opadanju, ali se u Srbiji sada blago oporavio, kažu iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Zašto su restrikcije vode u Gornjem Milanovcu, Čačku i Novom Pazaru?

Zbog niskog nivoa reke Rzav, restrikcije vode od po 12 sati uvedene su u Gornjem Milanovcu, gradu u centralnoj Srbiji sa oko 30.000 stanovnika.

U Čačku, nedaleko od Gornjeg Milanovca, od 9. avgusta takođe su na snazi ograničenja u korišćenju vode, javila je agencija Beta.

Odlukom lokalnih vlasti, zabranjeno je zalivanju parkova, vrtova, bašti, poljoprivrednih useva, pranja ulica i vozila vodom iz gradskog vodovoda.

Iz Rzava se vodom snabdevaju Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Arilje i Požega.

Zbog sušnog perioda i značajnog opadanja nivoa reka i u Novom Pazaru, u jugozapadnoj Srbiji, uvedena su ograničenja korišćenja vode kao u Čačku.

Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine?

Iako je i ranije bilo sušnih sezona, ove godine Dunav je probio sve negativne rekorde.

„To je posledica nedostatka snega na Alpima u kombinaciji sa manjkom kiše.

„U januaru i početkom februara, snega je bilo iznad proseka, ali su temperature vazduha bile visoke i on se brzo otopio“, kaže Jelena Jerinić, hidrološkinja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za BBC na srpskom.

Pročitajte OVDE ceo tekst zašto je Dunav baš ove godine toliko nizak.

Pogledajte video: Zašto je Dunav baš ove godine rekordno nizak

'Ovako nije bilo 200 godina': direktor 'Hrvatskih voda'

Dugotrajni toplotni talas i izostanak značajnijih padavina spustili su vodostaje Drave, Dunava i drugih vodotoka na istoku Hrvatske na rekordno niske nivoe.

Na pojedinim mestima ovog leta zabeležene su najniže vrednosti otkad postoje merenja, a Drava je u kratkom periodu čak tri puta dosegla novi minimalni vodostaj, objavile su Hrvatske vode.

'U Srbiji će biti restrikcija struje': ekonomski stručnjak

Za razliku od srpskih zvaničnika, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je Fonetu da Srbiju očekuju ozbiljni problemi u elektroenergetskom sistemu i snabdevanju i da slede restrikcije struje.

„Apsolutno je sigurno da će biti restrikcija. Postoji nestabilnost u snabdevanju, sa ispadima u pojedinim mesnim zajednicama, pa čak i delovima gradova.

„Očekujem da će takvih problema biti sve više, a tokom zime i restrikcija, bez obzira da li će biti zvanično objavljene", rekao je Zdravković.

On je ocenio da je stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) posledica dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja i neblagovremenih odluka.

Zdravković kaže i da nepovoljne klimatske prilike i nizak vodostaj Dunava nisu jedini uzrok problema.

„Hidroelektrane rade sa minimalnim kapacitetom zbog niskog vodostaja, što je objektivna okolnost.

„Međutim, skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji oslanja se na ugalj. Zato se postavlja pitanje zašto nema dovoljno uglja i zašto revitalizacija rudarskih kopova nije sprovedena kada je trebalo", rekao je Zdravković.

Smatra da domaća proizvodnja neće biti dovoljna za potrebe Srbije, zbog čega očekuje nastavak velikog uvoza električne energije i pritisak na rast cena.

„Struja će morati da poskupi, kako bi se pokrili troškovi.

„Da li će država političkom odlukom rešiti da poskupljenje za građane ipak odloži, ne mogu da procenim, ali problem proizvodnje time neće biti rešen", rekao je Zdravković.

Pogledajte video: Kako rekordno nizak vodostaj Dunava utiče na mene

Hoće li biti vode za hidroelektranu Đerdap?

Dotok vode u hidroelektrani Đerdap, najvažnije za proizvodnju struje u Srbiji, danima je na istorijskom je minimumu.

Iako turbine na Đerdapu rade četvrtinom kapaciteta, kako je rekla ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, za sada nema problema u snabdevanju strujom.

Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, iz Elektroprivrede Srbije trenutnu situaciju opisuju kao izuzetno hidrološki tešku.

Ipak, direktor u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković rekao je ranije za Radio Beograd da se struja proizvodi bez prekida i da „energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku neće biti ugrožena".

Na raznim mestima sliva Dunava iz vode izranjaju ostaci ranije potonulih brodova i razno oružje, poput neeksplodiranih ručnih bombi, javila je Radio-televizija Vojvodine.

Šta je sve izniklo iz Dunava pročitajte u posebnom tekstu.

Kupanje u Dunavu da, ali obavezno tuširanje

Zbog niskog nivoa Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, kažu iz lokalnog Gradskog zelenila.

Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima, kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju kada izađu iz reke, prenosi Radio 021.

Pogledajte video: Da li je veštačka inteligencija 'popila' Dunav

'Izbegavajte ribu iz Dunava': lekari

Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta za javno zdravlje Novog Sada preporučuju da se u toku ovog perioda izbegava konzumiranje rečnih riba.

„Ribe tokom života mogu da akumuliraju različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane.

„Termička obrada može da smanji mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja u tkivu ribe", upozoravaju iz Instituta, citira Radio 021.

Pogledajte video: Treba li jesti ribu iz Dunava - šta kažu stručnjaci

Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", rekla je ranije Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, za BBC na srpskom.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

Pogledajte video iz avgustva 2022. godine kada je vodostaj Dunava i Save u Beogradu takođe bio izuzetno nizak

Dunav, druga najduža evropska reka

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Ukupna dužina Dunava je 2.857 kilometara, a kroz Srbiju reka se proteže na 587 kilometara.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah - što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Pogledajte fotografije Dunava u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk