Како је селфи довео до открића нове врсте џиновског локвања

Аутор фотографије, Jeremiah Harris
- Аутор, Хозе Карлос Куето
- Функција, ББЦ Мундо, дописник из Колумбије
- Објављено
- Време читања: 7 мин
Све је почело објавом на Instagramу пре пет година.
Светски познати стручњак за локвање Карлос Магдалена је гледао објаве на друштвеној мрежи Instagramу када је наишао на фотографију човека који плива међу неколико џиновских локвања у реци Инириди, у колумбијском департману Гваинији.
Џеремаја Харис, који је снимио фотографије и води расадник биљака у Сједињеним Америчким Државама (САД), није ни слутио шта је пронашао.
Биљку је идентификовао као врсту Вицториа амазоница, која је већ добро позната науци.
Међутим, Магдалена, хортикултуриста у Краљевској ботаничкој башти Кју у Лондону, одмах је посумњао да је реч о нечему необичном.
Познато природно станиште локвања врсте Victoria amazonica не досеже до реке Инириде, у колумбијском департману Гваинији, због чега се запитао да ли је можда реч о до сада непознатој врсти.

Аутор фотографије, Jeremiah Harris
Магдалена је ступио у контакт са Маурисијом Берналом, колумбијским хортикултуристом у Ботаничкој баште у Боготи, и њих двојица су прионули на посао.
Међутим, проналажење врсте за коју се претпостављало да је нова није било нимало лако.
Било је потребно проучити сателитске снимке и организовати истраживање на терену, што је потрајало годинама.
Њих двојица су отпутовали до реке Инириде, до слива горњег тока реке Оринока, између Колумбије и Венецуеле.
Ослонили су се на помоћ Густава Мела, припадника једне од староседелачких заједница у том подручју, који зна како да се креће мрачним речним токовима кроз прашуму у свако доба дана, без ГПС-а и сигнала мобилне телефоније.
„Он је геније за сналажење у простору, који се тамо креће као да хода кроз сопствену кућу док су сва светла упаљена", каже Магдалена.
Ипак, упркос помоћи локалног становништва, у једном тренутку су скоро изгубили сваку наду, додаје Магдалена.
„Скоро је свануло последњег дана.
„Авион који је требало да нас одвезе кући већ је загревао моторе", објашњава он.
Током петодневне експедиције, група је пронашла свега два џиновска локвања, али ниједан није био у цвету.
А онда су имали невероватну срећу.
Дубље у поплављеној прашуми открили су пет џиновских локвања из рода Victoria.

Аутор фотографије, Mauricio Bernal
Један од њих био је у цвету, што је Магдалени омогућило да прикупи материјал неопходан за званичну идентификацију врсте.
„Било је невероватно. Очи су нам засијале.
„Било је узбудљиво пронаћи га после тако дугог путовања и пет дана потраге", каже Бернал.
Тим је нову врсту назвао Victoria colombiana, а резултати њиховог истраживања су недавно објављени у научном часопису Phytotaxa.
Ауторско право рада подељено је између истраживача и припадника староседелачких заједница у том подручју.
Погледајте видео: Селфи на Instagramу открио нову врсту џиновског локвања
Задивљујућа врста
Бернал и Магдалена су и даље очарани њиховим открићем.
„Локвањи из рода Victoria очаравају и задивљују свакога ко их упозна.
„То је спектакуларна биљка", каже Бернал.

Аутор фотографије, José Carlos Cueto / BBC News Mundo
Посетио сам их у Ботаничкој башти у Боготи, у Колумбији, неколико дана после објављивања научног рада.
Воде ме у лабораторију.
Бернал под мишком носи гомилу фасцикли.
Отвара их и показује ми осушене листове, стабљике и цветове.
Неки од тих узорака се годинама чувају у строго контролисаним условима.
„Да бисмо класификовали врсту Victoria colombiana, упоредили смо ове узорке.
„Реч је о различитим врстама из рода Victoria.
„Тако смо успели да је опишемо", каже Магдалена.
Род Victoria обухвата јужноамеричке локвање и до сада су биле познате три врсте: Victoria amazonica, Victoria cruziana и Victoria boliviana.
Њихови џиновски листови познати су по томе што могу да издрже изузетно велика оптерећења, а Магдалена каже да могу да достигну пречник од чак 2,5 метара.

Аутор фотографије, Imagno/Getty Images
Локвање из рода Victoria први су открили западни научници у 19. веку.
Први примерак рода Victoria узгојен у Уједињеном Краљевству био је права сензација.
„Назвали су га Victoria regia (данас Victoria amazonica) по британској краљици Викторији.
„Људи су чекали у километрима дугим редовима у Лондону да би га видели.
„Било је то нешто изузетно, право ботаничко чудо, краљица зељастих биљака.
„Имао је посебну ауру и егзотичну привлачност", каже Магдалена.
Скоро два века касније, ови џиновски локвањи и даље задивљују како научнике, тако и обичне људе.
Бернал узима примерак амазонске врсте из баште и окреће га.
На његовој доњој страни налази се мрежа жила која, како Бернал објашњава, показује како сама природа пружа смернице за изградњу потпорних структура уз употребу што мање материјала, што чак служи и као надахнуће архитектама.
„Погледајте ове бодље. Оне служе да спрече друге врсте да грицкају лист", указује Бернал.

Аутор фотографије, José Carlos Cueto / BBC News Mundo
Изузетно откриће
Ова биљка фасцинира Магдалену још од детињства.
Пре око шест година био је део тима који је открио врсту Вицториа боливиана.
Управо се спремао да објави то откриће када је на Instagramу видео Харисову фотографију, на којој је, како се у први мах чинило, била приказана врста Вицториа амазоница у реци Ориноку.
„Нисам знао да та врста постоји на том подручју.
„Можда је била нека нова, до тада науци непозната врста", каже Магдалена.
Научници ми на рачунару показују сателитске снимке које су користили за проналажење локвања.
Прво се појављује Земља, затим зумирају на Јужну Америку, усредсређују се на прашуму и увећавају језера.
И ето их: ситни зелени бисери на води, међусбно повезани.
Магдалена процењује да у природи постоји између 30 и 50 примерака врсте Victoria colombiana, што је чини изузетно ретком врстом којој прети изумирање.
„То је забрињавајуће за врсту чији животни век није дуг као дрвећа.
„Могла би да буде угрожена услед климатских промена.
„Ниво воде се веома много и нагло мења, што би могло да изазове тешке последице", каже Магдалена.

Аутор фотографије, Courtesy of Mauricio Bernal
Одговори о свету
Један од изазова у проучавању ове биљке јесте то што расте на удаљеним и тешко приступачним местима: у прашумама које су подложне великим поплавама када дубина воде достиже до седам метара, као и у џиновским рекама и језерима у којима има много талога.
Стручњаци разматрају различите могућности за очување врсте, као што су успостављање нових популација на приступачнијим местима унутар територија староседелачких заједница.
То би могло да допринесе заштити врсте, али и развоју екотуризма у локалним заједницама.
Бернал и Магдалена прикупљају семе да би узгајали и проучавали ове биљке у контролисаним условима.
Пре одласка, питам обојицу шта значи ово откриће.

Аутор фотографије, Mauricio Bernal/Carlos Magdalena
„Преци локвања из рода Вицториа постојали су овде још пре него што се Јужна Америка одвојила од Пангее.
„Преживели су време када се Амазон уливао у Тихи океан и били су сведоци настанка Анда.
„Већ више од 70 милиона година они се рађају и умиру сваке године.
„Усред неприступачне прашуме, у глуво доба ноћи, када нема никога да га види, овај цвет израња из воде, шири мирис ананаса и привлачи бубе", каже Магдалена.
Ове биљке расту на толико забаченим местима да Бернал сматра да би могле да помогну у откривању тајни река Јужне Америке.
„Ако их детаљно проучавате, можете да пронађете трагове о томе како је настао читав континент", каже колумбијски научник.
„Људи нас често питају чему ове биљке служе, односно какву корист од њих имају људи.
„Али то није суштина.
„Оне су милионима година остваривале изузетне подвиге и биле сведоци постојања диносауруса.
„Оне имају право на опстанак, а ми имамо одговорност да их разумемо", додаје он.
Магдалена сматра да је ово откриће уједно и подсетник на изузетан биодиверзитет његове земље.
„То је једно од чуда због којих је Колумбија толико занимљива земља", закључује Магдалена.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























