Трамп поздравио 'историјски' споразум: Америка преузима контролу над 65 милијарди барела венецуеланске нафте

Нафтне платформе у Кабимасу, јужно од језера Маракаибо, у савезној држави Зулија у Венецуели, 31. јануара 2026. године.

Аутор фотографије, AFP via Getty Images

    • Аутор, Сарин Хабешиан
  • Објављено
  • Време читања: 4 мин

Сједињене Америчке Државе постигле су споразум с Венецуелом којим ће преузети контролу над више од 65 милијарди барела њених доказаних резерви нафте, саопштио је Доналд Трамп.

Амерички председник навео је да ће споразум више него удвостручити америчке резерве нафте и „значајно снизити цене горива за све Американце“.

Привремена председница Венецуеле Делси Родригез поздравила је споразум, оценивши да ће помоћи економском опоравку њене земље.

Трамп је последњих месеци био под домаћим притиском да обузда раст цена бензина, које су порасле због рата с Ираном.

Обећао је да ће искористити венецуеланске резерве, највеће на свету, након што су САД у јануару ухапсиле тадашњег председника Николаса Мадура, наводно како би му се судило у Њујорку по оптужбама за трговину дрогом.

Амерички државни секретар Марко Рубио назвао је нафтни споразум „великом победом и за амерички и за венецуелански народ“.

Објављено је мало детаља о споразуму.

„За венецуелански народ, овај споразум донеће готово 100 милијарди долара (74 милијарде фунти) приватних улагања, подржати хиљаде добро плаћених радних места и подстаћи опоравак венецуеланске економије“, рекао је.

Трамп је рекао да су Рубио и министар одбране Пит Хегсет постигли споразум с венецуеланским властима „кроз партнерство с приватним компанијама“.

Није изнео додатне детаље о том партнерству нити објаснио могуће обавезе и услове за САД у оквиру споразума, али је тврдио да је договор постигнут „без трошка за америчке пореске обвезнике“.

Према споразуму, америчка влада задржаће контролни удео од 55 одсто у заједничком предузећу с „искусним приватним оператером у Венецуели“, рекао је један амерички званичник за ЦБС Неwс, америчког партнера ББЦ-ја.

Вол Стрит Журнал (Wалл Стреет Јоурнал) је у петак објавио да су америчке енергетске компаније Цхеврон и Халлибуртон близу споразума о улагању милијарди долара у обнову инфраструктуре на венецуеланским нафтним пољима, од којих многа још нису развијена.

Мапа која приказује језеро Маракаибо на североистоку Венецуеле, поред Карипског мора. Резерве нафте су означене испод језера и у појасу Ориноко у Венецуели на истоку. Држава Зулија је означена око вец́ег дела језера. Суседне земље су такође означене - Гвајана на истоку, Бразил на југу и Колумбија на западу.

Привремена председница Венецуеле навела је у саопштењу да ће споразум имати „значајан утицај на опоравак нације“.

Споразум предвиђа развој 17 стратешких нафтних поља с доказаним потенцијалом од 65 милијарди барела, као и „улагања већа од 100 милијарди долара и више од 209 милијарди долара пореских прихода“ за Венецуелу, рекла је Родригез.

„Та улагања допринеће не само опоравку и модернизацији наше индустрије, већ и економском расту наше земље, енергетској безбедности наше хемисфере и већој равнотежи на међународним тржиштима“, рекла је.

Међутим, Дејвид Голдвин, председник међународне саветодавне компаније за енергетику Голдwyн Глобал Стратегиес, рекао је за Ројтерс да „не постоји преседан“ за то да САД узму у закуп и управљају венецуеланским нафтним пољима.

Додао је да није јасно да ли би такав потез био у супротности с венецуеланским уставом или Законом о угљоводоницима.

Због политичке неизвесности у Венецуели, слабе електроенергетске мреже и ограничених извозних капацитета, „тешко је видети како би оваква врста аранжмана убрзала улагања у било каквом значајнијем обиму“, рекао је Голдвин.

Рикардо Хаусман, професор на Харварду и бивши министар планирања у венецуеланској влади, рекао је да ће споразум бити „фијаско за све укључене“.

„Нелегитимна привремена влада с нелегитимним Законом о угљоводоницима нема легитимитет да склапа овај неуставни споразум“, написао је Хаусман на мрежи X.

Франсиско Родригез, венецуелански економиста и виши истраживач америчког Центра за економска и политичка истраживања (Центер фор Ецономиц анд Полицy Ресеарцх), поновио је Хаусманове примедбе.

„Предаја венецуеланског нафтног богатства САД-у противна је уставу и није у интересу венецуеланског народа, посебно када се то ради под претњом силе“, написао је на мрежи X.

Делси Родригез, Мадурова бивша потпредседница, коју су САД подржале након његовог хапшења, доделила је том пројекту стогодишњу концесију за рад на нафтним пољима, рекао је неименовани амерички званичник за ЦБС.

Трамп је изнео мало конкретних детаља о овом веома необичном споразуму, који, према свему судећи, САД-у даје директну управу над сувереним националним ресурсима друге државе.

Чини се и да је споразум ширег обима од контроле ирачких прихода од нафте коју је спроводила Коалициона привремена управа предвођена САД-ом након свргавања Садама Хусеина у инвазији коју су предводиле САД 2003. године.

Међутим, није јасно да ли би споразум с Венецуелом могао наићи на правне и уставне изазове у тој јужноамеричкој земљи.

Званични текст споразума између Вашингтона и Каракаса није објављен.

Венецуела има највеће доказане резерве нафте на свету, процењене на 303 милијарде барела.

Ипак, производња је нагло опала од врхунца достигнутог крајем 1990-их година, делом због пооштрене контроле над државном нафтном компанијом и америчких санкција усмерених на главни извор прихода земље.

Неколико сати након што су америчке специјалне снаге у рацији у главном граду Венецуеле ухапсиле Мадура и његову супругу Силију Флорес, Трамп је рекао да ће САД неограничено контролисати продају нафте те земље.

Такође је тврдио да полаже право на венецуеланску нафту, наводећи да је та земља у прошлости „једнострано запленила и продала америчку нафту, америчку имовину и америчке платформе, што нас је коштало милијарде и милијарде долара“.

Његово представљање споразума као дела напора да се снизе домаће цене горива долази у тренутку када је светска цена нафте значајно порасла, пошто је снабдевање преко Хормушког мореуза у Персијском заливу практично блокирано, што је подстакло незадовољство уочи америчких избора на половини мандата у новембру.

Међутим, венецуеланске резерве састоје се углавном од такозване 'тешке, киселе' нафте, коју је теже прерађивати и која се користи за производњу дизела и асфалта, док САД углавном производе 'лаку, слатку' нафту од које се лакше производи бензин.

Трамп је затражио од америчких нафтних компанија да уложе најмање 100 милијарди долара (75 милијарди фунти) у обнову нафтне индустрије те земље.