Кремљ дозволио, па забранио јединој антиратној руској партији да учествује на изборима

Руски антиратни политичар Лев Шлосберг ове недеље је осуђен на 11 година и месец дана затвора у казненој колонији због „дискредитације“ оружаних снага земље и „ширења лажних информација“ о њима.

Овај 63-годишњак, заменик шефа једине руске либералне антиратне партије Јаблоко, позвао је Русију да оконча рат у Украјини.

Потез је уследило недељу дана пошто је руски Врховни суд забранио Јаблоку да учествује на парламентарним изборима следећег месеца, првим који ће се одржати од почетка потпуне инвазије на Украјину.

Партија је, изненађујуће, била регистрована у главној руској изборној комисији за учешће на изборима.

Зашто је онда странци сада забрањено учествовање?

Основана 1993, две године после пада Совјетског Савеза, Јаблоко је брзо стекла подршку због критиковања тадашњег председника Бориса Јељцина и његове политике, између осталог и рата у Чеченији, и чак је и покушала да му изгласа неповерење.

Током читавих 1990-их имала је посланике у руском парламенту Думи, али их је изгубила 2003. године и од тада није имала парламентарне заступнике.

Критичари су оптуживали оснивача Јаблока, бившег заменика потпредседника владе Григорија Јавлинског, да је сувише опрезан у критикама Кремља како би сачувао место за странку унутар политичког система одобреног од владе.

Јавлински (74) је познат по томе да има дугогодишњи однос са Путином, са којим се сусрео у Кремљу 2023. године да би покушао да га убеди да обустави рат у Украјини, али у томе није успео.

Јаблоко је оптужен и да се више бори против опозиционих политичара него саме владе.

Током 2007. избацио је из странке Алексеја Наваљног, који ће постати неформални вођа руске опозиције.

Наваљни је умро у сибирској казненој колонији 2024. године, а Јавлински је опет настављао да га етикетира као националисту и популисту све до самог краја.

Дугогодишњи антиратни став Јаблока није увек био популаран међу гласачима.

Критиковао је руску анексију Крима 2014. године, за коју су анкете показале да је Руси подржавају, и војну операцију у Сирији касније исте деценије.

Али анкете показују да 2026. године противљење Јаблока рату у Украјини, упркос томе што је оно пажљиво формулисано да би заобишло строге законе о цензури, стиче све већу подршку.

Уз нападе украјинских дронова на руску нафтну инфраструктуру и градове далеко од фронта који доводе до несташице горива и све веће нервозе јавности, проценат подршке Кремљу је у опадању.

Овог лета, подршка партији Уједињена Русија у Кремљу пала је на 33 одсто, према провладиној агенцији за истраживање јавног мњења, што је њен најгори резултат од почетка инвазије на Украјину 2022. године.

Погледајте видео: 'Нема горива, вратимо се на коње' - нови тренд на друштвеним мрежама у Русији

Неке анкете показују да Јаблоко може да освоји више од пет одсто гласова на парламентарним изборима, тако прешавши праг за стицање посланичких места у руском парламенту Думи.

Током лета, партија је постала феномен на друштвеним мрежама, са младима који су постављали снимке себе како држе јабуке (значење речи Јаблоко на руском).

Кад би Јаблоко успео да дође до посланичких места у парламенту, то би представљало озбиљан изазов за руске власти, које покушају да одрже имиџ националне подршке Путину и његовој политици.

Уз раст подршке за Јаблоко, партија се у последњих неколико месеци суочила са до сада невиђеном репресијом према њеним најпопуларнијим политичарима.

Више од десетине политичара странке ухапшено је по оптужбама за екстремизам, а најистакнутији међу њима је Лев Шлосберг.

У августу 2026. донета је одлука да јој се забрани учешће на парламентарним изборима после тужбе партије Родина блиске Кремљу, коју су критичари прогласили „апсурдном“.

Родина је оптужила Јаблоко да јавно подржава екстремистичку организацију објављивањем материјала на својој интернет страници у подршци „међународном ЛГБТ покрету“, који је руски Врховни суд 2023. године прогласио екстремистичким.

Оптужила је и Јаблоко за кршење ауторских права пошто је виши члан странке јавно цитирао текст совјетске песме „Нека увек буде сунце“.

Врховни суд је пресудио у корист тужитеља.

Стотине младих стајало је испред московске суднице да би подржали Јаблоко, певајући песме и машући заставама.

Лидер Јаблока Николај Рибаков одбио је да спекулише да ли је изненадни раст популарности партије био последња кап за Кремљ, за ког се нашироко сматра да стоји иза одлуке забране учешћа на изборима.

Али изгнани политичар Иља Јашин, бивши члан Јаблока који је избачен из странке 2000-их, свакако верује да је управо то случај.

„Очигледно је да се у друштву нагомилао велики протестни потенцијал и он сада тражи вентил“, рекао је за ББЦ њуз на руском 10. августа.

„А чим се појави макар и најмања пукотина, сви ресурси се усмеравају на њу. И власти покушавају да је запуше.“

Јаблоко се жалио на забрану 17. августа, али је Врховни суд одбацио жалбу, а више од њених 30 присталица је ухапшено испред суда.

„Ово је била имитација судског процеса“, рекао је Рибаков присталицама по напуштању суднице.

„Суд се није бавио суштином случаја, нити га је она занимала.

„Али они су свесни, и ви сте свесни, да је Јаблоко уклоњен са избора зато што се залажемо за мир и за слободу.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk