Из Србије у српски: Шта се поручује променом назива спортских савеза

Од „Србије“, до „српског“.

Тај пут, у размаку од само месец дана, прешли су спортски савези ватерпола, рукомета и бокса у Србији, а исто је најављено и из Олимпијског комитета Србије (ОКС), који је изгласао преименовање у Српски олимпијски комитет.

Иако то све делује као језичка, лингвистичка или стилска промена, на политички и историјски компликованом подручју бивше Југославије углавном је више од тога.

„Ово никако није само језичко, већ политичко и друштвено питање - променама се наглашава припадност нацији, а не држави - и морамо га посматрати у контексту ширења тренда национализма“, каже лингвисткиња Настасја Деретић за ББЦ на српском.

Иницијатива је покренута полазећи од потребе да се „на јасан и препознатљив начин истакну национални идентитет, традиција и историјско наслеђе“, саопштено је из Олимпијског комитета Србије.

То се, како наводе, на одговарајући начин наглашава називом - Српски олимпијски комитет.

Истовремено, предлажу да и Параолимпијски комитет Србије и савези појединачних спортова размотре исто и називе уједначе тако да „одредница која упућује на Србију и српски национални идентитет буде истакнута на почетку“.

Међутим, дресове Србије у разним спортовима често - уз много успеха и медаља - бране и припадници мањинских народа, попут бошњачког или мађарског.

„Најрадије не бих око тога ништа коментарисао“, одговорио је кратко за ББЦ један од прослављених олимпијаца Србије који није српског порекла.

На сличан начин реаговало је још неколико њих - или неодговарањем на поруку или ставом да „не желе посебно да коментаришу".

До тренутка објављивања текста на позив за разговор нису одговорили ни Дејан Томашевић, председник Олимпијског савеза Србије, као ни Ненад Боровчанин, председник Српског боксерског савеза.

„Како год да се савез зове, не могу ја на то да утичем, тако је, како је“, каже Алдин Ћатовић, новопазарски атлетичар и репрезентативац Србије, за ББЦ.

„Не противим се, сви смо ми исти људи."

Лингвистика и(ли) политика

„Хајде да не играмо ту игру“, прво је што је 33-годишња Настасја Деретић, ауторка странице на друштвеним мрежама о језику и лингвистици, рекла на почетку видеа о променама назива спортских савеза.

Видео је убрзо постао виралан и за само неколико дана прикупио скоро 900 коментара.

Углавном негативних.

„Знала сам да су идентитетска питања код нас осетљива и да ће многи то схватити и лично, очекивала сам и свакакве коментаре, али не баш да ће кренути овакво лудило“, каже лингвисткиња из Зрењанина, која живи у Новом Саду.

„Чудно ми је што су људи почели мене да нападају, а само сам прочитала оно што је написано.“

Деретић у видеу каже да „српски“ и „Србије“ није исто.

Да је исто, не би дошло до промене назива, што је „само на површини језичко питање“.

„Придев српски може да се односи на Србе као нацију или на Србију као државу, док генитив Србије недвосмислено указује на државу“, рекла је у видеу.

„Дакле, имамо промену од јасног и прецизног значења ка двосмисленом, иако је и та двосмисленост климава ако погледамо образложења спортских савеза.“

У преводу, имена савеза могу бити тумачена тако да припадници националних мањина више нису укључени, већ само они који себе сматрају Србима.

„Језик као језик и реч као реч не могу бити ни добри ни лоши, али према избору начина на који се језик користи можемо да тумачимо и намеру.

„У овом случају је реч о јачању националистичког погледа као јединог начина за посматрање и разумевање друштва“, каже Деретић.

Погледајте видео: Прича о Адриани Вилагош

Шта кажу из спортских савеза?

Махом слично.

„Српски ватерполо савез добио је име које јасно дефинише припадност нацији коју представља“, саопштено је почетком јула из кровне организације тог трофејног спорта.

„Овим је национална ватерполо организација добила назив који јасније истиче припадност српском спорту, као и место које ватерполо има у нашем националном и спортском идентитету“, додали су, представљајући и нови грб.

Месец дана касније, на исто су се одлучили боксерски и рукометни савез.

„Промена је урађена у складу са називом наше земље и нашег народа, али пре свега као одговор на иницијативу великог броја боксера, тренера и клубова из Србије и Републике Српске, који су исказали жељу да се кроз назив савеза јасније изразе идентитет, традиција и припадност српском боксу“, саопштили су из боксерског савеза.

Република Српска, један је од два ентитета Босне и Херцеговине - у ком већински живе Срби - формиран Дејтонским споразумом из 1995. године, када је окончан рат на подручју бивше Југославије.

У репрезентативном тиму биће максимално уважаване различитости у погледу вере и религије свих његових чланова, јер заједништво, међусобно поштовање и спортски дух представљају темељ сваког успешног националног тима, истакао је Ненад Боровчанин, председник Српског боксерског савеза.

„На овај начин национална рукометна организација добила је назив који јасније истиче припадност српском спорту, као и место које рукомет има у нашем националном и спортском идентитету“, додали су из табора рукометаша.

Из Олимпијског комитета Србије су у међувремену истакли још једну ставку - специјализовану Експо изложбу 2027. године.

Њу виде као „изузетну прилику да се нови и уједначенији идентитет српског спорта, како у погледу назива националних организација, тако и у погледу визуелног идентитета, представи и промовише домаћој и међународној јавности“, саопштено је.

Атлетски савез Србије је још 2020. променио име у Српски атлетски савез, што је објашњено као „намера за лакшом комуникацијом са иностраним савезима и препознатљивошћу на претраживачима".

'Ми као припадници мањина смо овако изоловани'

Боксерски савез Србије био је прикладнији назив јер је обухватао равноправно све на територији Србије, рекли су из Боксерског клуба Нови Пазар за Радио Слободна Европа.

„Овако (изменама), граматички гледано, обухвата припаднике једног народа.

„Ми као припадници мањинског народа сматрамо да смо тиме изоловани из новог назива", наведено је.

Сигурни су, како кажу, да то није била идеја, али да „тако језички испада".

Промена назива ипак неће угрозити њихову сарадњу са савезом и спортисти тог клуба ће и даље учествовати у свим такмичењима, додали су.

Политика

Највиши државни званичници се до тренутка објављивања текста нису оглашавали овим поводом.

Међутим, јесте Александар Шапић, градоначелник Београда и бивши ватерполо репрезентативац - и то још 2024. године.

„Како смо дошли у фазу да избегавамо придев српски и да у том контексту не смемо да изговоримо оно што је природно свугде у свету да се изговори?

„Па зашто се наша државна телевизија зове Радио-телевизија Србије, а хрватска се зове Хрватска радио-телевизија...

„Зашто се наш фудбалски савез не зове Српски фудбалски савез, већ Фудбалски савез Србије", рекао је тада Шапић.

Одсуство речи „српски" види у томе што „још нисмо раскрстили са неким стварима из прошлости и југословенском, а суштински антисрпском политиком".

Огласили су се и студенти у блокади, који већ две године протестују тражећи утврђивање одговорности - и ванредне парламентарне изборе као пут ка томе - за смрт 16 људи у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

„Република Србија је држава српског народа и свих грађана који живе у њој - Мађари, Бошњаци, Роми, Хрвати, Горанци, Албанци, Русини, Словаци, Бугари, Власи, Руси, Украјинци, Румуни, Македонци и сви други, ово су и ваши савези", објављено је 11. августа на профилу ЕТФ у блокади.

Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална права, одговорила им је да реч српски „никога не искључује", као и да се њеним брисањем „не доказује поштовање националних мањина".

„Занимљиво је да та врста језичке осетљивости није постојала када су неке од најпрепознатљивијих институција и система заједничке државе носиле придев 'југословенски'", изјавила је министарка.

„Нико разуман из тих назива није закључивао да они припадају искључиво људима који се национално изјашњавају као Југословени."

Каква је ситуација у региону?

Хрватска има Хрватски олимпијски комитет, па и спортски савези следе исту логику.

То значи Хрватски ногометни савез, Хрватски кошаркашки савез и Хрватски атлетски савез.

У Црној Гори је необична ситуација.

Некада најмања југословенска република има Црногорски олимпијски комитет, али и Фудбалски савез Црне Горе и Кошаркашки савез Црне Горе.

Ту су и Олимпијски комитет Босне и Херцеговине, Олимпијски комитет Словеније, као и Олимпијски комитет Северне Македоније.

По истом кључу називају се и спортски савези тих земаља.

Косово, чију независност Србија не признаје, има Олимпијски комитет Косова.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk