Бурно у Скупштини Хрватске: Влада на удару због опасног отпада у Госпићу

Месецима у Хрватској траје расправа владе и опозиције у вези са одлагањем опасног отпада у Госпићу у Лици, због којег су мештани организовали протесте, забринути за здравље.

На улазу у Госпић, град у залеђу Јадранског мора, на подручју бившег комбината „Велебит", нелегално је одложено око 37.000 тона опасног и отровног отпада.

У детаљним налазима стручњака Геотехничког факултета у Загребу потврђено је присуство тешких метала, попут олова, бакра и антимона у тлу и опасних ПФАС спојева („вечних хемикалија") у подземним водама, пренео је Вечерњи лист.

На захтев председника Хрватске Зорана Милановића, скупштина расправља о овом проблему, уз оштре критике влади Андреја Пленковића, која је суочена и са захтевима да поднесе оставку.

„Ако Пленковић о овоме у Госпићу ништа није знао, онда је неспособан. Ако је знао, а ништа није предузео, онда је немоћан.

„А ако се неко окористио, онда је то велеиздаја", поручио је Никола Грмоја, посланик опозиционог Моста.

Он је критиковао Пленковића, али и Милановића што нису дошли на седницу скупштине, а посланици владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), рекли су да се председник „тренутно купа на Хвару и отвара пиво у плићаку".

„Хрватска није постала земља за паметна улагања, већ земља за одлагање отпада, земља за мафију у области животне средине. Јер мафија зна да је Хрватска земља у којој им нико неће тражити никакву дозволу или документ", рекао је Синиша Хајдаш Дончић, председник опозиционе Социјалдемократске партије (СДП).

Он каже да се проблем не решава једном оставком.

„Није довољно да министарка оде, ово је проблем владе која је изгубила способност управљања државном, јер је овај проблем настајао 10 година", додао је Хајдаш Дончић из странке из које је поникао председник Хрватске Милановић.

Звонимир Троскот из странке Мост назвао је случај у Госпићу „биотерористичким чином".

„Такозване 'вечне хемикалије' ушле су у подземне воде. За сада само Лике, али због ваше инерције врло брзо ће и другде", рекао је Троскот, обраћајући се представницима владајуће коалиције.

И остатак опозиције критичан је према влади, а на посланичке клупе поставили су одштампане фотографије Пленковића са поруком: „Закопана одговорност".

„Фабрике које су некад храниле хиљаде и хиљаде људи, данас су извор отрова који трује и који ће тровати генерације и генерације. То је ваше домољубље", поручила је Сандра Бенчић из странке 'Можемо!' премијеру Пленковићу и његовом ХДЗ-у.

Нино Распудић, независни посланик, затражио је моменталну оставку владе, називајући случај у Госпићу „најтежим од рата 1990-их".

О податку о најмање 37.000 тона опасног отпада на једној локацији у Госпићу, рекао је да је „чист хорор".

„То је 1.500 шлепера отрова. Покушајте само да бројите до 1.500", рекао је.

Из Владе Хрватске раније је речено да ће опасни отпад бити извезен јер у земљи нема одговарајућег места за одлагање.

Влада разуме забринутост становника Госпића, али је пијаћа вода, према најновијим налазима Хрватског завода за јавно здравство, у потпуности исправна и сигурна за пиће, рекао је потпредседник владе и министар просторног уређења, грађевинарства и државне имовине Бранко Бачић Хрватској радио-телевизији.

За закопани опасни отпад, којег је, кажу из хрватске владе око 30.000 тона, послат је упит на адресе 70-ак компанија широм Европе које би могле да га преузму и збрину, додао је.

Влада најављује ново кривично дело 'екоцид' и могућу казну доживотног затвора

Министар правосуђа Дамир Хабијан најавио је увођење новог кривичног дела „екоцида", за које би казне могле да буду од најмање 10 година затвора све до доживотног затвора.

„Такво посебно тешко кривично дело против животне средине, колоквијално названо 'екоцид', тренутно не постоји у хрватском законодавству", рекао је.

Хабијан је додао да су тренутно на јавној расправи и измене Кривичног закона којима се уводи институт доживотног затвора.

„У овом конкретном случају, могла би да буде изречена казна доживотног затвора", рекао је.

Као посебно важну промену издвојио је што ово кривично дело не би застаревало.

„То је важно зато што од кривичног дела против природе, дакле загађења земљишта или воде, последице могу да буду видљиве после више деценија и зато је битно да такво кривично дело не застарева", рекао је хрватски министар.

Најавио је и пооштравање казни за правна лица, па би за ова дела, ако је реч о организованој криминалној групи, уместо досадашњих 20 милиона евра била прописана санкција од 50 милиона евра.

Шта траже становници Госпића?

Откако је откривено да је у Госпићу годинама одлаган опасан отпад, организовано је више протеста, а пред седницу хрватске скупштине, из грађанског удружења „Госпић је наш дом" послали су седам захтева.

Између осталог, од владе траже хитну санацију, односно уклањање отпада са територије Госпића, да им се саопшти тачна локација за збрињавање отпада и дугогодишње надгледање квалитета воде, ваздуха и земљишта.

Траже и независну процену ризика по здравље људи и околину.

Тврде и да држава није правовремено предузела све потребне мере за спречавање могуће штете по људе и околину, иако је, према њиховим наводима, надлежним органима још од априла 2024. било познато постојање опасног отпада на подручју Госпића.

Кажу и да до данас није саопштено колико је уопште опасног отпада одлагано у Госпићу и траже да сви одговорни буду изведени пред суд, преноси Индеx.хр.

Ко је под истрагом полиције?

На основу налаза вештака и стручњака, Управа криминалистичке полиције Хрватске води истрагу против већег броја људи осумњичених да су као организована криминална група починили више кривичних дела против животне средине и привреде.

Истрага се води против најмање 10 људи људи и четири фирме.

Према сумњама истражитеља, група је организовала увоз млевеног пластичног и другог мешовитог отпада из Словеније и Италије.

Сумња се и да је група преузимала медицински и други отпад из Хрватске, који је потом незаконито закопаван или остављан на отвореном у Вараждину, Госпићу и Бенковцу, пренео је загребачки Јутарњи лист, објавивши детаљну хронологију целог случаја.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk