Направили сте фотографију из ЦхатГПТ у стилу 1980-их: Знате ли по коју цену

Раскошна коса, зрнасте фотографије и неонске боје.

Ако ваше друштвене мреже изгледају као породични фото-албум из 1980-их, нисте једини.

Милиони широм света сада користе ЦхатГПТ и друге алатке вештачке интелигенције да се трансформишу у ретро верзије себе, са све натапираним фризурама, застарелом модом и носталгичним фотографијама.

АИ слике, често настале уз помоћ ЦхатГПТ-ја, невероватно су убедљиве и изузетно захвалне за дељење на интернету, што је довело до муњевитог ширења овог тренда Instagramом, ТикТоком и Иксом.

Међутим, стручњаци упозоравају да корисници на овај налин откривају о себи много више него што су свесни.

'Забава за податке'

Популарност тренда с имиџем осамдесетих указује на шире промене у генеративној вештачкој интелигенцији.

Пре само неколико година, алатке вештачке интелигенције за прављење слика биле су углавном ограничене на ентузијасте и технолошки умешне кориснике.

Данас су оне све више уткане у свакодневни живот.

Покрећу све - од трендова на друштвеним мрежама до алатки на радном месту и у потрошачким апликацијама.

Имиџ 1980-их само је најновији у низу када је реч о вештачкој интелигенцији, после персонализованих портрета из детињства, трансформације у ликове налик онима из аниме света и свечаних слика са темом празника.

Ови вирални трендови привлаче нове кориснике и истовремено их охрабрују да деле личне податке, према Катарини Дорији, етичарки вештачке интелигенције.

„Ти трендови и настају зато што су корисни за компаније генеративне вештачке интелигенције“, каже она.

„Људи се подстичу да постављају све више и више слика себе и других.“

Дорија овај феномен - замену личних података за забаву, често без размишљања о последицама - назива „забавом за податке“.

Кариса Велиз, доценткиња филозофије са Института за етику у вештачкој интелигенцији на Универзитету у Оксфорду, сматра да би корисници требало добро да размисле пре него што поделе личне информације са системима вештачке интелигенције.

„Кад учитате фотографије у вештачку интелигенцију, то су неки од најосетљивијих података које можете да одате о себи“, каже она.

„Фотографије често садрже осетљиве метадата податке као што су локација - али ви такође одајете и биометрику.“

Биометричке информације, као што су карактеристике лица, посебно су осетљиве зато што не могу лако да се промене ако буду компромитоване.

„Можете да промените лозинку ако вам је неко украде“, каже Велиз, али „не можете да промените лице.“

Ризици могу да премаше оне са уобичајених друштвених мрежа, попут Instagramа или Фејсбука, па чак и апликација за дејтинг, зато што корисници често постављају више фотографија високог квалитета, направљених тако да јасно прикажу њихово лице, додаје Дорија.

Притом, многи корисници деле опсежне личне информације са АИ четботовима у разговорима о њиховом послу, љубавним везама и интересовањима, истиче.

У комбинацији са фотографијама, ове информације могу допринети све детаљнијем профилу појединца.

Циљано оглашавање

Али приватност није једини разлог за забринутост.

„Део потешкоће у вези са дигиталним добом јесте и што немамо представу како ће наши подаци бити коришћени у будућности“, каже Велиз.

„Не знамо чак ни где ће завршити, зато што јако много компанија тргују њима, често врло немарно.“

И Дорија и Велиз ту пре свега истичу брзи успон дипфејк садржаја - фотографија или снимака који делују као да су прави - генерисаних уз помоћ вештачке интелигенције, као пример како технологије могу да се развију на начин на који нико није очекивао.

У том смислу, иако објављене у потпуно безазлене сврхе, слике потенцијално могу да допринесу софтистициранијим АИ системима.

„Пре пет или шест година, нисмо мислили да ће се ово десити“, каже Дорија, говорећи о скорашњем расту реалистичних слика генерисаних уз помоћ вештачке интелигенције.

„Само смо сви весело постављали слике онлајн.“

Влада забринутост и у вези са профилисањем и циљаним оглашавањем.

Подаци које сакупљају технолошке компаније могу да помогну у изградњи све детаљнијих слика о интересовањима корисника, њиховим навикама и понашању, што оглашивачима и другим организацијама омогућа да их директно траже рекламама.

Многе велике компаније за вештачку интелигенцију тврде да је контрола приватности доступна корисницима, међу њима и подешавања која ограничавају садржај коришћен за унапређење будућих модела.

Из компаније ОпенАИ кажу за ББЦ да су поверење и приватност кључни за њихове производе.

Корисници задржавају контролу над властитим информацијама, са опцијом да бришу четове.

А пребацивање на привремени чет значи да њихови разговори неће бити сачувани, запамћени или коришћени за унапређење модела.

'Приватност је моћ'

И док би Дорија волела да се људи одупру виралним трендовима као што је имиџ осамдесетих, многи експерти за приватност не саватују баш да се потпуно избегавају алатке вештачке интелигенције.

Уместо тога, они охрабрују кориснике да добро размисле које информације деле и како:

Међутим, алатке вештачке интелигенције све више постају део свакодневног живота.

Стручњаци истичу да је изазов разумети на шта све пристајете кад их користите и које су позитивне, а које негативне стране.

„Приватност је моћ зато што вас штити од могуће злоупотребе моћи“, каже Велиз.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk