Kako veštačka inteligencija učestvuje u predizbornoj kampanji u Srbiji

Fotografije predsednika Srbije Aleksandra Vučića ogrnutog zastavom i okruženog vukovima, automobili sa natpisima „Srbija pobeđuje" i „Studenti pobeđuju", kao i pojedini snimci protesta postoje samo ako pogledate u telefon.

U realnosti ih nema.

Zato što su stvoreni uz pomoć veštačke inteligencije (AI).

Kako predizborna kampanja u Srbiji ulazi u drugi mesec, čini se da je sve više takvog sadržaja na društvenim mrežama poput Instagrama, TikToka i Fejsbuka.

AI čini kampanje bržim, jeftinijim i jednostavnijim, kaže Šebnem Jardimdži Gejikči, profesorka na Institutu za nauku i etiku sa Univerziteta Bon u Nemačkoj.

„Stranke mogu da je koriste za analizu podataka o biračima, testiranje poruka, prevođenje materijala, ali i da odgovaraju na pitanja pomoću četbotova i generišu tekstove, slike ili audio snimke", dodaje ona za BBC na srpskom.

Istraživanje o veštačkoj inteligenciji i političkim kampanjama objavljeno 2025. godine, koje je sprovela sa kolegama, pokazuje da ovi alati postaju sastavni deo preidzbornih nadmetanja.

U maglovitom svetu političkih poruka koje koketiraju sa neistinama, čini se da unose dodatnu zabunu.

Većina AI-generisanog sadržaja nije bila jasno označena, potvrđuje i analiza organizacije AI Forensics iz 2026.

„Iako olakšava komunikaciju sa biračima, veštačka inteligencija može da učini političke poruke manje transparentnim i težim za proveru", veruje Jardimdži Gejikči.

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama 2024. bili su među prvima na kojima se AI aktivno koristio, pokazuje istraživanje naučnika sa Univerziteta Stenford.

Dve godine kasnije, u Srbiji „AI izborni sadržaj dodatno pojačava postojeće političke podele i nizak nivo poverenja u medije", ukazuje Srđan Prodanović, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju za BBC na srpskom.

„Koristi za širenje neproverenih ili lažnih informacija, i kao sredstvo za privlačenje pažnje i održavanje političke vidljivosti", dodaje.

Evropska unija je poslednjih godina usvojila nekoliko propisa u pokušajima da ograniči rizike koje AI može predstavljati za izborne procese.

Srbija za sada nema poseban zakon koji reguliše veštačku inteligenciju.

Koji su rizici?

Na mrežama su se pojavljivali i AI generisani crtani filmovi sa uvredljivom tematikom, kao i lažni snimci sa protesta podrške Hašimu Tačiju, bivšem premijeru i predsedniku Kosova osuđenom za ratne zločine, na kojima okupljeni nose transparent „Studenti pobeđuju".

Ovakav sadržaj donosi tri međusobno povezana rizika, kaže Jardimdži Gejikči.

Kao prvi. navodi da je sada lakše napraviti i širiti lažni sadržaj „o kandidatima ili izbornim procedurama".

„Političke kampanje mogu da koriste podatke o biračima da različitim grupama šalju prilagođene poruke, uz malo javnog nadzora", objašnjava ona.

Treće, automatizovani nalozi i sistemi za preporučivanje sadržaja na platformama mogu da pojačaju pojedine poruke i stvore pogrešan utisak o njihovoj popularnosti.

Pritom, rizik zavisi od političkog konteksta.

Ovi alati mogu biti posebno štetni tamo gde su medijski pluralizam i izborni nadzor već slabi, dodaje profesorka.

„U autoritarnim režimima birači uglavnom nemaju pristup pouzdanim informacijama, političke stranke ne takmiče se pod jednakim uslovima, a primena veštačke inteligencije, naročito kada dolazi iz centara moći, često ostaje bez odgovarajuće kontrole i odgovornosti", naglašava.

Kada neka politička poruka već prođe kroz mreže, određene posledice su već nastupile, dodaje sociolog Prodanović.

„Kasno je da se reaguje kada su ljudi već videli ili poverovali u nešto što je generisano pomoću AI."

'Borba SNS-a za mesto na fidu'

Priča o upotrebi AI-a u srpskoj politici počela je i pre zvanične izborne kampanje.

Na fotografiji skupa podrške vladajućoj SNS-u „Srbija jedna porodica", održanog 27. juna 2026. u Beogradu, koju su delili pojedini simpatizeri i članovi stranke - prikazano je da kroz Bulevar kralja Aleksandra protiče reka, koje u stvarnosti nema.

Fotografija je postala viralna, a opoziciji služila za ismevanje predstavnika vlasti.

Sa sličnim motivima su napravljene i desetine lažnih fotografija predloga spomenika u Beogradu, posle postavljanja skulpture vage na beogradskim Terazijama.

Od kada je objavljen datum izbora, na mrežama se pojavljuju AI posteri i najave koje često postavljaju anonimni i poluanonimni profili.

Ova pojava naziva se slopaganda - propagandni sadržaj generisan veštačkom inteligencijom koji se masovno širi internetom.

U aktuelnoj kampanji ga najviše koristi SNS, neretko za diskreditovanje protivnika, kaže Prodanović.

„Otkako je predata Studenska lista, vladajuća stranka na sve načine pokušava da stvori neku vrstu šoka na mrežama", tvrdi on.

Logika je „da birači, ali i neopredeljeni, primete, reaguju na njega ili se makar duže zadrže na objavi".

„Tako se na neki način zauzima prostor na fidu (početnoj strani)", dodaje.

To im je „posebno značajno jer je Studentska lista značajno prisutna na društvenim mrežama", objašnjava.

Studentska lista važi za glavnog konkurenta Vučićevom SNS-u na predstojećim izborima zakazanim za 25. oktobar.

Jardimdži Gejikči objašnjava da AI sadržaj ne donosi nužno nove glasove, ali pomaže strankama da dopru do ljudi do kojih je ranije bilo teško doći.

„On može da utiče na to sa kojim se temama birači susreću, da li imaju poverenja u nekog kandidata ili da li uopšte veruju da glasanje ima smisla."

Muzika: Od propagande do mima

Sadržaj nije rezervisan samo za pravljenje fotografija i video snimaka.

Tokom antivladinih protesta u Srbiji, pokrenutih posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je nastradalo 16 ljudi, na Jutjubu se pojavila pesma Bolje biti ćaci nego biti zlo, a spot je napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.

Reč „ćaci", prvobitno je korišćena podrugljivo za pristalice vlasti i protivnike studentskih blokada, ali su se vremenom naprednjaci poistovetili s nazivom i u pesmi je predstavljena pozitivno.

Pesma se posebno proširila na TikToku, uz šaljive i ironične sadržaje.

I pristalice studenata pravile su melodične parodije, poput „Moj mali ćaci", po motivu dečje franšize „Moj mali poni".

AI muzike ima i u predizbornoj kampanji.

Na mrežama su deljeni snimci Bogoljuba Karića, srpskog biznismena i nosioca liste „Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK" kako pleše uz pesmu napravljenu uz pomoć veštačke inteligencije.

Ovo nije karakteristično samo za Srbiju.

Pesma We Are Charlie Kirk, objavljena posle ubistva američkog konzervativnog aktiviste 2025, proširila se društvenim mrežama kao AI pesma sa hrišćanskom tematikom posvećena Kirku.

Iako je prvobitno zamišljena kao počast, na TikToku je ubrzo dobila i ironični prizvuk - kao podloga za mimove koji nisu imali mnogo veze sa prvobitnom porukom.

Pesma ima više od 13,6 miliona strimova na muzičkoj aplikaciji Spotifaj.

Na TikToku je iskorišćena u više od 58.000 videa, a uspela je da se nađe i na vrhu liste Spotify Viral 50 Global.

Kako je u svetu?

Na parlamentarnim izborima u Slovačkoj 2023. pojavio se lažni audio-snimak koji je navodno prikazivao razgovor opozicionog lidera sa novinarom o nameštanju izbora.

„Snimak se proširio neposredno pred glasanje, kada je bilo vrlo malo vremena da se utvrdi šta se zapravo dogodilo, što pokazuje da je trenutak objave od presudnog značaja", kaže Jardimdži Gejikči.

Na izborima u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir 2024, telefonski poziv generisan veštačkom inteligencijom imitirao je glas Džoa Bajdena i pozivao ljude da ne glasaju.

Predsednička kampanja na Tajvanu 2024. pokazala je još jednu taktiku.

Organizacije za proveru činjenica dokumentovale su lažno generisane audio-snimke kandidata, kao i video u kojem je izmenjeno ono što je kandidat Laj Čing-te (poznat i kao Vilijam Laj) navodno rekao o protivnicima, podseća profesorka.

„Stvarni uticaj ovih incidenata na izborne rezultate ne može se precizno izmeriti, ali oni pokazuju kako veštačka inteligencija može da se koristi za mešanje u izbore."

Mađarski parlamentarni izbori 2026. pokazali su da je veštačka inteligencija postala važno oružje političke propagande i dezinformacija, piše u radu mađarskih naučnika objavljenom u biltenu Evropske opservatorije za digitalne medije (EDMO).

Stranka Fides, bivšeg premijera Viktora Orbana, masovno je koristila AI fotografije i video-snimke da kod birača izazove strah i nepoverenje prema opoziciji, piše u ovom radu.

Korišćeni su generisani snimci lidera opozicione stranke Petera Mađara kao „marionete" ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, kao i lažni program opozicije sa izmišljenim obećanjima, poput dodatnog oporezivanja kućnih ljubimaca.

Kako uočiti AI sadržaj?

Najpre, na mnogim snimcima i fotografijama u dnu ili na vrhu sitnim slovima bude ispisana poruka 'AI generisan sadržaj'.

Praktičan savet biračima bio bi da zastanu pre nego što podele neki snimak ili poruku ako im deluju neobično, uznemirujuće ili se pojavi neposredno pred izbore, ukazuje Jardimdži Gejikči.

Umesto da odmah reaguju, trebalo bi da bar malo provere to što vide.

Za informacije o biračkom spisku, mestu za glasanje ili vremenu održavanja izbora, najsigurnije je osloniti se na zvanične kanale izbornih institucija, dodaje profesorka.

Kratak recept bi bio odgovoriti i na nekoliko jednostavnih pitanja.

„Ko je prvi objavio ovu informaciju, koji dokazi je potkrepljuju, kakve posledice može imati ako je prihvatim kao tačnu i mogu li da je proverim u nekom pouzdanom izvoru?

„Takav kritički pristup ne zahteva mnogo vremena, ali može značajno da smanji rizik od širenja manipulativnog ili netačnog sadržaja", zaključuje Gejikči.

BBC na srpskom je potvrdio da je sadržaj pomenut u tekstu generisan uz pomoć veštačke inteligencije.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk