Šta Vedranu Rudan čini Vedranom Rudan

„Otišla je na područje bez signala".

Tim citatom iz jednog njenog ranijeg intervjua, na zvaničnoj Fejsbuk stranici objavljena je smrt Vedrane Rudan, hrvatske novinarke i književnice britkog pera, u 77. godini.

U tekstovima, romanima i javnim istupima godinama je bez zadrške komentiarisala politiku, društvo, medije, brak, položaj žena, zbog čega je izazivala velika reagovanja.

Napisala je je 16 romana: Doživotna robija, Puding od vanilije, Ples oko sunca, Muškarac u grlu, Život bez krpelja, Crnac u Firenci, Kad je žena kurva/kad je muškarac peder, U zemlji krvi i idiota, Zašto psujem, Kostura okruga Madison, Dabogda te majka rodila i Uho, grlo, nož.

„Bila je retka po tome što se vrlo hrabro usuđivala da govori o teškim i bolnim temama.

„Njenom smrću ceo region je izgubio mnogo", rekla je Slađana Novaković iz izdavačke kuće Rende, koja je među prvima u Srbiji objavila njene knjige, za BBC na srpskom.

Romani Vedrane Rudan su prevedeni na engleski, mađarski, poljski, francuski, italijanski, ruski i makedonski jezik.

U ranijem intervjuu u emisiji Hrvatske televizije 'Nedeljom u 2', govorila je o njenoj borbi sa rakom.

„Hoću da kažem da ima mnogo ljudi koji me vole i ja volim njih. I da sam besmrtna.

„Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala", rekla je za HRT.

Po njenim romanima igrane su pozorišne predstave u Zagrebu, Beogradu i širom Evrope.

„Pratila sam je zato što je bila drugačija, provokativna i direktna, bez dlake na jeziku“, kaže 42-godišnja Jovana Zalar iz Zemuna.

„Nije ulepšavala realnost, ni u društvu, ni lično i možda se nekom ne dopada njena direktnost, ali je uvek imala hrabrosti da glasno kaže stvari koje većina misli, ali ne sme da izgovori“, dodala je Zalar.

Prvi put je, kaže, njene knjige čitala davno, još kao tinejdžerka, ali poslednjih godina nije imala toliko vremena za njih.

Zato je u medijima pratila njene tekstove, kao i njenu stranicu na društvenim mrežama.

Volela je njen crni humor.

„Sećam se, na primer, teksta o porodici u kojem je prozivala decu da su jedino tu i jave se roditeljima kada im nešto treba.

„Lično je preokretala u društvene provokacije, prozivala i društvo i porodične odnose i javne ličnosti i uvek ubola tačno u metu“, smatra Zalar, nastavnica violine.

Iako su joj pojedine poruke bile „prejake“, bile su njene autentične i dolazile su iz ličnog iskustva.

„Prema njoj čovek nikada nije mogao da ostane ravnodušan.

„Uvek je izazivala neku reakciju, a to je srž umetnosti i stvaralaštva“, kaže Zalar.

Milica Milošević voli romane Vedrane Rudan, a omiljeni su joj Zašto psujem i Puding od vanilije.

„Ona predstavlja za mene naizgled složenu, a zapravo jednostavnu, iskrenu i pravednu ženu i spisateljicu“, kaže Milošević za BBC na srpskom.

Rudan je rođena u Opatiji kod Rijeke 29. oktobra 1949. godine.

Karijeru je počela kao novinarka, a tokom 1991. godine dobila je otkaz na Radio Rijeci zbog kritike tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i njegove politike.

Pisala je za brojne medije među kojima je i splitski Feral tribjun (Feral Tribune), nekadašnji politički satirični list poznat po oštrim tekstovima o nacionalizmu u Hrvatskoj i na Balkanu nastao ratnih 1990-ih.

Rudan je često kritikovala vlast, crkvu i političare, govorila o uvek napetim odnosima Hrvatske i Srbije.

Zbog komentara o stradanju Palestinaca u Pojasu Gaze i upoređivanja izraelske politike sa Holokaustom, Rudan je 2009. godine dobila otkaz na hrvatskoj televiziji Nova, a uredništvo se tada izvinilo zbog, kako su rekli, govora mržnje.

„Napravila sam strašan zločin. U TV emisiji sam objavila imena i prezimena ubijene palestinske dečice iz Gaze. Zbog toga sam dobila otkaz.

„Molim one koji su mi dali otkaz da budu milostivi. Ne ubijte mi decu, ne razvalite mi kuću raketom. Zahvalna Vedrana Rudan", napisala je ona tada u ironičnom reagovanju na otkaz.

U intervjuu Jutarnjem listu 2016. godine, sebe je opisala kao „jednu od najcrnjih osoba na svetu".

Govorila je o siromaštvu u detinjstvu i kako je za hleb morala da zarađuje još kao 12-godišnjakinja.

Tri godine kasnije ispričala je da je odrasla u porodici opterećenoj nasiljem i alkoholizmom.

Njenu teško bolest ranije je ovako komentarisala:

„Da budem jasna, stara sam, teško bolesna, ali se ne bojim smrti.

„Moj onkolog mi je juče rekao: 'Bolest napreduje, gospođo. Tešite se, još niko iz života nije živ izašao'".

Prethodno je kolumne pisala na blogu Kako umrijeti bez stresa, koji je imao više od deset miliona pregleda, a ugasila ga je 2015. godine, objašnjavajući da ne želi više da piše o mržnji koja je preplavila društvo.

„Govorila je provokativno i hrabro, njene reči su bile poput ogledala“, kaže Vojislava Crnjanski Spasojević, književna blogerka, za BBC na srpskom.

Poruka njenog poslednjeg teksta: 'Budite se slepci, ova država je rak za Hrvatsku'

U poslednjem tekstu „Devojka u zagrljaju metastaze", objavljenim na blogu Rudan.info 26. jula ove godine, istakla je uslove u kojima zaposleni na onkološkom odeljenju bolnice u Rijeci svakodnevno brinu o pacijentima.

„Riječka onkologija je u kamenu i gvožđu. Proširuje se dok vrućina ubija, medicinske sestre dave se u paklu sa smeškom na licu", napisala je Rudan.

U tekstu je postavila pitanje mogu li smene od 24 sata da budu poziv ili se radi o „hrvatskom državnom zločinu".

Spomenula je i plate medicinskih sestara o kojima ntko ne piše niti snima emisije.

Mesečno primaju od 1.200 do 2.000 evra, računajući i prekovremene sate, napisala je ona i dodala: „Da sam bogata dala bih medicinskim sestrama sve što imam".

Napisavši da plakanje nad životom „robova u našim bolnicama" neće pomoći ni sestrama, ni pacijentima, imala je poruku za sve: „Kako ne razumete, slepci! Budući bolesnici! Izađite na ulice i svim snagama se borite protiv Države koja je rak za Hrvatsku".

Šta je Rudan govorila o odnosu Srba i Hrvata i studentskim protestima u Srbiji?

U mnogim intervjuima, Rudan je pričala o položaju žena na Balkanu, nasilju nad njima, kao i odnosima Srbije i Hrvatske, kritikujući vladajuće elite što i dalje govore o ratu koji je davno završen.

„Žalosno je što na ovaj dan (8. mart) moramo po 100. put da govorimo o ratu, ali mi Srbi i Hrvati nikako da se maknemo od te odvratne teme. To je i tema moje knjige.

„Međutim, ja sam se zaista nadala da će to prestati da bude tema, ali čim krenu izbori, mi smo vama neprijatelji, vi ste nama neprijatelji, i tako u krug. Dosadilo mi je", rekla je Rudan u emisiji 'Jedan dobar dan' Radio-televizije Srbije.

Bila je kritična i prema savremenom društvu oko kojeg se sve vrti oko novca.

„Jedino je novac u životu ono što može da ti pomogne - ne ljubav tvog dragoga, ne domovina, ne san o slobodi, novac može da kupi sve.

„Slobode nema - sloboda je kad možeš da ideš gradom i budeš sit, a to ne možeš bez love. Ne možeš da kažeš - ja sam gladan, ali ja sam slobodan. Ti si gladan i ti si rob", rekla je u emisiji 'Da sam ja neko'.

Slično je govorila i u ranijem intervjuu RTS-u na 8. mart, Međunarodni praznik žena.

„Šta znači mi narod, kada nemamo nikakvu moć. Šta znači mi narod?

„Danas sam u Knez Mihailovoj (centar Beograda) videla da neka politička partija deli ruže ženama, i to je sve što oni rade za nas narod, a u pauzi između dva Dana žena ili Dana onoga, dobijamo po male plate, rad na tri meseca, robovski status.

„Ne samo mi, već čitav svet. Svi smo mi crnci. Pa i vi ste crnci. Potplaćeni, radite danju-noću, dižete se u zoru, smeškate se, a nije vam do smeha.

„Ja isto tako glumim nekakvu hepi bakicu, ali sve je to laž. Naši obični životi su nešto drugo, Večna borba za nekakav opstanak, nekakav status, da imaš bar za doktora, ili vi detetu za patike", rekla je tada književnica za RTS.

Uputila je i podršku studentskim protestima u Srbiji 2025. godine, iniciranih padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. kada je poginulo 16 ljudi.

„Dečaci i devojke, sa vama sam. Pomozite i nama. I ovde ginu ljudi.

„Ubi nas hrvatska tišina“, napisala je književnica uz fotografiju crvene šake, jednog od simbola antivladinih protesta u Srbiji.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk