U bolnici u Pakistanu korišćeni isti špricevi usred HIV epidemije kod dece: BBC

Upozorenje: Tekst sadrži opise koji bi mogli da budu uznemirujući za neke čitaoce

Muhamed Amin imao je osam godina kada je preminuo, pošto je bio pozitivan na HIV.

Njegova temperatura je bila toliko visoka da je insistirao da spava napolju na kiši.

Uvijao se od bolova kao da je „ubačen u vrelo ulje“, kaže njegova majka Sugra.

„Stalno se svađao sa mnom, ali me je i voleo“, kaže 10-godišnja Asma dok kleči kraj bratovljevog groba.

Nedugo pošto se njen brat zarazio virusom, Asma je otkrila da je i ona zaražena.

Njena porodica veruje da su ga oba deteta dobila od injekcija datih kontaminiranim iglama tokom rutinskog medicinskog pregleda u državnoj bolnici u Taunsi, u pokrajini Pandžab, u Pakistanu.

Oni su dvoje od 331 deteta koje je BBC Oko identifikovao kao pozitivne na testu za HIV u ovom gradu od novembra 2024. do oktobra 2025. godine.

Kada je lekar sa privatne klinike krajem 2024. doveo epidemiju u vezu sa bolnicom THQ Taunsa krajem 2024. godine, lokalne vlasti su obećale „zavođenje reda“ i suspendovale medicinskog direktora bolnice u martu 2025.

Ali istraga BBC Oka sada može da potvrdi da se opasna praksa davanja injekcija nastavila mesecima kasnije.

Tokom 32 sata tajnog snimanja krajem 2025, zabeleženo je 10 slučajeva u kojima su špricevi ponovo korišćeni za bočice sa lekovima u više doza, što je moglo dovesti do kontaminacije leka.

U četiri od ova slučaja, videli smo kako se lek iz iste bočice daje nekom drugom detetu.

Ne znamo da li je bilo koje od te dece bilo HIV-pozitivno, ali ova praksa stvara očigledan rizik od zaražavanja virusom.

„Čak i ako se stavi nova igla, špric može sadržati virus, koji se potom prenosi na pacijenta“, kaže doktor Altaf Ahmed, mikrobiolog i jedan od vodećih pakistanskih stručnjaka za zarazne bolesti, pošto je pogledao naš tajni snimak.

Snimili smo i zaposlene, među kojima je i jedan doktor, kako ubrizgavaju lekove pacijentima bez sterilnih rukavica 66 puta, dok je drugi stručnjak ocenio da naš snimak ukazuje na šire propuste u obuci za kontrolu infekcija u Pakistanu.

Zabeležili smo i kako medicinska sestra bez sterilnih rukavica pretražuje kutiju za medicinski otpad.

„Ona krši sve principe bezbedne primene injekcija“, kaže Ahmed.

Ali kad smo pokazali naš snimak novom direktoru bolnice Kasimu Buzdaru, odbio je da prihvati da je autentičan.

On je tvrdio da je mogao da nastane pre nego što je on preuzeo dužnost ili da je „snimak mogao biti režiran“ i insistirao na tome da je njegova bolnica bezbedna za decu.

Gul Kaisrani, doktor u lokalnoj privatnoj klinici, bio je prvi koji je primetio epidemiju krajem 2024. godine, pošto je zapazio porast broja dece koja prolaze kroz njegovu kliniku, a da su pozitivna na HIV.

Gotovo sva od 65 do 70 dece kojima je postavio dijagnozu bila su lečena u THQ Taunsi, kaže on.

On se priseća kako mu je jedna majka rekla da je njena ćerka dobila injekciju istim špricom kao i njen rođak koji živi sa HIV-om, a da je špric potom upotrebljen za još nekoliko druge dece.

Kaisrani kaže da mu je otac deteta rekao da se on usprotivio ponovnoj upotrebi špriceva u ovoj bolnici, ali da su ga medicinske sestre ignorisale.

BBC Oko je uspeo da sakupi podatke iz pokrajinskog programa Pandžaba za HIV preglede, od privatnih klinika i iz seta podataka procurelih iz policije, kako bi identifikovao 331 dete pozitivno na HIV u gradu Taunsi između novembra 2024. i oktobra 2025. godine.

Od uzorka na 97 dece sa HIV-om čije su porodice bile testirane, samo četvoro njihovih majki takođe je bilo pozitivno na testu.

To ukazuje da je veoma mali broj ovih slučajeva bio izazvan prenošenjem sa majke na dete.

Sugra, majka Muhameda Amina i Asme, bila je negativna na testu za HIV, a njen muž je poginuo dve godine ranije u saobraćajnoj nesreći.

Prema podacima pokrajinskog programa za testiranje na HIV, „kontaminirane igle“ označene su kao način prenosa u više od polovine od ukupno 331 slučaja, među kojima je i Asmin, dok za preostale način nije preciziran.

Vlada Pandžaba je intervenisala u martu 2025, kad je rekla da je broj slučajeva bio 106.

Tajab Faruk Čandio, direktor bolnice THQ Taunsa, bio je suspendovan, ali BBC Oko saznaje da je već u roku od tri meseca ponovo radio sa decom kao viši medicinski službenik u ruralnom zdravstvenom centru na obodu Taunse.

On je za BBC Oko rekao u intervjuu da je preduzeo „hitne“ mere pošto je bio obavešten o pozitivnom slučaju HIV-a u THQ Taunsi, ali je rekao da bolnica nije bila uzrok širenja zaraze.

Čandija je zamenio Buzdar.

Za BBC je rekao da je HIV bio „njegova glavna briga“ kad je prihvatio posao u martu 2025. i da je vodio politiku „nulte tolerancije“ prema nebezbednoj kontroli infekcija.

„Sproveli smo programe obuke za bolničare i medicinske sestre kako sprečiti i pobediti HIV.

„Najvažniji deo bilo je naše odeljenje za kontrolu prevencije zaraze. Oni su bili pravilno obučeni“, kaže on.

Dokazi BBC Oka, međutim, pokazuju da se nebezbedna praksa nastavila osam meseci kasnije.

Naši snimci iz novembra i decembra 2025. godine, nastali u razmaku od nekoliko nedelja, zabeležili su špriceve i bočice koje su često ostavljane otvorene, zajedno sa odbačenim iglama na pultovima koji je trebalo da budu sterilni.

Većina dece koju smo videli da su lečena u THQ Taunsa dobili su injekcije preko kanile cevi zabodene u venu – što dodatno povećava rizik od infekcije.

Kada uđe pravo u krvotok, kontaminirani lek može zaobići prirodne odbrambene barijere organizma.

Takođe smo snimili jednu medicinsku sestru kako vadi korišćeni špric ispod pulta.

Umesto da ga baci, ona ga dodaje koleginici, spremnog da ga upotrebi za drugo dete.

Kad smo pokazali Buzdaru naše tajne snimke, on je insistirao na tome da su oni nastali pre njegovog mandata ili da su izrežirani.

Pitali smo ga šta bi poručio lokalnim roditeljima koji gledaju ove snimke.

„Mogu da im kažem sa sigurnošću, sa velikim samopouzdanjem, da treba da se leče u THQ Taunsi“, dodao je.

U saopštenju, lokalna vlada je rekla da „nijedan potvrđeni epidemiološki dokaz“ nije „definitivno utvrdio da je ova bolnica izvor“ zaraze.

Dodaje se da je zajednička misija Unicefa, Svetske zdravstvene organizacije i regionalnog ministarstva zdravlja da spreči „ulogu neregulisanih privatnih praksi“ i „nekontrolisanih transfuzija krvi“.

Ali BBC Oko je imao uvid u procureli izveštaj inspekcije zajedničke misije iz aprila 2025. godine o zarazi u gradu, koji je pokazao mnoge od istih problema kao i naša istraga THQ Taunse.

„Uslovi su bili posebno zabrinjavajući na pedijatrijskom hitnom prijemu“, piše u izveštaju – a to je jedno od odeljenja u kom je BBC Oko napravilo tajne snimke.

„Nedostajali su osnovni pedijatrijski lekovi, a nebezbedna praksa ubrizgavanja bila je uobičajena.

„Intravenozna tečnost bila je iznova upotrebljavana, kanile su bile neoznačene, a korišćeni setovi za infuziju bili su ostavljani da vise na stalcima.

„Higijena ruku bila je zapostavljena, lavaboi su bili zapušeni, a nisu bili dostupna dezinfekciona sredstva za ruke.“

Doktorka Fatima Mir, profesorka pedijatrijske medicine iz univerzitetske bolnice Aga Kan u Karačiju, kaže da naš snimak ističe slabosti u obuci kontrole infekcija u Pakistanu.

„Moramo da upozorimo osoblje da su postali aktivni instrument u prenošenju bolesti.“

Naša istraga ukazuje da su nebezbedne prakse delimično rezultat sistemskih pritisaka, poput kulturoloških preferencija ka primeni injekcija u lečenju.

Pakistan ima jednu od najvećih stopa korišćenja terapeutskih injekcija na svetu, od kojih su mnoge sa medicinskog stanovišta nepotrebne.

Ljudi ih traže, čak i za njihovu decu, a lekari im rado udovoljavaju, kaže Mir.

„Trebalo bi da standarde za primenu injekcija drže veoma visokim i da ih koriste samo za životno ugrožavajuće bolesti. Za blage do umerene bolesti trebalo bi koristiti oralne lekove“, dodaje.

Nestašica lekova i zaliha takođe dovodi do nebezbednih praksi.

Potražnja za injekcijama može da izvrši pritisak na resurse, koji se dodeljuju državnim bolnicama preko sistema kvota koje nadziru njihovi direktori.

„Odredili su broj zaliha i rečeno im je da moraju da im izdrže čitav mesec.

„Zar ne vide koliko je to opasno? I gde bi trebalo da troše novac?“, kaže Mir.

Tokom našeg tajnog snimanja otkrili smo da su zalihe često nedostajale na odeljenjima, i da je pacijentima koji mogu da priušte tečni paracetamol rečeno da ga donesu.

„Teraju nas da pravdamo svaki lek“, rekla je jedna medicinska sestra.

Prakse zabeležene u THQ Taunsi poklapaju se s onima u prethodnim epidemijama na drugim mestima u Pakistanu.

Stotine dece u gradu Ratoderu, u pokrajini Sind, 2019. su bile pozitivne na HIV testu, većina njih sa roditeljima koji su bili negativni.

Lokalni pedijatar, doktor Imran Arbani, rekao je za BBC da je ustanovio ponovljene posete klinikama i brojne injekcije u njihovim medicinskim kartonima, „tako da je do prenošenja sigurno došlo u jednom od ovih medicinskih okruženja“.

Broj dece pozitivne na HIV je do 2021. godine skočio na 1.500 - a čak i sada, nova zaražavanja se i dalje dešavaju.

Dok smo snimali u Taunsi, serija novih slučajeva prijavljena je u Karačiju.

U oblasti SITE Tauna, deca lečena u lokalnoj državnoj bolnici Kulsum Bai Valika kasnije su bila pozitivna na HIV.

Među njima je bila i dvogodišnja Mikaša.

Član njene porodice rekao je da je bolničko osoblje koristilo iste špriceve na brojnoj deci.

„Punili su isti špric i davali ga jednom detetu, a potom ga ponovo punili i davali drugom“, rekao je on za BBC Oko.

Direktor bolnice Mumtaz Šaik rekao je u intervjuu da „kvalifikovani doktori nikad ne koriste ponovo iste špriceve“, tako da „nema takvih stvari u državnim bolnicama.“

Federalni ministar zdravlja, međutim, potvrdio je javno da je epidemija od 84 slučaja bila pokrenuta ponovnom upotrebom kontaminiranih špriceva u bolnici.

Kad smo nalaze naše istrage izneli nacionalnoj vladi, portparol je rekao da je „delovao brzo u okviru vlastitog ovlašćenja da istraži pritužbe i primeni kontrolne mere prevencije zaraze“, uz smernice poslate zdravstvenim ustanovama u martu 2025. godine.

Asmina je počela da gubi na težini i pred njom je doživotno lečenje od virusa kojem nikada nije smela da bude izložena, kaže njena porodica.

Zbog stigme povezane sa HIV-om, susedi često ne dozvoljavaju deci da se igraju s njom, pa ostaje izolovana.

„Šta nije u redu sa mnom?“, stalno pita majku.

Dok stoji kraj groba njenog brata, Asma kaže da joj on nedostaje.

„On je sada kod Boga.“

Kaže da uči i da je vredna u školi.

„Kad odrastem, želim da postanem doktor“, dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk