Избори у Србији

Србија

Балкан

Свет

Најпопуларније

Почетна страна

Видео

Гледајте

Srbija

U Srbiji se godišnje na 750 do 1.000 novorođene dece rodi jedno sa rascepom usne, odnosno „zečjom usnom".

Život ljudi sa zečjom usnom u Srbiji: „To nije samo estetski problem"

Svet

Sve veći broj dece rađa se uz pomoć revolucionarne nove tehnike koja praktično znači da u sebi nose genetski materijal troje ljudi, što otvara nove rasprave kakva bi prava ona trebalo da imaju.

Da li bebe nastale mešanjem DNK troje ljudi imaju pravo da znaju ko su oni

Džo Kameron ima retke genetske mutacije zbog kojih skoro uopšte ne oseća bol, a naučnici su sada otkrili kako te mutacije zapravo deluju.

Žena koja zbog retke genetske mutacije ne oseća bol

Naučnici su analizirali DNK porodica sa neobjašnjivim, teškim razvojnim poremećajima i otkrili na desetine novih stanja.

Otkrivene nove bolesti, hiljade dece konačno dobilo dijagnozu

Naučnici su napravili jajne ćelije od ćelija mužjaka miša, otvarajući put da muški parovi dobiju sopstveno dete.

Ogromno naučno otkriće: Jajne ćelije napravljene od ćelija mužjaka miša

Propisi su izmenjeni nakon protesta zbog beba sa uređenim genima, ali vodeća stručnjakinja u toj oblasti kaže da promene nisu dovoljne.

Novi zakoni u Kini o uređivanju ljudskih gena brinu stručnjake

Sav genetski materijal koji se nasleđuje od roditelja jeste genom.

Da li je srpski genom mit

Novi lek, analize krvi i specijalizovano selo su među stvarima koje su pružile nadu ljudima obolelim od Alchajmerove bolesti u poslednje četiri godine.

Četiri stvari koje daju nadu obolelima od Alchajmera

Jedna američka kompanija pokušava da vrati u život izumrlog tasmanijskog tigra i runastog mamuta. Međutim, da li je moguće, ili čak etički, vratiti životinje koje nisu živele na Zemlji desetinama ili hiljadama godina?

Zašto je teško vratiti izumrle životinjske vrste u život

Džimi Olaher oseća se kao da je ponovo rođen posle pionirskog novog metoda lečenja bolesti srpastih ćelija.

Nije mogao da zamisli život bez bolova - dok mu nauka nije „popravila" gen

Decenijama su naučnici pokušavali da sklope sve kockice unutar genetske građe.

Revolucionarno saznanje - prvi put otkriven čitav ljudski genom

Anđela ima 10 godina, ali mama o njoj brine kao da ima devet meseci. Anđela ima retku bolest - sindrom CDKL5.

Život dece sa retkim bolestima: Suzana - majka koja ne odustaje

Uzorak kose vođe Indijanaca potvrđuje identitet njegovog praunuka.

Čuveni indijanski poglavica Bik Koji Sedi ima živog potomka

Ideja o vanzemaljcima može izgledati apsurdno. Ali vremena se menjaju, kao i nauka, kaže Fil Plat, i to ideju čini mnogo verovatnijom nego kada se nekada pojavila.

Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru

Porodica u Bangladešu bori se sa izuzetno retkim genetskim stanjem - „bolešću odlaganja imigracije“.

Porodica koja nema otiske prstiju

Istraživanjem su pronađeni geni koji dokazuju zašto se neki ljudi teško razbole od Kovida-19

Zašto se neki ljudi teško razbole od Kovida - odgovor je u genima

Ovo saznanja pomogla su naučnicima da počnu da planiraju izgradnju samoodržive baze na Mesecu.

Na Mesecu ima više vode nego što se mislilo

Ovo je prvi put da su nagradu podelile dve naučnice, koje su osvojile priznanje za dostignuća u modifikaciji genoma.

Naučnice osvojile Nobelovu nagradu za hemiju za „makaze" koje menjaju gene

Američka svemirska agencija (NASA) zamolila je naučnike da izrade nacrt za misiju u 2030-tim.

Lebdi li život u oblacima Venere

Mačke sa dva lica nazivaju se mačke Janus, po rimskom bogu sa dva lica.

Mače sa dva lica iznenadilo sve

Nova tehnologija uređivanja korena DNK je poput „genetskog procesora" koji može ponovo da ispiše DNK.

„Uređivanjem“ DNK do uklanjanja genetskih defekata

Naučnici nisu daleko odmakli u potrazi za odgovorom na pitanje zbog čega je jedna od deset osoba levoruka.

Pronađena „DNK levorukih“ - koja menja strukturu mozga

Zašto ljudi prodaju gene privatnim kompanijama?

Poklonila sam DNK - mogu li da je dobijem nazad

„To je prirodan i normalan deo genetskih varijacija u našoj vrsti i zato ih ne bi trebalo `lečiti`", upozoravaju stručnjaci.

Генетика