Океани најтоплији у историји, а Ел Нињо и даље јача

океан, жена се купа у океану

Аутор фотографије, REUTERS/Mike Blake

    • Аутор, Марк Појнтинг
    • Функција, ББЦ климатске промене
  • Објављено
  • Време читања: 4 мин

Светски океани су најтоплији у историји, или барем од када се врше мерења, нови су подаци европске службе Коперникус за климатске промене.

Просечна температура површине мора ван поларних области 22. августа је достигла 21,1 степен целзијуса, објавили су.

Тиме је надмашен претходни рекорд од 21,09 степени, забележен током три дана марта 2024. године.

Све топлији океани могу имати далекосежне последице - појачавање екстремних временских појава, пораст нивоа мора и угрожавање морског света - услед климатских промена изазваних људским деловањем, као и феномена Ел Нињо.

„Овај рекорд је још један јасан показатељ да је океан под све већим притиском“, каже Саманта Берџис из Коперникуса.

„Ел Нињо додатно загрева систем, али то чини на темељу вишедеценијског загревања изазваног људским деловањем.“

Подаци се заснивају на температурама мора на дубини од десет метара испод површине, а обједињује се неколико различитих како би се добила глобална процена.

Уједињене нације раније су упозориле да нас очекује најјачи Ел Нињо последњих деценија - више о томе прочитајте ОВДЕ.

Разлика мала, али тренутак битан

Иако је разлика у односу на претходни рекорд веома мала, научници сматрају да је тренутак у којем је рекорд оборен посебно значајан.

Просечне температуре мора широм света обично достижу годишњи максимум у марту или априлу, што се поклапа са крајем лета на јужној хемисфери, а не у августу.

На јужној хемисфери налази се већи део површине океана него на северној, па она има већи утицај на просечну температуру мора у целом свету.

Научнике посебно забрињава чињеница да су океани већ сада толико топли, иако природни временски феномен Ел Нињо још није достигао очекивани врхунац.

Ел Нињо доноси неуобичајено топле воде на површину источног и централног тропског Пацифика и када се тако велика површина океана загреје, обично долази и до наглог пораста просечне глобалне температуре.

Очекује се да ће Ел Нињо наставити да јача све до пред крај године, а научници упозоравају да би могао постати најснажнији у последњих неколико векова.

То би могло додатно да подигне температуру океана.

„Чињеница да већ сада обарамо рекорде представља рани показатељ колико Ел Нињо постаје снажан“, каже Џереми Грист, виши научни сарадник Националног океанографског центра у Саутемптону, у Енглеској.

„Ако све остало остане исто, могли бисмо да очекујемо да рекордна температура океана буде поново оборена у марту или априлу 2027. године.“

И воде удаљене од Ел Нињоовог „упоришта“ на Пацифику такође су изузетно топле, па и подручја око Велике Британије и континенталне Европе.

У западном делу Ламанша, канала између Британије и Француске, више од три године готово непрекидно владају услови морског топлотног таласа, а у јулу је температура достигла чак седам степени изнад нормале, каже професор Тима Смит, директор за науку у Лабораторији за морску биологију у Плимуту, у Енглеској.

„Ово је досад незабележено“, истиче.

Климатске промене

Научници кажу да је овако распрострањено загревање широм планете јасан знак све снажнијег утицаја климатских промена изазваних људским деловањем на светска мора.

Због емисија гасова са ефектом стаклене баште, првенствено насталих сагоревањем фосилних горива, океани апсорбују више од 90 одсто вишка топлоте који се задржава у атмосфери.

„Најновији подаци Коперникуса потврђују забрињавајући тренд даљег раста температуре океана“, рекао је Смит.

океан, сумрак на океану

Аутор фотографије, REUTERS/Mike Blake

Топлија мора доприносе снажнијим екстремним временским појавама.

Олујама обезбеђују додатну влагу и енергију, а у појединим приобалним областима могу да, тако што смањују расхлађујући ефекат морског поветарца, појачају топлотне таласе на копну.

Топлија вода се такође шири, чиме доприноси порасту нивоа мора и повећава ризик од поплава у приобаљу.

Истовремено, екстремна топлота у океанима може бити погубна за морска станишта, попут коралних гребена.

Све чешћи морски топлотни таласи већ „стварају све већи притисак на морске екосистеме и заједнице које од њих зависе“, каже Берџис.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk