Вирус Западног Нила прети Балкану: Болест однела четврту жртву у Северној Македонији

Вирус Западног Нила поново прети Балкану.

Ова болест је 19. августа однела четврти живот у Северној Македонији од маја, док је у Србији забележено шест случајева заражавања.

По два случаја су у Србији од 1. јуна регистрована на територији града Београда, Јужнобанатског округа и Средњобанатског округа, саопштено је из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Међу оболелима су четворица мушкараца и две жене, а просечна старост оболелих је 64 године, пише на сајту Батута.

У већем ризику од овог вируса, који преносе комарци, су старији од 80 година и они изнад 50 година са слабијим имуно системом, изјавила је докторка Драгана Плавша из Батута за Радио-телевизију Србије (РТС), иако и млађи могу да буду заражени овим вирусом.

Овогодишња ситуација није аларманта, а 2013. и 2018. су по питању грознице Западног Нила биле епидемијске године, истакла је Плавша.

Већина оних које уједе заражени комарац немају никакве симптоме, додала је и апеловала на све да примењују мере заштите.

Апеловала је да не буде панике и да се лекари јави свако ко, после уједа комраца, осети главобољу, малаксалост, бол и укоченост у врату.

Ситуација је сложенија у Северној Македонији, где је потврђено најмање 35 случајева заразе, а хоспитализовано 24 људи, од чега је неколико на респираторима.

Сашо Клековски, министар здравља Северне Македоније, апеловао је на становнике да пријаве надлежнима ако примете угинуле птице и да их никако не додирују.

Посебно се то односи на гавранове, за које каже да најчешће преносе вирус.

Шта је вирус Западног Нила?

Вирус Западног Нила шири се уједом зараженог комарца.

Главни преносилац је Цулеx пипиенс, врста одомаћена и у Србији.

Комарац се може заразити након што уједе заражену птицу.

Различите врсте птица су главни резервоар заразе, док је човек случајни и такозвани слепи домаћин, те се инфекција са њега даље не преноси.

Симптоми болести јављају се до две недеље након убода зараженог комарца.

Сезона вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра, кажу из 'Батута'.

Који су симптоми?

Већина људи заражених вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести.

Код мањег процента заражених људи, приближно код петине, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом.

Међутим, код појединих заражених - мање од једног процента - јавља се озбиљнија клиничка слика и ти пацијенти морају на болничко лечење.

Симптоми тежих облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.

После прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су - умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.

Симптоми вируса углавном пролазе у року од неколико дана, али постоје случајеви када могу да потрају и неколико недеља.

Где су избијале заразе?

Вирус Западног Нила први пут је идентификован у афричкој држави Уганди 1937. године.

У скорије време, епидемије су избијале и у северној Америци, Африци, Азији и источној Европи.

Грозница Западног Нила присутна је на појединим подручјима Европе још од шездесетих година прошлог века.

Спорадични случајеви и мање епидемије међу људима регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.

Погледајте видео: Зашто комарци увек бирају баш мене

Откуд вирус Западног Нила у Србији?

У Србији постоје птице селице које из Африке преносе вирус, значајне водене површине, домаћи комарци, као и становништво које није стекло отпорност на тај вирус, а те четири ствари су довољне за ширење инфекције, изјавио је инфектолог Драган Делић раније за ББЦ на српском.

Институт за јавно здравље Србије уврстио је овај вирус међу пет који представљају претњу по здравље становништва услед промене климе.

Благе зиме и кишовита, топла лета, идеални су услови за размножавање комараца.

Како се заштитити?

Нема специфичне заштите против грознице Западног Нила, осим да се људи чувају од уједа - одећом или спрејевима против комараца.

Научници су 2002. године почели да развијају вакцину против овог вируса, а 2015. у Великој Британији почела су прва испитивања вакцине на зараженим особама.

Професор Крис Куртис са медицинске ентомологије на Лондонској школи за хигијену каже да људи не би требало да брину због вируса, али да је свакако добро да га буду свесни.

„У периоду од неколико десетина година, довољно људи ће имати овај вирус и опоравити се да постану имуни на њега", рекао је раније Ентони Фаучи из Националног института за алергије и инфективне болести САД за ББЦ.

Фаучи, који је био водећи амерички стручњак током пандемије корона вируса, пре неколико година је кратко био у болници управо због инфекције Западног Нила, али са блажим симптомима налик грипу, и брзо се опоравио.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk