Сузе због Тачија, полупани прозори на згради Владе Косова и насртај на седиште Еулекса

Присталице Хашима Тачија, бившег премијера и председника Косова, и још тројице бивших високих припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК) плакале су када им је у Хагу изречена дугогодишња казна затвора због ратних злочина крајем 1990-их, а потом су организовали протестну шетњу улицама Приштине.

Упркос јаким полицијским снагама, присталице ОВК су гађале каменицама зграду Владе Косова и поломиле неколико прозора.

Неки од њих су напали седиште Мисије Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс) у Приштини.

На Косову је појачано присуство полиције и међународних снага у склопу Кфора.

И испред Специјалног међународног суда у Хагу окупиле су се присталице Тачија и ОВК, а поједини су се сукобили са полицијом која је распоредила и борна кола опремљена воденим топовима.

Првостепеном пресудом на коју имају право жалбе, Тачи, некадашњи командант ОВК и још тројица високих рангираних припадника те групе која је крајем 1990-их била у оружаном сукобу са српским снагама безбедности, осуђени су на укупно 81 годину затвора због ратних злочина.

Од 2023. судило им се за ратне злочине и злочине против човечности током сукоба на Косову 1998. и 1999.

Тужилаштво је тражило казне затвора од 45 година за сваког, а оптужени су раније одбацивали сву кривицу.

Тужилаштво није доказало оптужницу за злочине против човечности, пресудило је судско веће.

Бившем портпаролу ОВК и члану дирекције за политичка питања Јакупу Краснићију је одређено укупно 25 година затвора.

Начелник обавештајне службе ОВК током сукоба, и касније шеф обавештајне службе Косова, Кадри Весељи је осуђен на 18 година.

Реџеп Сељими, који је у време које оптужница обухвата био начелник дирекције ОВК за операције, а касније главни инспектор, осуђен је на укупно 13 година.

Свим осуђенима се у казну урачунава време проведено у хашком притвору. Они имају право жалбе на првостепену пресуду.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Специјализовано веће Косова у Хагу формирано је пошто је тадашњи представник Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти сачинио извештај о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима.

У оптужници, међутим, није била наведена трговина органима.

Погледајте фотографије из Приштине и Хага

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk