Gašenje požara u Srbiji raspalilo vatru geopolitike

Prizor velikog ruskog aviona na nebu kako ispušta desetine hiljada litara vode na vatrenu stihiju u Deliblatskoj peščari bio je značajan za stanovnike tog prirodnog rezervata u Srbiji, ali bi mogao da predstavlja šibicu koja će opet potpaliti vatru geopolitičkog požara.

Koga su vlasti u Beogradu, kojima je proklamovani cilj članstvo u Evropskoj uniji, prvo pozvali u pomoć u gašenju požara - Moskvu ili Brisel, pitanje je u centru polemike.

Ruski avion 'Iljušin-IL 76', poznat kao 'nebeski vatrogasac', sleteo je 19. avgusta u Niš, na jugu Srbije, i veoma brzo krenuo u akciju.

Dva dana kasnije usledile su kritike iz Evropske komisije zbog odluke Beograda da se prvo obrati Moskvi, a potom je iz Brisela za BBC na srpskom potvrđeno i da je Srbija zatražila od EU aktivaciju Mehanizma civilne zaštite.

Kada su srpske vlasti zatražile pomoć od Rusije i pod kojim uslovima je angažovan avion 'Iljušin-IL 76' - pitanja su koja je redakcija BBC na srpskom poslala ruskom Ministarstvu za vanredne situacije, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili.

Kada bi se posmatralo izolovano, taj potez ne bi izazvao ovoliko pažnje, ali širi kontekst mu daje geopolitičku dimenziju, kaže Florijan Marsijak, saradnik francuskog Instituta za međunarodnu saradnju, za BBC na srpskom.

„Nedavno je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prvi put posetio Beograd, a potom imamo i simboličan čin pružanja ruke Rusiji.

„Šalju se signali u svim pravcima i nastavlja se spoljna politika balansiranja", kaže.

Poslednji put, Beograd je zahtevao pomoć od Rusije u oktobru i novembru 2019. zbog gašenja požara na Staroj planini na istoku Srbije.

Tada je objavljeno da je za tu uslugu, Srbija platila oko 190.000 evra.

Nije objavljeno da li će i koliko Srbija sada platiti Rusiji za korišćenje ovog aviona.

'Osećamo se kao kod kuće'

Spoljna politika 'sedenja na više stolica' Srbije traje godinama.

Beograd ima tradicionalno bliske odnose sa Moskvom, a povremene smetnje na vezama Srbije sa Briselom i Vašingtonom dodatno je opteretila ruska invazija na Ukrajinu 2022.

Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja do danas nije uvela neki oblik sankcija Rusiji, ali je Beograd u Ujedinjenim nacijama glasao za rezolucije koje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine.

Vlasti u Srbiji našle su se i na meti kritika Kremlja zbog optužbi o izvozu municije u Ukrajinu.

Jedan od kamena spoticanja u zamršenom spoljnopolitičkom četvorouglu je i zahtev SAD i EU da Beograd smanji zavisnost od ruskih energenata i da se reši pitanje vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), gde dominira Gaspromnjeft.

A sada je na red došla epizoda sa gašenjem požara prouzrokovanih nemilosrdnim toplotnim talasom koji već nedeljama steže Srbiju i Balkan.

Požar u Deliblatskoj peščari, 'Evropskoj Sahari’, počeo je 21. jula i za mesec dana uništeno je više od 3.500 od ukupno 35.000 hektara, prema ranijim zvaničnim podacima.

Smatra se da je u proteklih 20-ak dana uništeno mnogo više hektara šuma i zemljišta - pogledajte OVDE mapu požara u Srbiji ovog leta i kolika je šteta načinjena.

Pogledajte video: BBC u Deliblatskoj peščari - očajni meštani i hiljade izgorelih hektara

Ruski avion za gašenje požara sleteo je u Niš tri dana pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da nije potrebna pomoć ni EU, ni Moskve u borbi sa vatrom.

„Došli smo ovde da radimo i nije nam prvi put.

„Osećamo se kao kod kuće", rekao je po sletanju pilot Andrej Vidlov, za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Prvog dana dejstva ruske letelice, Vučić je rekao da je taj avion „pogodio u srce požara".

Na putu ka Srbiji, ruski avion je preleteo vazdušni prostor Bugarske, članice EU i NATO-a, koja je dala dozvolu zbog izuzetnih, humanitarnih okolnosti.

„Izbor Srbije u ovom trenutku je bio da se prvo okrene Moskvi.

„Verovatno se radi o kombinaciji motiva o kojima možemo da nagađamo, ali pretpostavljam da bi jedan od njih mogla da bude i činjenica da se bliže izbori", ocenjuje Milan Nič, saradnik nemačkog Saveta za međunarodne odnose, za BBC na srpskom.

Parlamentarni izbori, koje antivladini demonstranti i studentske grupe zahtevaju od novembra 2024. i pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, sve su bliži.

Kao moguće datume održavanja izbora, Vučić je naveo 18. ili 25. oktobar.

„Dobro je preduzeti nešto u vezi sa Rusijom, naročito posle posete ukrajinskog predsednika Beogradu.

„To može da posluži da se umiri proruski orijentisano biračko telo, koje vladajući naprednjaci žele da zadrže", dodaje Nič.

Sećanje na vakcina diplomatiju

Slanje aviona ili spasilačkih ekipa kao pomoći drugim državama tokom vremenskih nepogoda i katastrofa nije neuobičajno i decenijama je deo javne diplomatije.

U takav potez može da se svrsta i odluka Vlade Srbije koja je poslala helikopter i 40 vatrogasaca da pomognu gašenju požara u Španiji u julu.

„Za stanovništvo je svakako najvažnije da se požar ugasi i oni ne gledaju situaciju kroz prizmu geopolitike.

„Slično je bilo i u vreme pandemije korona virusa kada smo videli vakcinalnu diplomatiju", podseća Floran Marsijak iz francuskog Instituta za međunarodnu saradnju.

Tokom pandemije korona virusa, Srbija je bila jedna od retkih zemalja u Evropi koja je nabavljala vakcine različitih prozvođača - iz EU, Kine i Rusije.

Ništa drugačije ni kada su u pitanju prirodne nepogode.

„Obično, kada u nekoj zemlji izbije požar, nastojite da prikupite što više pomoći i koristite sve moguće kanale.

„Činjenica da kanal saradnje sa EU nije odmah aktiviran mogla bi da bude posledica i nesposobnosti, ali i namere vlasti u Beogradu", ocenjuje Milan Nič.

Troškovi zaštite

Srbija se i u prošlosti oslanjala na pomoć EU i Rusije u vanrednim situacijama.

Ovo je četvrti put od 2007. godine da Rusija u Srbiji šalje avion 'Iljušin Il-76'.

Kada je poslednji put 2019. tražila pomoć od Rusije u gašenju požara na Staroj planini, za angažovanje ovog aviona platila je oko 22,5 miliona dinara (190.000 evra), prema dokumentu objavljenom na niškom portalu Južne Vesti.

Nije poznato koliko je za ovogodišnji angažman izdvojila Vlada Srbije, a BBC na srpskom do objavljivanja teksta na ovo pitanje nije dobio odgovor od te institucije.

Šira javnost u Srbiji sa Mehanizmom civilne zaštite EU upoznala se u proleće 2014, kada je aktiviran zbog velikih poplava u regionu, a u borbi protiv ovih nepogoda učestvovali su i ruski helikopteri i spasioci.

Ni aktiviranje ovog mehanizma nije besplatno.

Srbija plaća finansijski doprinos za učešće u Mehanizmu civilne zaštite Unije koji se izračunava srazmerno budžetu EU.

Doprinos se utvrđuje na godišnjem nivou prema posebnim pravilima Međunarodnog sporazuma između Srbije i EU.

Kroz ovaj mehanizam, EK sufinansira najmanje 75 odsto troškova transporta i operativnih troškova u akcijama spasavanja i slanju pomoći.

Sve po starom

S obzirom da vlast u Beogradu u poslednje vreme naizmenično trpi kritike iz Brisela i Moskve, ne deluje da će epizoda oko angažovanja ruskog aviona uticati na bilo kakvu promenu politike.

Kao što na to nisu uticali ni česti zahtevi EU da Beograd uvede sankcije Rusiji, niti primedbe Kremlja na posete najviših ukrajinskih zvaničnika.

„Za Vučića, obraćanje Rusiji predstavlja način da pokaže da ima 'dug domet ruku' u diplomatiji i da je Moskva i dalje partner koji mnogo znači".

„Dok u EU šalje poruku da Srbija, iako ne uvodi sankcije, ne pravi joj probleme i Brisel to na neki način pozdravlja.

„Sve ovo Vučiću daje snažnu pregovaračku poziciju", zaključuje Marsijak.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk