„Дизајн попут џеза": Светско наслеђе јединственог архитекте Френка Герија

Објављено 7 децембар 2025

Време читања: 4 мин

Френк Гери, један од најутицајнијих архитеката прошлог века, умро је 96. години.

Гери је био познат по авангардном, експерименталном стилу.

Дизајн Гугенхајм музеја у Билбаоу, у Шпанији, обложен титанијумом, донео му је светску славу 1997. године.

Пажњу је међутим раније привукао редизајном сопствене куће у Санта Моники у Калифорнији, користећи материјале као што су жичана ограда, шперплоча и челик.

Иза Герија су остале две ћерке и двојица синова из два брака.

Рођен је у Торонту, одакле се преселио у Лос Анђелес као тинејџер да би студирао архитектуру на Универзитету Јужна Калифорнија.

Студије је наставио на Факултету за дизајн на Харварду.

Пошто је отворио сопствени биро, напустио је традиционалне принципе симетрије у архитектури и почео да користи неконвенционалне геометријске облике и недовршене материјале, што је стил који се данас назива деконструктивизам.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Несвакидашњим комбиновањем материјала и облагањем зграда нерђајућим челиком како би створио закривљену спољашњост, Гери је правио грађевине налик на скулптуре.

Касније је користио 3Д моделовање, слично оном које користе аеронаутички инжењери, да обликује валовите зграде, што су многе друге архитекте избегавали због сложености и високих трошкова изградње.

У 60. години живота, 1989, Гери је добио највише признање у архитектури - Прицкерову награду за животно дело.

Геријево дело поседује „веома профињену, софистицирану и смелу естетику“, навео је Пицкеров жири тада.

„Ако би се упоредили са америчком музиком, његови дизајни највише би личили на џез, препун импровизације и живог, непредвидивог духа“, саопштила је комисија.

Геријев дизајн Гугенхајм музеја трансформисао је град Билбао, привлачећи већи број туриста и подстичући локалну економију.

Направљен од титанијумских плоча, кречњака и стакла, музеј је одмах слављен као модерно чудо.

Архитекта Филип Џонсон, Геријев амерички савременик, описао је ту грађевину као „највећу зграду нашег времена“.

Други градови покушали су да понове тај успех, назван „Билбао ефекат“, водећи се идејом да улагање у смеле уметничке пројекте може обновити посрнуле привреде.

Погледајте фотографије неких од најпознатијих дела Френка Герија