Могу ли Турска, Саудијска Арабија и Пакистан да створе 'муслимански НАТО'

Почетком августа 2026. Турска, Саудијска Арабија и Пакистан потписали су Пакт у Меки о заједничкој одбрани, који су неки аналитичари назвали „сунитски савез", па чак и „муслимански НАТО".

Поједини га тумаче као поруку неким земљама, пре свега Ирану и Израелу, док други сматрају да он одражава жељу ове три земље да смање њихову зависност од Сједињених Америчких Држава (САД) у погледу безбедности.

Напад на било коју од три државе „сматраће се атаком на све њих“, саопштило је Министарство спољних послова Пакистана када је споразум потписан 7. августа.

Три земље настоје да ојачају безбедносне везе, јер је у рат на Блиском истоку увучена и Саудијска Арабија и поремећена је пловидба кроз Ормуски мореуз, кључан за снабдевање нафтом.

Саудијска Арабија је једна од земаља Перијског залива које су на мети иранских пројектила јер Техеран ову земљу сматра једном од најјачих савезница САД-а у региону.

Саудијска Арабија и Пакистан су прошле године објавили заједнички споразум о одбрани, а Турска је и чланица НАТО-а, војне алијансе коју предводе САД.

Међутим, све је више нагађања јер текст споразума још није јавно објављен, а критичари споразума тврде да три земље, које нису копнено повезане, немају исте националне интересе.

Поједини стручњаци сматрају и да чињеница да је текст споразума непознаница отвара озбиљна питања, посебно у вези са његовим 'ефектом одвраћања'.

Ево шта је до сада познато о овом савезу, а шта је и даље нејасно.

'Муслимански НАТО'?

Према споразуму, напад на једну од три земље сматраће се нападом на све три.

Турски министар спољних послова Хакан Фидан описао је ову обавезу као „технички идентичну" Члану 5 НАТО уговора о колективној одбрани.

Међутим, све док се та обавеза не провери у пракси, на пример, реаговањем Пакистана и Турске на евентуални напад на Саудијску Арабију, аналитичари кажу да овај савез треба сматрати „изјавом о намерама", а не обавезом онако како је дефинисана у уговору Северноатлантске алијансе.

„Све док не видимо текст споразума, начин на који је планирано његово спровеђење остаје предмет нагађања", каже Серхат Гувенч, професор на Катедри за међународне односе Универзитета Кадира Хаса у Истанбулу.

За разлику од НАТО-а, којим САД дуго доминирају у погледу финансирања и наоружања, овај пакт је „савез равноправних", додаје он.

„То је и добро и лоше, јер ће се све решавати преговорима и, у многим аспектима, даваће се предност сопственом националном суверенитету", каже Гувенч.

Са тим је сагласна Алисон Мајнор из Атлантског савета, америчког аналитичког центра.

„С обзиром на променљиве и повремено неусаглашене интересе и стратегије ове три земље, мало је вероватно да би овај савез могао да обезбеди свеобухватан и потпуно интегрисан војни одговор на различите кризе, како то чини НАТО", рекла је она за ББЦ Урду.

Питање је да ли би у будућности могао да се развије у кредибилан војни савез.

Да ли је савез усмерен против Ирана?

Неки аналитичари сматрају да је Пакт из Меке одговор на сукоб на Блиском истоку и америчко-израелски рат са Ираном.

Чињеницу да су потписнице две земље у којима су сунити већина и које се граниче са Ираном - Турска и Пакистан - као и Саудијска Арабија, која је регионални ривал Техерана, неки, нарочито у Ирану, тумаче као покушај да се та земља опколи.

Међутим, турски званичници наглашавају да је процес који је довео до потписивања споразума о савезништву покренут пре актуелног сукоба и садашњих напетости у региону, односно да су преговори почели у децембру 2024. године.

Ишак Дар, министар спољних послова и заменик председника Владе Пакистана, нагласио је да споразум није усмерен ни против једне земље.

„Нема разлога за забринутост да је овај савез усмерен против Ирана", рекао је новинарима портпарол иранског Министарства спољних послова Исмаил Багаи.

Он сматра да је то знак да су Турска, Саудијска Арабија и Пакистан „закључили да не могу да се ослоне на безбедносне гаранције САД-а".

Ко има највећу корист?

Све три земље могу да имају користи од споразума, а свака ће му пружити и различите предности.

Саудијска Арабија је огромна привредна сила која има финансијска средства, дипломатски утицај и нафту, али краљевина се суочава са све већим претњама - од иранских ракета и дронова, напада јеменских Хута, до поремећаја на кључним поморским рутама.

Краткорочно гледано, Саудијска Арабија би могла да има највише користи од овог савеза, каже Рикардо Гаско из Истанбулског института за политичка истраживања.

Он сматра да би комбинација „турске технологије и традиционалних војних способности и стратешког искуства Пакистана" могла да представља делотворно средство одвраћања.

Турска је чланица НАТО-а која има једну од највећих војски у Алијанси и жели да буде мост, како географски тако и дипломатски, између Алијансе и земаља Блиског истока.

У томе види нове могућности за Турску војну индустрију - за производњу и извоз оружја.

Пакистан је такође важна војна сила и једина од ове три земље има нуклеарно оружје.

Овај савез је надоградња већ постојећих односа и споразума.

Омар Карим из Центра краљ Фајсал за истраживања и исламске студије у Саудијској Арабији сматра да би овај савез могао да ојача позицију Пакистана у дешавањима на Блиском истоку, а истовремено да пружи привредну и одбрамбену корист кроз ближу сарадњу са Саудијском Арабијом.

Међутим, Алисон Мајнор из Атлантског савета сматра да би највећа корист могла да буде колективна.

Она каже да ово савезништво свим трима земљама пружа прилику да пошаљу снажну политичку поруку, повећају њихов дипломатски утицај и стекну стратешке предности.

Како ће овај савез изгледати у будућности?

Ово је питање од милион долара.

„Наша визија се не ограничава на ове три земље, већ тежимо даљем ширењу и, ако је могуће, желимо да се једног дана све земље региона окупе под овим кровом", рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Египат је већ део неформалне четворочлане групације коју чине и Саудијска Арабија, Пакистан и Турска, па се очекивало да би могао да постане и члан овог савеза.

После потписивања споразума, турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да је Египат „природни партнер" и наговестио да би та земља могла да се придружи.

Египатски министар спољних послова Бадр Абделати каже да Каиро „веома озбиљно" разматра чланство у овом савезу.

Међутим, Ахмед Абудух из британског института за међународне послове Четам хауса (Chatham House) каже да је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси опрезан у погледу придруживања блоковима због ризика од нарушавања односа са другим земљама - у овом случају са Ираном, Израелом, Уједињеним Арапским Емиратима, Грчком, Кипром, и Индијом.

То је ризик којег ће постати свесне и саме три потписнице овог споразума док настоје да балансирају између савезништава у региону које је у великој мери обликовао рат.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk