Srbija i običaji: Bele poklade - dan kada se opraštaju uvrede i zaboravljaju svađe

Objavljeno

U pojedinim mestima u Srbiji održana je tradicionalna manifestacija Bele poklade, povodom istoimenog hrišćanskog praznika, koji je u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznat i kao Bela nedelja, Velike poklade ili Proštene poklade, jer se na taj dan opraštaju svađe i uvrede.

bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Bela nedelja je pokretni praznik koji se obeležava poslednje nedelje pred uskršnji post, a poslednji dan te sedmice naziva se Bele poklade. Vreme pred Bele poklade smatra se periodom neobuzdanog uživanja u jelu, piću i proslavama, te se Bele poklade uzimaju kao poslednji dan takvog ponašanja pred početak uskršnjeg posta. Ceo običaj sačuvan je i u selu Lozovik, opština Velika Plana.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Tokom cele nedelje, a posebno poslednjeg dana, „mačkari“, maskirci ili „građani“, među njima najčešće deca i mladi, oblače se u kožuhe i stavljaju obredne maske od tikve, vune i perja na lice.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Poreklo Poklada vezano je za pagansko obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, koje je hrišćanska crkva prihvatila i prilagodila. Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Prerušeni i sa maskama, mladići idu od vrata do vrata seoskih domaćinstava i uz zvuk zvona klepetuše i bubnja, udaranjem štapova o plot, prag i doksat kuće, isteruju zle duhove.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Bele poklade dan su maškara i povorki. Po selima, obično mladići i dečaci, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, Uz neartikulisane zvukove koje „građani“ proizvode zli duhovi se teraju na glavni ili manji seoski trg na kome se u večernjim satima pali velika vatra - jarga ili opalija, u kojoj se prema predanju svi proterani demoni uništavaju. Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca.
bele poklade, običaji, srbija

Autor fotografije, BBC/Vladimir Živojinović

Potpis ispod fotografije, U svetu se proslave poklada obično smatraju periodom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval. Reč karneval potiče od latinskih reči carne vale - zbogom meso. Najpoznatiji karneval u svetu - u brazilskom Rio de Žaneiru - uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade. U Francuskoj ovaj praznik se naziva Mardi gras, što znači debeli utorak.