Где су и шта раде бивши српски министри финансија

Синиша Мали је десети министар финансија у владама Србије од демократских промена 2000. године.

Од шест министара на овој функцији, по два мандата у различитим владама имали су Млађан Динкић и Мирко Цветковић.

На функцију су бирани и Божидар Ђелић, Диана Драгутиновић, Лазар Крстић и Душан Вујовић.

Међу претходних девет, троје их је било у в. д. статусу - Весна Арсић, Милан Париводић и, до данас, актуелна премијерка Ана Брнабић.

Божидар Ђелић (2001 - 2004. године)

У владу Зорана Ђинђића дошао је са искуством саветника у реформама у владама Пољске, Русије и Румуније. Био је запослен и у консултантској кући Мекинси.

Осим финансијама, у политичкој каријери у Србији бавио се и ресорима економије, науке и технолошког развоја.

Био је и главни преговарач са Европском унијом, као потпредседник владе за евроинтеграције.

Данас је запослен у инвестиционој банци „Лазард" у Паризу.

У јавности се последњи пут огласио пре неколико дана када је подржао избор Бранислава Лечића за председника Демократске странке.

Млађан Динкић (2004 - 2006. и 2012 - 2013. године)

Један од оснивача експертске организације Г17, а касније и њен потпредседник и председник кад је прерасла у странку Г17 плус, касније и Уједињене регионе Србије (УРС).

Каријеру у државним институцијама почео као први гувернер Народне банке Југославије после петооктобарских промена, да би одатле прешао на место министра финансија у влади Војислава Коштунице.

Два мандата провео је на месту министра економије, а један на челу Скијашког савеза Србије.

По доласку Српске напредне странке на власт, враћа се у Владу Србије као министар финансија.

Из политике се повукао 2014. године, када УРС није прешао цензус.

Данас га руска Сбербанка на сајту своје српске подружнице наводи као члана Управног одбора, а медији су писали и да је члан борда директора ове банке за читаву југоисточну Европу.

На својим омотима музичких издања, као једног од аутора музике редовно га наводе различити поп и фолк певачи.

Мирко Цветковић (2007 - 2008. и 2011 - 2012. године)

Већи део каријере, обавља посао консултанта - осамдесетих година 20. века у Светској банци, УНДП-ју, Економском институту и компанији „ЦЕС Мекон".

Године 2003. постаје директор Агенције за приватизацију и води је годину дана, након чега се враћа послу консултанта.

У политику се враћа на место министра финансија у влади Војислава Коштунице, да би убрзо наследио самог Коштуницу на месту премијера.

После одласка Диане Драгутиновић из владе, уз премијерски посао, преузима и ресор финансија који води све до смене власти Демократске странке.

Од 2013. године, поново је део консултантског тима Светске банке, са задацима који га често одводе у Белорусију где се бави приватизацијом.

Диана Драгутиновић (2008 - 2011. године)

Први пут је у Министарству финансија радила као специјална саветница у влади Зорана Ђинђића, да би потом била саветница у ММФ-у.

Од 2004. године обављала је функцију вицегувернерке Народне банке, где остаје све до избора за министарку финансија 2008. године.

По одласку из владе Мирка Цветковића, враћа се у Народну банку Србије.

Иако су се гувернери мењали, па је на место Дејана Шошкића дошла Јоргованка Табаковић, Диана Драгутиновић задржала је место вицегувернерке.

Лазар Крстић (2013 - 2014. године)

У Владу Србије коју је водио Ивица Дачић дошао је као најмлађи министар, а као такав, остао је и у првој влади Александра Вучића.

Из Њујорка је донео диплому Јејла и искуство из консултантске компаније Мекинси.

У исту компанију се вратио када је после непуних једанаест месеци отишао из Вучићеве владе.

Медији су писали да је радио за Мекинси у Швајцарској, а да је у Београд свраћао када је та компанија у српској престоници отварала своје представништво.

Душан Вујовић (2014 - 2018. године)

Дугогодишњи је сарадник и консултант Светске банке, за коју је обављао различите мисије у земљама Источне и Јужне Европе, у Кини и Вијетнаму.

Био је представник Државне заједнице Србије и Црне Горе у Светској банци и њен водећи економиста за Европу и Централну Азију.

У Владу Србије улази као министар привреде, али убрзо преузима ресор финансија.

После смене Братислава Гашића због непристојног понашања према новинарима, постаје и вршилац дужности министра одбране.

У писаној оставци на место министра финансија наводи да су „четири године сасвим довољне да се човек покаже на јавној функцији".

Тврдио је да оставку подноси из личних разлога и није навео који су му следећи кораци у богатој каријери.