Косово, Албанија и обичаји: Ђурђевдан у Гори као ритуал који означава буђење пролећа - у фотографијама

Објављено

Ђурђевдан, најзначајнији празник Горанаца, означава долазак пролећа. После двогодишње пандемијске паузе, ове године обележен је низом сабора на територији Горе - најјужнијег дела Косова, као и у округу Кукеш у Албанији. Горанци су етничка заједница словенског порекла исламске вероисповести која насељава Гору. Услед економске, али и политичке ситуације током друге половине 20. века, значајан део становништва напустио је овај регион. У селима која нису пуста, остали су махом стари. Колико је прослава Ђурђевдана овде важна показује и то што велики број људи из дијаспоре тада долази у посету родном крају. Иако име указује на хришћанско порекло, Ђурђевдан или Ђјурен како га Горанци називају, има древно паганско порекло поводом смене годишњих доба и традиционалне ритуале, попут жртвовања јагњади и „чишћења“ од злих сила изворском водом.

Девојка са бокалом воде захваћене из планинске реке и свеже убраним гранчицама.
Потпис испод фотографије, Девојка са бокалом воде захваћене из планинске реке и свеже убраним гранчицама.
У бокал се осим гранчица убацију и облуци из реке. Верује се да свежа планинска вода поседује чудотворну моћ која оснажује и штити од злих сила.
Потпис испод фотографије, У бокал се осим гранчица убацију и облуци из реке. Верује се да свежа планинска вода поседује чудотворну моћ која оснажује и штити од злих сила.
Локалне жене певају уз звуке даира док девојке играју коло.
Потпис испод фотографије, Локалне жене певају уз звуке даира док девојке играју коло.
Девојке у горанској народној ношњи играју коло током сабора на пропланку у близини села Брод.
Потпис испод фотографије, Девојке у горанској народној ношњи играју коло током сабора на пропланку у близини села Брод.
Ђурђевдански сабори који у Гори трају недељу дана, селећи се из места у место су манифестације које поред очувања традиције имају и забавни, вашарски карактер. Централна локација за обележавање Ђурђевдана међу косовским Горанцима је Влашка, пропланак у близини села Враниште недалеко од Драгаша где се сваке годиње уз звуке зурли у тупана окупљају хиљаде људи.
Потпис испод фотографије, Ђурђевдански сабори који у Гори трају недељу дана, селећи се из места у место, манифестације су које поред очувања традиције имају и забавни, вашарски карактер.
Горанци из дијаспоре чине главнину посетилаца ђурђевданских сабора који почињу 6. маја централним и највећим окупљањем на пропланку Влашка крај Враништа, где се сваке године уз звуке зурли у тупана окупљају хиљаде људи. а завршавају се недељу дана касније у Рестелици.
Потпис испод фотографије, Горанци из дијаспоре чине главнину посетилаца ђурђевданских сабора који почињу 6. маја централним и највећим окупљањем на пропланку Влашка крај Враништа, где се сваке године уз звуке зурли у тупана окупља хиљаде људи. а завршавају се недељу дана касније у Рестелици.
Сабор отпочиње након што жене, од којих су неке одевене у горанску народну ношњу заиграју коло. Долазе посетиоци свих генерација али највише је младих, који долазе у нади да ће упознати будуће супружнике.
Потпис испод фотографије, Сабор отпочиње након што жене, од којих су неке одевене у горанску народну ношњу заиграју коло. Долазе људи свих генерација, али највише је младих, у нади да ће упознати будуће супружнике.
Током последњих деценија горанска ношња на Косову је доживела трансформацију па тако њени елементи данас знатно одступају од традиционалних. Има и регионалних варијација, па се тако ношња из појединих делова Горе међусобно разликује.
Потпис испод фотографије, Током последњих деценија горанска ношња на Косову је доживела трансформацију, па тако њени елементи данас знатно одступају од традиционалних. Има и регионалних варијација.
Верене жене које играју одевене у народну ношњу удаће се током летњих месеци.
Потпис испод фотографије, Верене жене које играју одевене у народну ношњу удаће се током летњих месеци.
Борија, традиционални дувачки инструмент начињен од младе коре дрвета прави се неколико дана уочи Ђурђевдана.
Потпис испод фотографије, Борија, традиционални дувачки инструмент начињен од младе коре дрвета, прави се неколико дана уочи Ђурђевдана.
Слично као и на Косову, у горанским селима на територији Албаније жене и девојке одевене у народну ношњу дан уочи празника иду да уберу цветне гранчице, такозване “белице”.
Потпис испод фотографије, Слично као и на Косову, у горанским селима на територији Албаније жене и девојке одевене у народну ношњу дан уочи празника иду да уберу цветне гранчице, такозване „белице”.
Обележавање Ђурђевдана у албанском делу Горе почиње коњским тркама у селу Шиштавец на којима учествују и представници околних горнаских села.
Потпис испод фотографије, Обележавање Ђурђевдана у албанском делу Горе почиње коњским тркама у селу Шиштавец на којима учествују и представници околних горанских села.
Ове године победник је био Саба Рама из Шиштавеца.
Потпис испод фотографије, Ове године победник је био Саба Рама из Шиштавеца.
Поред новчане награде од 500 евра, победник добија и овна.
Потпис испод фотографије, Поред новчане награде од 500 евра, победник добија и овна.
Након проглешања победника, на сеоском тргу почиње весеље у звуке тупана и зурли.
Потпис испод фотографије, После проглашења победника, на сеоском тргу почиње весеље у звуке тупана и зурли.
За разлику од косовске Горе, обележавање Ђурђевдана међу албанским Горанцима прати обилато конзумирање алкохола.
Потпис испод фотографије, За разлику од косовске Горе, обележавање Ђурђевдана међу албанским Горанцима прати обилато конзумирање алкохола.
Уз велики број окупљених мештана, али и становника околних албанских и горанских села, славље настављају остали учесници трке.
Потпис испод фотографије, Уз велики број окупљених мештана, али и становника околних албанских и горанских села, славље настављају остали учесници трке.
У поподневним часовима почиње централни део обележавања празника у Шиштавецу, највећем селу у албанском делу Горе, када девојке и жене у горанској народној ношњи започну да играју коло.
Потпис испод фотографије, У поподневним часовима почиње централни део обележавања празника у Шиштавецу, највећем селу у албанском делу Горе, када девојке и жене у горанској народној ношњи почну да играју коло.
Захваљујући вишедеценијској изолацији горанске заједнице у Албанији, у Шиштавецу се очувала изворна народна ношња, као и други обичаји који се се у међувремену изгубили у другим деловима Горе.
Потпис испод фотографије, Захваљујући вишедеценијској изолацији горанске заједнице у Албанији, у Шиштавецу се очувала изворна народна ношња, као и други обичаји који се се у међувремену избледели у другим деловима Горе.
Славље, у којем главну улогу имају жене и девојке одевене у народњу ношњу (које се разликују по сукњама црвене и беле боје) траје до дубоко у ноћ.
Потпис испод фотографије, Славље, у којем главну улогу имају жене и девојке одевене у народну ношњу, траје до дубоко у ноћ.