Београд и Приштина: Колико је укупно преговора о Косову

Крајем 2018. године, ствари су биле једноставне - европска дипломаткиња Федерика Могерини доводила је српског и косовског председника за преговарачки сто где су учествовали у „Бриселским преговорима".

Од тада до данас, Могерини више није у институцијама Европске уније, на путу дијалогу стајале су најпре таксе, па одлука о реципроцитету Косова на робу из Србије, кампања Београда за повлачење признања Косова, избори и промене три владе у Приштини, вирус корона.

Једино су Александар Вучић и Хашим Тачи остали на својим позицијама.

Када је, тик после избора у Србији, саопштено да ће се Вучић и Тачи срести у Вашингтону под покровитељством специјалног изасланика америчког председника Ричарда Гренела, чинило се да ће разговори кренути са мртве тачке дуге више од годину дана.

А онда је, скоро потпуно неочекивано, стигао предлог оптужнице за ратне злочине подигнуте против Тачија.

Тачи је отказао пут и демантовао све наводе оптужнице, а Вучић је рекао да неће да коментарише оптужницу, али да жели да се поново покрене дијалог под покровитељством Европске уније.

Десетак дана касније, у понедељак је из Париза стигла вест да ће 10. јула немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон бити домаћини видео састанка Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија.

Да ли ће ови разговори покренути дијалог о Косову са мртве тачке или се ради о још једном покушају европских дипломата да оживе процес решавања једне од најдуговечнијих криза на Западном Балкану?

Дипломатија Мирослава Лајчака

У својеврсној трци Европљана и Американаца, први је у регион дошао Мирослав Лајчак.

Словачки дипломата именован је 3. априла за специјалног представника Европске уније за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана.

Лајчаков план био је да у понедељак, 15. јуна, допутује на неколико дана у Приштину, да би потом у Београд стигао седам дана касније - само дан после парламентарних избора у Србији.

Ипак, већ у старту наишао је на тешкоће.

Лет за Тирану, после којег је планирао да аутомобилом дође до Косова, није полетео из Швајцарске.

Дан касније, Лајчак је кренуо ка Балкану и то уз захвалницу швајцарској војсци чијим авионом се упутио на задатак.

Ни на првом одредишту неће га дочекати једноставна ситуација - косовски председник Хашим Тачи најавио је да се можда и неће састати са Лајчаком, износећи сумње у његову објективност и европски приступ преговорима.

Преговори Ричарда Гренела

Док је Мирослав Лајчак безуспешно покушавао да полети ка Приштини, на Твитер профилу америчког преговарача Ричарда Гренела осванула је позивница за састанак Србије и Косова већ 27. јуна.

Све то прати и Гренелово упозорење да се ствари враћају на „статус кво" ако нека од страна не буде задовољна разговорима, али и објашњење да ће главна тема разговора бити економија.

Своју радост због позива који је добио, на Твитеру је поделио косовски председник Хашим Тачи.

Поручио је да је улога САД у просперитетној будућности Косова увек била одлучујућа.

Српски председник Гренелу није одговорио ни на личном, а ни на председничком налогу на Твитеру.

Шест дана пре избора на којима предводи своју Српску напредну странку, Вучић је посетио Чачак и присуствовао отварању Научно-технолошког парка, али је део обраћања јавности искористио и да негира да ће Србија у Вашингтону признати Косово.

„На то да Србија признаје Косово уочи Видовдана срамота ме је да одговорим - срамота ме је, јер то говори више о њима.

То никада неће бити тема, то говори о томе шта су други чинили", рекао је Вучић осврћући се на чињеницу да се састанак одржава дан уочи Видовдана.

Неће ово бити први сусрет двојице председника у Белој кући.

Непосредно пред избијање кризе око вируса корона, Вучић и Тачи боравили су у Вашингтону и 2. марта.

Српски председник тада је сусрет описао као „уобичајен", док је његов косовски колега на конференцији за медије рекао да је задовољан јер је Америка преузела у своје руке дијалог о Косову и да је за његов завршетак поставила кратак рок.

Пре него што је за сто довео председнике, Ричард Гренел је на нижим дипломатским нивоима договорио два споразума Београда и Приштине.

Писма о намерама потписана су о успостављању авио линије између два града, као и обнови железничког саобраћаја и изградњи аутопута.

Самит у Паризу Емануела Макрона

Уз честитке за избор Авдулаха Хотија за премијера Косова, француски председник Емануел Макрон послао је и позивницу.

Самит у Паризу догађај је иза кога би стајале Француска и Немачка, а одржао би се по даљем смиривању епидемије вируса корона.

Идентичну позивницу у фебруару је добио и тадашњи косовски премијер Аљбин Курти, али није имао прилике да на њу одговори.

Његов мандат потрајао је само педесет дана, а пандемија је утицала да се о састанку и не размишља.

Пре тачно годину дана, овакав самит већ је отказан - за 1. јул 2019. године било је планирано да се у француској престоници састану делегације Србије и Косова, уз присуство француских, немачких и европских званичника.

Самит је отказан десетак дана пре одржавања јер за њега није било услова - таксе Косова на робу из Србије и кампања Београда за повлачење признања Косова биле су превелике препреке.

Скуп је требало да буде наставак разговора започетих крајем априла 2019. године у Берлину, на скупу истих организатора.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk