Мега-затвори Ел Салвадора постају привлачан модел за десничарске владе

У скорашњим изборним кампањама широм Латинске Америке, Најиб Букеле, председник Ел Салвадора, и његова политика „чврсте руке према криминалу“, као што су његови контроверзни мега-затвори, постали су стална референтна тачка у политичким дебатама.

Десничарски политичар Абелардо де ла Есприела, који је недавно победио на председничким изборима у Колумбији, према прелиминарном бројању гласова, отворено изразио дивљење према Букелеу.

Током његове кампање, обећао је да ће изградити седам мега-затвора заснованих на приступу Ел Салвадора.

У суседном Перуу, Кеико Фуџимори, која је у тесном вођству у другом кругу председничких избора, такође је изнела ову идеју у средишту програма који се тиче реда и закона.

Али привлачност Букелеових мега-затвора није ограничена на Латинску Америку и узима маха и међу радикалном десницом у Европи.

Последњих недеља се Жордан Бардела, председник француске ултрадесничарске странке Национални савез, позвао на затворски систем Ел Салвадора док је говорио о пренатрпаности француских затвора.

„У земљи од шест милиона становника, Букеле је створио 40.000 затворских места за осам месеци“, рекао је он у интервјуу за француску телевизијску станицу БФМТВ.

Иако се овај приступ допада неким политичким лидерима, критичари тврде да се он често износи без помињања документованог кршења људских права повезаног са Букелеовом политиком.

Популарна политика

У Ел Салвадору је на снази ванредно стање од марта 2022. године после низа убистава повезаних са бандама, омогућивши хапшења без налога и масовна затварања криминалаца у Букелеовим мега-затворима.

„Мимо избора, за Букелеа је кључно да одржи висок ниво популарности“, каже Соња Вулф, истраживачица из Школе за владу и економију на Универзитету Панамерикана у Мексику.

„Ванредно стање, упркос свим трошковима за приведене и за демократију у Ел Салвадору, ужива подршку народа, а то помаже да се одржи његов политички пројекат", додаје.

Погледајте видео о масовном суђењу наводних чланова банде МС-13 у Салвадору

У том смислу, мега-затвори служе двострукој сврси: решавају криминал и појачавају Букелеов политички легитимитет.

У фебруару 2024. пошто је реизабран за председника са више од 80 одсто гласова, Букеле је истакао безбедносни учинак његове владе и хвалио оно што је назвао „салвадорским рецептом“, док је истовремено нападао критичаре.

„Од најнебезбедније земље на свету постали смо најбезбеднија на читавом америчком континенту. А шта они кажу на то? Да кршим људска права“, поручио је присталицама, говорећи о међународним критикама на рачун његове политике чврсте руке.

Зашто се толико допада радикалној десници

Неколико фактора објашњава привлачност Букелеове политике „чврсте руке према криминалу" међу неким десничарским странкама у Латинској Америци и изван ње.

Они нуде брзу и видљиву реакцију на једну од највећих брига гласача: несигурност у Латинској Америци, као и илегалну миграцију у САД и Европи.

Призори хиљаде затвореника у мега-затворима, заједно са наглим падом броја убистава у Ел Салвадору, потцртавају перцепцију да је ова стратегија ефикасна.

Многи лидери доживљавају председников висок проценат подршке и као доказ да таква политика и реторика „чврсте руке према криминалу“ могу да се преточе у изборну подршку.

„Кад вршимо студије о политичкој култури у Латинској Америци, људи обично изражавају подршку демократији у начелу, али кад им поставите конкретнија питања, ви видите да многи више воле лидере који могу да им реше проблеме“, каже Вулф.

„У пракси, људи нису онолико демократични као што бисте могли да помислите“, додаје она.

Кршења људских права

Упркос популарности међу гласачима унутар Ел Салвадора, Букелеове политика је привукла и прегршт критика.

Према салвадорској организацији Кристосал, ванредно стање је нормализовало масовна затварања под ограниченом судском контролом, довевши до тога да се у затвору држе хиљаде затвореника без довољно доказа против њих.

Хјуман рајтс воч је документовао случајеве тортуре, злостављања, арбитрарног затварања и присилних нестанака.

Критиковао је и слабљење демократских институција и недостатак судских гаранција под владом Букелеа.

Продужени притвор без приступа правној помоћи или судској анализи може да да доведе до озбиљног кршења међународног права, упозоравају стручњаци из Уједињених нација (УН).

„Случајеви тортуре и злостављања у Цецоту нису изоловани инциденти, већ систематска кршења која се понављају током читавог боравка у затвору", указао је Хјуман рајтс воч у заједничком извештају са Кристосалом о затворском систему Ел Салвадора.

Изван Ел Салвадора

Неколико аналитичара, међутим, упозорава да би привлачност Букелеовог система за десничарске лидере могла бити обмањујућа.

Овај модел је тежак за извоз и зависи и од конкретних околности у Ел Салвадору, као и политичких одлука које неће увек бити оствариве или законске у другим земљама.

Од 2023. под председником Данијелом Нобоом, Еквадор је желео да опонаша елементе модела кроз објаву „унутрашњег оружаног сукоба“, заједно са милитаризацијом безбедности, масовним хапшењима и плановима за нове затворе најстроже безбедности.

Међутим, мере нису произвеле жељене резултате, а ниво насиља је остао висок.

Стопа убистава у земљи је скочила са око осам на 100.000 становника 2020. године.

Три године касније се повећала на око 45 на 100.000 становника, да би достигла 51 на 100.000 становника 2025

То је чини најнасилнијом годином у скорашњој историји земље, према подацима Националног института за статистику и попис (ИНЕЦ), Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала и процени специјалистичког медија ИнСајт крајм.

Мере „Чврсте руке према криминалу“ увела и је влада Сиомаре Кастро у Хондурасу инспирисане Ел Салвадором.

Увела је и ванредно стање од 2022. године и милитаризацију јавне безбедности.

Међутим, није било трајног смањења насиља упоредивог с оним виђеним у Ел Салвадору.

Хондурас остаје једна од најнасилнијих земаља у региону, са стопом убистава од око 23 на 100.000 становника 2025. године, према годишњој процени безбедности ИнСајт крајма.

„Такозвани 'Букелеов модел' није само масовно затварање - ту је и његова концентрација моћи, отети судови, десетине хиљада затворених без дужног правног процеса, и тајни договори са самим бандама“, каже Хуанита Гебертус, директорка за амерички континент при Хјуман рајтс вочу.

„То није јавна безбедност. Број убистава је опао, али по цену урушавања институција које могу да учине да безбедност потраје.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk