Успони и падови људске висине: Која прекретница у историји је највише утицала на њу

Аутор фотографије, tetyanka, NGUYEN THI NHI, Klaus Vedfelt, George Marks via Getty Images
- Аутор, Кетрин Хитвуд
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Колико сте високи у поређењу са вашим дедом и бабом?
Велике су шансе да сте упадљиво виши.
Широм света данас млади пунолетни људи су у просеку око 10 центиметара виши од њихових предака од пре 100 година, према истраживачкој публикацији Наш свет у подацима.
Студија из 2016. која је упоредила људе рођене 1896. и 1996. године показала је да су највише нарасле жене у Јужној Кореји - 20 центиметара и мушкарци у Ирану – 17 центиметара.
За то су заслужна побољшања у исхрани, лекови за поједине болести, вакцинације и многи други фактори, каже докторка Аравинда Гунтупали, виша предавачица глобалног здравља на Универзитету у Абердину, у Шкотској.
Али прича о људској висини није увек ишла само узбрдо.
Хиљаде година исхране, ратова, болести и других огромних друштвених промена довели су до флуктуација у нашем стасу.

Аутор фотографије, plan shooting2 / Imazins via Getty Images
Прозор у историју
Висина, кажу истраживачи, може да нам исприча ширу причу о животним стандардима кад нема других историјских и статистичких података.
„Висина је добар показатељ благостања“, каже доктор Матијас Блум, економски историчар и почасни професор праксе на Краљичином универзитету у Белфасту, у Северној Ирској.
Студије сугеришу да и до 80 или чак 90 одсто висине одређује генетика.
Остало – иако много мањи део – одређују фактори као што су исхрана, изложеност болестима, окружење у детињству и приступ здравству.
„Веће висине одражавају веће животне стандарде“, каже Блум.
Да би урачунали генетске варијације, он објашњава да истраживачи прате просечне висине у великим становништвима како би открили трендове и неједнакости које мерења као што су БДП не показују.
Да ли нас је земљорадња смањила?
Историјски гледано, истичу се две прекретнице, према Блуму.
Прва је дошла са неолитском револуцијом, кад су се људи пребацили са лова и сакупљања на земљорадњу пре око 12.000 до 10.000 година.
Да би се проучили толико далеки трендови, истраживачи се ослањају на скелетне податке, који имају своја ограничења.
Ипак, већина се слаже да је напредак земљорадње довео до нижег стаса људи.
Кад је покушала да урачуна генетске варијације, студија из 2022. године израчунала је да је неолитски народ био у просеку 2,8 центиметара нижи од очекиваног у поређењу са пренеолитским људима.

Аутор фотографије, Anadolu via Getty Images
Пребацивање на пољопривреду донело је стабилније снабдевање храном, али не и нужно бољу исхрану.
Ловци-сакупљачи су имали више животињских производа у исхрани, што Блум каже да је кључно.
„Говоримо о гладовању или негладовању, и на основу тога, више животињских производа је добра идеја, зато што је од стварно кључне важности добијати те амино киселине“, каже он.
Поред тога што су се боље хранили, Блум каже да су ловци-сакупљачи могли више да се крећу, остављајући властити отпад за собом.
Фармери, с друге стране, нису.
Они су патили од заразних болести и „морали су много да раде, морали су да одржавају куће и стоку, и живели су поред животиња.“
Миленијумима након тога, висина је расла и падала у различитим регионима, али, како каже Блум, промене често не би потрајале.
„Дуго времена нећете пронаћи очигледно узлазни или силазни тренд. Било је глади и ратова, али би се популације опоравиле од тога“, додаје он.

Аутор фотографије, Leeuwtje via Getty Images
Неке кризе су имале неочекиване последице.
Процене висине након Црне смрти – пандемије куге која је убила и до половине становништва у Европи средином 14. века – показују раст.
Истраживање које су спровели Гунтупали и њене колеге на скелетним остацима у Енглеској показало је да је просечна висина почетком 14. века била око 170 центиметара.
Она се повећала на око 174 центиметара почетком 15. века.
Гунтупали каже да нема много података, али спекулише да се висина „можда повећала због повећања плате, зато што је недостатак радне снаге значио да су имали више моћи приликом преговора и могли су да повећају себи животни стандард“.
'Велика петља иновације'
Друга велика промена људске висине дошла је са Индустријском револуцијом, каже Блум, која је започела у Великој Британији у 18. веку и раширила се и у друге делове света.
Индустријализација је пребацила привреду са пољопривреде на индустрију, довевши до масовне урбанизације, уводећи нове технологије и ширећи међународне трговинске мреже.
То је за резултат имало повећање висине – али не одмах.
Рано индустријско окружење „није било добро по здравље“, каже Гунтупали.
Лоши санитарни услови, збијено становање и мукотрпан фабрички рад довели су до пада висине у првих неколико деценија у разним земљама.
Блум каже да су у великим индустријским центрима људи чак спавали у истим креветима по сменама.

Аутор фотографије, ZU_09 via Getty Images
Тек кад су касније приходи нарасли и прошириле се мере јавног здравља, висине су почеле значајније да расту.
Блум то објашњава побољшањем санитација, становања и хране и медицинске технологије.
„То је велика петља иновација која ради заједно“, каже он.
Иако је Јужна Кореја доживела индустријализацију касније, њен брзи економски развој дошао је са једним од најдраматичнијих просечних скокова висине забележених у прошлом веку – 15 центиметара за мушкарце и 20 центиметара за жене, према анализи из 2016. године.
Достизање врхунца?
Просечна висина широм света међу рођенима 1996. је 171 центиметар за мушкарце и 159 центиметара за жене, како извештава Наш свет у подацима.
У изузетно развијеним земљама данас, раст плата, продуктивности, производа и услуга чини се да за последицу више нема већи просек висине, каже Блум.
Није јасно зашто – неки истраживачи мисле да су та становништва можда достигла максимум који одређују њихови гени или би могло имати везе са порастом брзе хране и седећег стила живота.
Блум каже да бисмо у будућности можда морали да пронађемо нове мере за „биолошке животне стандарде“ поред висине.
На пример, он каже да повећање веганске и вегетаријанске исхране можда неће нужно прерасти у веће просечне висине, али може имати неке друге користи као што су боље здравље или одрживост.
Кад се гледа свет као целина, Гунтупали каже да је скептична по питању идеје да ће људи наставити да расту, указујући на сиромаштво хране и горива и „веома, веома изражене неједнакости“.
Земље са ниским и средњим примањима „имају веће нивое заостајања у расту, а сиромашнији људи у тим земљама су најнижи“, каже она.
Заостајање у расту је када су деца сувише ниска за своје године, што касније доводи до нижих одраслих особа.
Штавише, екстремни временски услови као што су суше и поплаве утичу на производњу хране и приступ млеку и другим животињским производима, према Гунтупали.
„Такође, смањује се помоћ за глобално здравље, тако да много програма вакцинације, програма исхране и програма за избеглице то осећају“, додаје она.
Гунтупали верује да ћемо уз ову „савршену олују“ доживети пораст неједнакости у висинама не само између богатих и сиромашних земаља, већ и у оквиру појединачних друштава.
„Живимо у свету неједнакости“, каже она.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk




















