Izbori u Bosni i Hercegovini: Razbijanje stereotipa i teško drugo poluvreme

Veče pre izbora u Bosni i Hercegovini, na nebu iznad Zenice dronovima je bilo napravljeno lice Edina Džeke koji se oprostio od fudbalske reprezentacije zemlje koja je simbol nacionalne podeljenosti.

Poslednji opšti izbori u balkanskoj zemlji sastavljenoj od dva eniteta, tri konstituivna naroda i zamršenog političkog sistema, nisu promenili mnogo kada je u pitanju podeljenost.

Tri decenije posle kraja rata u BiH, i dalje najveću podršku imaju politike sa snažnim nacionalnim predznakom.

Ali izbori, ipak, jesu doneli nešto novo.

Prvi put će u tročlanom Predsedništvu biti dve žene, od kojih je jedna, Željka Cvijanović iz RS, dobila ukupno više glasova nego druga dva nova člana ovog najvišeg organa BiH.

A prvi put su stanovnici BiH znali rezultate, doduše preliminarne, već sat vremena po zatvaranju biračkih mesta, umesto kao što su ih do sada čekali satima, pa i danima.

„Nije bilo preteranih iznenađenja u konačnom ishodu, bilo je iznenađenja u smislu broja osvojenih glasova", ocenjuje Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, za BBC na srpskom.

„Izborne tehnologije su razbile stereotip da su stranke na vlasti 'krale' izbore", dodaje.

Bosna i Hercegovina ima jedan od najkomplikovanijih političkih sistema na svetu - državni nivo, dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH, koja je podeljena na 10 kantona.

Glasači su 4. oktobra birali tri člana Predsedništva, predsednika i potpredsednika Republike Srpske, poslanike 10 kantonalnih, dve entitetske i državne skupštine.

Šta je novo?

Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), nisu bili kandidati, ali njihove saborkinje Darijana Filipović i Željka Cvijanović, dosadašnja članica Predsedništva, osvojile su ubedljivo najviše glasova.

Iako je drugi put u trci za Predsedništvo izgubio od Denisa Bećirovića iz Socijaldemokratske partije (SDP), Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije (SDA) je zadovoljan.

Njegova stranka je u Federaciji BiH osvojila najviše glasova, a taj uspeh prate i rezultati za državni i kantonalne parlamente.

Vrlo verovatno se vraćaju u vlast, posle četiri godine opozicionog života.

Naša stranka, jedna od članica političkog bloka nasuprot SDA - takozvane Trojke, predvođene SDP-om, doživela je ozbiljan pad.

Sa tri poslanika u državnom parlamentu spali su na jedan, a pad prate i ostali nivoi vlasti.

„Itekako smo primili poruku i kritiku naših birača. Preuzimam odgovornost", izjavila je Sabina Ćudić, predsednica Naše stranke.

Birači su ovu stranku kaznili jer „nije uspela da ispuni obećano, a s druge strane što se partnerstvu s ostalim strankama 'Trojke' pokazala kao najmanje sposobna da vlada, a preuzimala je važne funkcije", kaže dekan FPN-a u Sarajevu.

Naša stranka do sada je imala premijersku poziciju u Kantonu Sarajevo.

„To nisu rezultati koje smo priželjkivali, ali su solidni", izjavio je Elmedin Konaković, lider treće članice Trojke - stranke Narod i pravda i odlazeći ministar spoljnih poslova BiH.

Skoro 40 odsto glasova za skupštinu entiteta Republika Srpska osvojio je Dodikov SNSD, koji je ubedljivo najjača stranka i na preostalim nivoima vlasti kada je u pitanju raspodela mandata iz RS.

U RS, sa dosadašnjim koalicionim partnerima Dodik će imati značajnu većinu, ali još nije izvesno da li će ona biti dvotrećinska, što je mu je dugogodišnja praksa.

Najviše pojedinačnih glasova osvojio je debitant na izborima - njegov sin Igor Dodik.

„Svaki neuspeh Igora Dodika na izborima bio bi zapravo udar na političku dinastiju i verovatno njen kraj, zbog toga je SNSD apsolutno uložio sve moguće resurse u kampanju", ocenjuje Turčalo.

Drugi po broju glasova je Pokret sigurna Srpska, čiji je lider Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, a Srpska demokratska stranka, pala je na treće mesto.

Ne bi bilo iznenađenje i da SNSD napravi koaliciju sa Stanivukovićem, iako je prethodno bio glasni kritičar, rekla je ranije Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

Sastanak Dodika i Putina u Moskvi

Šta je staro?

Drugo poluvreme u formiranju vlasti tek počinje zbog zamršenog ustavnog uređenja i dvodomovnog sistema parlamenata.

SDA bi, uz Socijaldemokratsku partiju i HDZ BiH, mogla da ima stabilnu većinu, a slična koalicija formirana je 2012.

„Imamo partnere. SDA nije opcija, to sam nekoliko puta rekao. Nećemo s njima", izjavio je Nermin Nikšić, lider SDP-a, nekoliko dana uoči izbora.

Lider SDA već je poslao signale Stranci za BiH, koja je kao četvrta snaga na nivou Federacije jedno od iznenađenja izbora.

„Moguća je i velika koalicija", kaže Turčalo.

„Ovo je rezultat sličan onome od pre 20 godina", izjavio je u izbornoj večeri zadovoljni Milorad Dodik.

Uprkos zabrani Suda Bosne i Hercegovine da obavljanje javne funkcije, Dodik je kao lider stranke bio na svim bilbordima.

Ukidanje američkih sankcija, podrška Rusije i Srpske pravoslavne crkve dodatno su osnažile Dodika, uveren je analitičar Turčalo.

Dodik je ostvario apsolutnu pobedu, ocenjuje Stefan Blagić, aktivista i analitičar iz Banjaluke.

„Bilo je dosta zloupotrebe javnih resursa koje Centralna izborna komisija nije sankcionisala, nego je to podvodila pod preuranjenu kampanju, imali smo medijski mrak, ali i bez toga Dodik bi pobedio", ocenjuje Blagić za BBC na srpskom.

Kao primere navodi jednokratne isplate penzionerima i studentima neposredno pred izbore.

Šta kažu brojke?

Na osnovu prebrojanih 95 odsto glasova, izlaznost na izborima je 42 odsto, osam manje nego pre četiri godine.

„Moguće da se radi o istorijskom minimumu", rekli su iz Centralne izborne komisije za BBC.

Moguće je da je ovo prava slika izlaznosti jer su zbog uvođenja novih izbornih tehnologija sprečene brojne nepravilnosti, smatra Blagić.

„Ja ne bih rekao da je to mala, već realnija izlaznost", dodaje.

I Irena Hadžiabdić, članica Centralne izborne komisije, kaže za BBC da sad imaju realniju sliku.

„Sada jedna osoba nije mogla glasati dva puta, stranke nisu mogle glasati umesto neizašlih na izbore, a nisu mogli glasati ni mrtvi", kaže Hasan Kamenjaković iz koalicije nevladinih organizacija za fer i poštene izbore „Pod lupom" za BBC.

Zvanični kraj izborne utakmice biće odsviran najkasnije 4. novembra, kada CIK treba da saopšti konačne rezultate izbora.

A uz to tek počinju političke trgovine i dogovori o koalicijama na različitim nivoima, što ne ide uvek lako.

U Federaciji BiH svojevremeno četiri godine nije bila formirana nova vlast, pa su neki ministri u tehničkom mandatu istovremeno bili i poslanici u državnom parlamentu.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk