Избори у Србији и поглед из Америке: Стиже ли ветар са Атлантика

Александар Вучић, Доналд Трамп и зграда Капитола у Вашингтону
    • Аутор, Марко Протић
    • Функција, ББЦ неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 9 мин

Кад лишће добрано пожути и отпадне са дрвећа, а деца у Америци полако спремају костиме за Ноћ вештица, са Апалачких планина ка истоку крећу ветрови који итекако могу да се осете у Вашингтону.

Хрлећи кроз широке булеваре главног града Сједињених Америчких Држава (САД) хладни ваздух добаци и до зидова Беле куће и зграде Конгреса на Капитол хилу.

А са ова два места, на којима се доносе најважније одлуке, ка Србији у последње време дувају ветрови налик на поветарац, са могућношћу да прерасту у нешто више до ванредних парламентарних избора 25. октобра.

„Пажљиво посматрамо припреме за изборе у Србији", рекао је члановима Представничког дома Конгреса Данијел Лотон, заменик помоћника државног секретара САД.

Док је Лотон похвално говорио о сарадњи и Стратешком дијалогу Вашингтона и Београда, у посланичким клупама било је конгресмена, попут Вилијама Китинга и Џоа Вилсона, који су сумњичаво гледали.

„Веома сам забринут због стања слободе медија, владавине права и услова за бираче у Србији, што отежава одржавање демократских избора.

„Ако гласање не буде ни слободно ни поштено, искрена сарадња са САД ће бити још изазовнија", рекао је Китинг, члан опозиционе Демократске странке, у писаној изјави за ББЦ на српском.

Власти у Србији, коју већ 14 година предводе Александар Вучић и Српска напредна странка (СНС), више пута су одбацили оптужбе о нефер условима на претходним изборима.

Колико Америка прати изборе у Србији?

Едвард П. Џозеф, професор Универзитета Џонс Хопкинс
Потпис испод фотографије, Ретко је да се закон усредсређује на недостатке једне земље, каже Едвард П. Џозеф, професор Универзитета Џонс Хопкинс

Од повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025, Србија и Западни Балкан ретко су били теме, у тој мери да у већини земаља региона САД још нису именовале нове амбасадоре.

Више пажње Србија је добила летос, када су Београд и Вашингтон потписали Стратешки дијалог, али је из Конгреса уследио контраудар - републиканац Вилсон и демократа Китинг су предложили Закон о Србији у којем оштро критикују власти тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном".

„Ово је запањујуц́е редак развој догађаја - да се предложени закон усредсређује на недостатке једне земље", каже Едвард П. Џозеф из Института за спољну политику Универзитета Џонс Хопкинс, за ББЦ на српском.

Не сматра да закон може да донесе велику промену у спољној политици САД према Србији, јер „демократски напредак није приоритет Трампове администрације, која напада и институције у Америци".

„Ипак, кључна ствар је да у Вашингтону - и у Конгресу и у Стејт департменту - постоји свест о могућности изборних манипулација", каже Џозеф.

Скрајнутој позицији Западног Балкана значајно су допринели" и много већи геополитичке изазови Америке, попут рата у Украјини, Гази и против Ирана.

Овај последњи је утицао и на америчку унутрашњу политику, јер је поремећено тржиште нафте и значајно је порасла цена горива.

Америка се генерално мање бави Европом, објашњава Мајкл Полт, некадашњи амбасадор САД у Београду, за ББЦ на српском.

„И демократе и републиканци забринути су због трансатлантских односа и напетости између делова Европе који негују западне вредности и оних који се уздају у аутократе", каже Полт.

'Тешко да ће Америка бројати кутије'

Србија је позната по спољној политици „седења на више столица".

Иако званично кандидаткиња за чланство у Европској унији, није увела санкције Русијји од почетка инвазије на Украјину, одржава односе са Кијевом, а блиско сарађује са Кином, Израелом и САД.

„Вучиц́ев режим разара демократију у Србији, док истовремено сврстава државу уз ратног злочинца Путина, Комунистичку партију Кине и терористички режим у Техерану", у оштром тону каже републикански конгресмен Џо Вилсон у писаном одговору за ББЦ на српском.

Закон о Србији, чији је коаутор, помиње и изборне услове, али је далеко од усвајања.

Иако је Трамп смањио моћ Конгреса и често издаје уредбе, снагу посланика не би требало потценити, поготово не у години избора средине мандата.

„Конгрес је на добар начин сигнализирао српским властима да избори морају бити слободни и поштени.

„Жалосно је што је релативно мало информација стигло од Беле куц́е или Стејт департмента", каже Лук Кофи, сарадник вашингтонског Хадсон института, за ББЦ на српском.

Односи на Балкану су у очима неких конзервативних кругова у Вашингтону питање којим би пре свега требало да се бави ЕУ, а посебно после Трампове последње кампање и политике „Америка на првом месту".

Дешавања на терену, међутим, показала су да је то компликовано.

Бела кућа и Стејт департмент очекивале су од ЕУ да стабилизује регион, говори Макс Приморац, сарадник конзервативне Херитиџ фондације из Вашингтона.

„Напори ЕУ да подстакну Србију више ка Западу су једноставно неуспех, и тако ц́е на њих гледати Трампова администрација."

У време бившег председника Џозефа Бајдена, администрација је наглашавала да јој је гласачко право у другим земљама важно.

Претходни избори у Србији одржани су 2023, када је амбасадор САД у Београду био Кристофер Хил.

„Бела куц́а посматра ове изборе са становишта америчких интереса, односно да ли развој догађаја у Србији може да користи или штети САД", каже професор Марк Епископос из вашингтонског Квинси института, за ББЦ на српском.

Није за очекивати да америчка влада посвети превелику пажњу „изборној динамици на терену и ко и како посматра гласачке кутије", оцењује.

Има ли подела у Конгресу?

Клаудија Тени, чланица српског кокуса у Конгресу и Хавијер Милеи, председник Аргентине
Потпис испод фотографије, Клаудија Тени, чланица српског кокуса у Конгресу и Хавијер Милеи, председник Аргентине

Вилсон и Китинг су најистакнутији критичари Србије у Конгресу, али у овом дому има и оних који негују добре односе са властима у Београду.

Међу њима је и републиканка Клаудија Тени, копредседница Српског кокуса у Конгресу, која није одговорила на питања ББЦ-ја.

„Представнички дом има 435 чланова, а Сенат 100 и природно је да постоје различита гледишта.

„Не изненађује што постоје ватрени савезници Србије, као Тени, али и веома критични чланови, попут сенаторке Џин Шахин", објашњава Аманда Торп из Атлантског савета из Вашингтона за ББЦ на српском.

ББЦ је контактирао и канцеларију Шахин, која је претходне парламентарне изборе у Србији, окарактерисала као непоштене, позивајући се на извештаје ОЕБС-а.

На изборима средине мандата бирају се сви чланови Представничког дома и трећина Сената.

„Шахин се не кандидује за реизбор и демократска опозиција Вучиц́у губи један од најјачих гласова у Вашингтону", оценио је Мајкл Кирби, бивши амбасадор у Београду, за ББЦ на српском.

Изборне неправилности

Метју Палмер, бивши амерички изасланик за Балкан и Александар Вучић, Београд 2019.
Потпис испод фотографије, Метју Палмер, бивши амерички изасланик за Балкан и Александар Вучић, Београд 2019.

И пре расписивања избора као последице антикорупцијских протеста у Србији, студентски покрет и опозиција истицали су мањкавости бирачког списка, немогућност појављивања на државним медијима, претње и застрашивања.

Студентска листа, израсла из демонстрација због погибије 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, главни је ривал СНС-у.

„На свим изборима у Србији које сам пратио, опозиција је имала примедбе", каже Метју Палмер, некадашњи специјални изасланик САД за Западни Балкан, за ББЦ на српском.

„Постоје и сада одређени недостаци који могу и треба да буду отклоњени.

„Али су политичке промене оствариване управо кроз изборе, колико год били несавршени", додаје сада сарадник Центра за анализу европске политике (ЦЕПА).

Неки прописи су промењени, али приче о „бугарским возовима", „увозу" гласова из суседних држава, дуплим бирачким листићима и даље су део предизборног колорита.

„Ситуација се погоршала, али Вучић мора да поштује међународне обавезе које је преузео - слободу медија, говора, окупљања и поштене изборе", каже конгресмен Вилсон.

У америчком политичком фолклору постоји легенда из 20. века о изборној „машини" Демократске странке у округу Кук у Чикагу чији активисти су наводно тврдили да „само аматери намештају изборе на дан гласања".

Професионалци су они који унапред наместе терен, много пре него што бирачи уђу у кабину за гласања - отприлике гласи наставак легенде.

Ни Србији нису стране махинације, поготово у периоду од 1996. до 2000, када су изборне неправилности довеле до протеста и смене власти Слободана Милошевића.

Важно је у каквим условима су актери ушли у трку - да нема функционерске кампање, и злоупотребе јавних ресурса, каже Лук Кофи из Хадсон института.

„Избори нису само оно што се дешава на гласачком месту тај дан, већ је важно да и процес који претходи буде слободан и поштен", додаје.

Бројање гласова и дан после

После много скупова и контраскупова, сукоба студената и присталица власти, окршаја са полицијом и оптужби за бруталност, не чуди што и у Србији и у САД размишљају хоће ли изборна ноћ и дан после протећи мирно.

Да ли је у случају инцидената и неправилности могуће очекивати реакцију Вашингтона?

Трамп је у прошлости током кампања повремено говорио у корист блиских лидера - Виктора Орбана у Мађарској или Хавијера Милеија у Аргентини, али се није директно мешао у постизборне процесе.

„Ако владајућа странка постигне добар резултат, Трамп ц́е, верујем, срдачно честитати Вучиц́у и разговарати о будуц́им односима.

„Ако, рецимо, избори буду тесни и крену протести, очекујем уобичајне поруке о подршци мирном и ненасилном решењу.

„Не видим шта би друго САД могле да ураде", каже Марк Епископос из Квинси института.

„Потребне су санкције и да Конгрес усвоји Закон о Србији", јасан је конгресмен Вилсон.

Умереније опције у Америци заговарају трећу варијанту која подразумева сарадњу са ЕУ.

„Вашингтон и Брисел би требало енергично да реагују у случају да посматрачи открију озбиљне неправилности", сматра Едвард П. Џозеф.

Погледајте видео: Како да се пријавите да гласате из иностранства

Потпис испод видеа,

Будући односи Србије и Америке

Спољна политика Србије је позната Стејт департменту и упркос критикама из Конгреса, делује да је званични Вашингтон и даље спреман да је толерише.

Непознаница за Америку је спољна политика Студентске листе, која је кратко саопштила да није за увођење санкција Русији.

„То је очекивано - и на америчким изборима одувек домац́а питања доминирају над спољном политиком", каже Мајкл Полт, бивши амбасадор.

Студентска листа делује као политички покрет по принципу „catch all" (ухвати све), усредсређен на борбу против корупције.

„То је изазов многих покрета, јер све почиње од незадовољства, а затим се постепено обликује у политички програм.

„Временом ће морати да се дефинише, поготово ако дођу на власт", оцењује Аманда Торп из Атлантског савета.

С ким год из Вашингтона да разговарате, јасно је да су највећи „бауци" Русија и Кина.

„Важније од тога ко је на власти је какве ће стратешке одлуке донети и хоће ли елиминисати руски и кинески утицај", сматра Макс Приморац из Херитиџ фондације.

И док јесен полако и у Београду обара кестење и појачава кошаву - Метју Палмер сумира здравствени картон модерне демократије, присећајући се и упада Трампових присталица на Капитол.

„Једно од основних начела демократије је да победници мирно преузму власт, а поражени достојанствено прихвате резултате."

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk