Вучићева помиловања: На списку Дијана Хркаловић и осуђени за трагедију у Наменској, 'ругање правди'

Дијана Хркаловић
Потпис испод фотографије, Дијана Хркаловић
    • Аутор, Слободан Маричић и Јелена Субин
    • Функција, ББЦ Неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 8 мин

Месец дана пошто је бивши председник Србије Александар Вучић саопштио одлуку о помиловању и аболицији 49 људи, а нешто више од недељу дана после пораза његове Српске напредне странке (СНС) на изборима, објављена су имена људи са тог списка.

После Виших судова у Новом Саду и Београду, који су 2. новембра објавили имена 23 помилованих, дан касније огласили су се и Виши суд у Нишу, откривши идентитет још 18 људи, и Основни суд у Београду - један помиловани.

На крају и Министарство правде, које је објавило свих 49 имена.

Међу онима за које јавност до сада није знала су тројица СНС активиста - Слободан Пећинар, Радош Кадијевић и Жељко Миливојевић - блиски високом функционеру напредњака Дарку Глишићу, којима се судило за физички напад на Убу, као и Слободан Ђукић, осумњичен за физички напад у Косјерићу.

Ту је и Томо Стојић, некадашњи функционер фабрике „Милан Благојевић - Наменска“ у Лучанима, где је 2017. погинуло двоје људи, за шта је 2025. правноснажно осуђен на две године затвора.

Најпознатија је Дијана Хркаловић, некадашња висока званичница Министарства унутрашњих послова (МУП), оптуживана за повезаност са криминалним групама, а којој се судило за трговину утицајем.

Међу помилованима је и неколико оптужених за нападе на студенте током вишемесечних протеста изазваних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду пре две године када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Та одлука изазвала је оштро реаговање студентског покрета, а Ратко Поњавић, отац повређене девојке, рекао је за одлуку бившег председника да је „ругање правди".

Вида Петровић-Шкеро, бивша председница Врховног суда, рекла је да би легалност Вучићевих помиловања могла да буде доведена у питање ако се докаже да није поштована процедура и да би у том случају могао да реагује Уставни суд.

„Према ономе што нам је Министарство правде недавно саопштило, да они нису учествовали у том поступку, онда цела процедура није легална и акт не може да произведе дејство", рекла је она за ТВ Нова.

ББЦ новинари претходних дана су писали вишим тужилаштвима и судовима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору, Ваљеву и Зајечару.

Из судова у Београду, Новом Саду, Сомбору и Зрењанину раније су одговорили да никакву документацију, нити одлуку о помиловању од бившег председника нису добили.

У надлежност Сомбора спада Врбас, где је током августа 2025. било сукоба између демонстраната и присталица власти.

Пред Вишим судом у Нишу не постоји ниједна одлука бившег председника којом је неко помилован, рекли су раније из тог суда за ББЦ на српском.

Рекли су и да је у претходном периоду било молби за помиловањем, али у осам случајева нису усвојене, тачније, биле су одбијене одлукама тадашњег председника Александра Вучића.

Међутим, потом су из неких од тих судова почела да стижу саопштења о помилованима.

'Мање познати људи': Вучић

Уочи одлуке о скраћивању председничког мандата, Вучић је 27. септембра изјавио да је помиловао 49 људи, што је назвао његовом личном одлуком „упркос мишљењу различитих служби" Србије.

Међу њима је, како је рекао, 23 помиловано „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду.

Била је то уједно највећа политичка криза од како 2012. његова Српска напредна странка (СНС) дошла на власт.

„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно", истакао је Вучић.

У тих 23 је 11 који су „учествовали у инцидентима против блокадера", чији идентитет није одмах саопштио, као и 12 из „'Новосадске групе', на челу са Милом Пајић“.

До 2. новембра није било познато ко су тих 11, као ни осталих 26 људи од 49 које је Вучић помиловао и аболирао.

„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте“, изјавио је Вучић уочи избора у подкасту Албатрос, додајући да имена не може да саопшти.

„Нема ту познатих лица, можда једно или два“, рекао је 22. октобра.

„Највећим делом“ су то мени непознати људи, додао је.

Друштвеним мрежама је претходно кружио и наводни документ да је помиловано петоро оптужених у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, међу којима је и бивши министар Горан Весић.

Међутим, из Министарства правде су то негирали.

Ненад Вујић, министар правде у техничком мандату, поднео је Основном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против НН лица због сумње да је фалсификовало одлуку о помиловању.

Помиловања у Новом Саду

Међу људима које је Вучић помиловао су и припадници такозване „новосадске дванаесторке" оптужене за напад на уставно уређење и позивање на насилну промену устава.

То су: Ања Питулић, Јован Дражић, Дејан Багарић, Доротеја Антић, Бранислав Ђорђевић, Мила Пајић, Давор Стефановић, Срђан Ђурић, Младен Цвијетић, Ладо Јововић, Марија Васић и Лазар Динић, саопштио је Виши суд у Новом Саду.

Припадници такозване Новосадске групе, активисти опозиционог СТАВ-а и Покрета слободних грађана (ПСГ), одбацили су Вучићево помиловање.

„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали - добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета", саопштили су из СТАВ-а.

Све је био „монтиран поступак", а циљ помиловања „неколико политичких поена", поручили су.

„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели."

Помиловано је и неколико људи који су учествовали у нападима на студенте у Новом Саду, у децембру 2024. и у фебруару 2026.

То су Горски Матовић, Стевица Киш и Александар Коцић, оптужени за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, саопштио је Виши суд у Новом Саду.

Уз насилничко понашање, Огњен Станковић је био оптужен и за тешку телесну повреду, а Немања Нарачи и тешку телесну повреду и изазивање опште опасности, додали су.

Горски и Киш помињу се у тексту Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) „Чувари партије", о људима из криминалног миљеа повезаним са СНС-ом.

Помилован је и Игор Елез, доктор Клиничког центра Војводине, ухапшен 2020. и оптужен за кривично дело примање мита, саопштили су из новосадског Вишег суда.

Помиловања у Београду

Уз Дијану Хркаловић, помиловани су и Небојша Ђокић (прање новца), Марко Павловић (тешко убиство у покушају), Драгана Живадиновић (злоупотреба службеног положаја) и Милош Дугалић, осуђен на затворску казну 20. марта 2025, саопштио је Виши суд у Београду.

Драгана Живадиновић је бивша председница Вишег суда у Нишу, позната по томе да је, између осталог, ослободила контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића.

Павловићу се судило за пробијање аутомобилом студентске блокаде код Вуковог споменика у Београду, када је тешко повређена студенткиња Соња Поњавић.

Погледајте видео о гажењу Соње Поњавић и протеста студената због тога

Потпис испод видеа,

Из студентског покрета критиковали су одлуку Вучића да помилује Павловића, називајући је „неприхватљивом" и да представља „обесмишљавање института помиловања и још један опасан преседан у његовој употреби".

„Помиловање је изузетан правни институт, који мора да се примењује у ретким и оправданим ситуацијама, а не да служи као средство политичке освете и личних обрачуна.

„Оваквим поступањем урушавају се поверење у институције и сами темељи правног поретка", објављено је на налогу Студенти у блокади на друштвеним мрежама.

„Задатак будуће власти биће да обезбеди транспарентно и одговорно вршење уставног овлашћења за давање помиловања, уз јасне критеријуме и механизме одговорности који ће спречити његову политичку злоупотребу", додају.

Објаву су завршили речима: „Не поновило се".

Вучић је помиловао и Миодрага Селаковића који је 14. маја 2026. колима пробио блокаду код Правног факултета током одавања поште погинулима у паду надстрешнице, и том приликом оборио и повредио 90-годишњег Верољуба Сарића, саопштио је Основни суд у Београду.

Погледајте видео: Човек ударен колима током 16 минута тишине у Београду

Потпис испод видеа,

Помиловања у Нишу

За злоупотребу службеног положаја у саизвршилаштву помиловано је 14 некадашњих блиских сарадника Драгане Сотировски, бивше градоначелнице Ниша, трећег по величини града у Србији, против које се води поступак за злоупотребу службеног положаја.

Сумњичи се да је оштетила градски буџет за 250 милиона динара, а себи прибавила имовинску корист од 116 милиона динара, што је она негирала.

Њено име није на списку помилованих.

Помиловани су Срђан Митровић (бивши начелник Управе за ванредне ситуације у Нишу), Владислава Ивковић (бивша помоћница градоначелнице), Иван Михајловић (бивши директор ЈКП Медиана), Ненад Станковић (бивши градски већник задужен за ванредне ситуације) и низ других локалних званичника.

То су: Драган Трајковић, Славољуб Живадиновић, Александар Тричковић, Милош Арсић, Сања Стојановић, Душица Давидовић, Милош Петровић, Горан Милосављевић, Милорад Јеркан и Снежана Радивојевић.

Министарство правде је касније додало три последња имена: Никола Божић, Бобан Џунић и Миодраг Стојановић, који су такође били оптужени за злоупотребу службеног положаја.

Усвојена је и молба за помиловање Игора Новаковића, бившег председника нишког одбора Социјалистичке партије Србије (СПС) и некадашњег председника нишке скупштине, осуђеног у марту 2026. на годину и шест месеци затвора за злоупотребу службеног положаја.

Помилован је и генерал Милосав Симовић, осуђен 2026. на шест месеци кућног притвора због поступања са поверљивим документима, као и Братислав Тодоровић, који није познат јавности.

„Иако Симовић није имао политичких амбиција, постојао је и страх од његове популарности, па му је неко замерио што се, иако без његовог знања, само неформално помињао као кандидат за будућег министра одбране тада још неформалне студентске групе или председнички кандидат", пишу нишке Јужне вести, које пресуду против генерала називају и „контроверзном".

Кога су помиловали Милошевић, Тадић и Николић?

Од успостављања вишепартијског политичког система 1990. године, председници су посезали за одлукама о помиловањима или аболицији.

Тако је 1993. године тадашњи председник Србије Слободан Милошевић аболирао председника тада највеће опозиционе странке у Србији Српског покрета обнове, Вука Драшковића и његову супругу Даницу, који су били ухапшени после јунских демонстрација опозиције у Београду.

Бивши председник Борис Тадић помиловао је 190 људи, међу којима и познатог глумца, сада покојног Жарка Лаушевића, који је био осуђен за убиство двоје људи и рањавање трећег у прекорачењу нужне одбране и тада је одлука о помиловању дата на предлог Комисије за помиловање.

Надлежни суд и Министарство правде дали су позитивно мишљење да се молба уважи.

Више од 100 људи помиловао је Томислав Николић, још један бивши председник Србије.

Међу најпознатијима који су аболирани у Николићевом мандату свакако је некада прослављени фудбалер Црвене звезде Драган Џајић који је и даље председник Фудбалског савеза Србије.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk