Исланд гласао против обнављања преговора о придруживању ЕУ

Исланд је гласао против наставка преговора о придруживању Европској унији 13 година од прекида преговора.

Јавни емитер РУВ је известио да је 52,8 одсто од 225.031 бирача одбацило владин предлог, док је 47,2 процената рекло да.

Разлике између њих износи око 12.600 гласова.

Влада левог центра премијерке Криструн Фростадотир обећала је да ће референдум одржати до 2027. године, али је одлучила да га распише раније због међународних тензија, међу којима је и претња америчког председника Доналда Трампа Гренланду.

Међутим, расправа у овој острвској земљи са готово 400.000 становника више се водила око рибарства него око безбедносних питања.

Исланд је већ део јединственог тржишта ЕУ и шенгенске зоне без граничних контрола. Чланство у ЕУ значило би улазак у царинску унију и, дугорочно, увођење евра.

Исланд је поднео захтев за приступање ЕУ 2009. године, после финансијске кризе из 2008. и слома исландског банкарског система.

Процес приступања већ је био у поодмаклој фази када је 2013. године на власт дошла евроскептична влада и обуставила преговоре.

Права на риболов тада су представљала највећу препреку, а тако је и данас.

Рибарство и поморска индустрија чине готово 40 одсто исландског извоза, а многи који се противе наставку преговора страхују да би, у оквиру заједничке рибарствене политике ЕУ, Исланд изгубио део контроле над својим уносним риболовним подручјима.

Референдумска кампања подстакла је расправу о месту Исланда у свету, рекла је Фростадотир након што је у суботу гласала у главном граду.

„Ово је велики дан. Годинама смо чекали прилику да гласамо", рекла је и додала да ће њена влада наставити да ради без обзира на исход.

Питање на гласачком листићу гласило је:

„Да ли Исланд треба да обнови приступне преговоре са Европском унијом?“

Глас 'за' не би представљао коначну одлуку о уласку у ЕУ, већ корак ка споразуму о приступању који би потом морао да буде потврђен на још једном референдуму.

С друге стране, глас 'против' не би искључио могућност да Исланд у будућности поново покрене преговоре.

Иако су економске теме доминирале кампањом, значајно место заузимала су и безбедносна питања.

Исланд је једна од оснивача НАТО-а, али нема војску и за одбрану се ослања на савезнике.

Земља подржава Украјину током руске инвазије пуног обима, а званичници су изразили забринутост због појачаних руских поморских активности у близини острва.

Трампово исказано интересовање за преузимање Гренланда додатно је појачало те бојазни.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk